Francuski borbeni avion prvi put je sleteo na palubu indijskog nosača aviona, čime je otvoreno novo poglavlje u modernizaciji pomorske avijacije Indije. Za razliku od ranijih ispitivanja na kopnenim poligonima, ovoga puta lovac je morao da se spusti na pokretnu palubu broda, uhvati sajlu za zaustavljanje i bezbedno završi manevar za koji piloti imaju samo nekoliko sekundi.
Posebnost ovog ispitivanja leži u činjenici da francuski avion nije prvobitno projektovan za način poletanja koji koriste indijski nosači. Njegova konstrukcija prilagođena je katapultima, dok indijski brodovi koriste uzletnu skakaonicu. Upravo zbog te razlike Delhi je morao da proveri mnogo više od obične sposobnosti sletanja.
Indijska ratna mornarica potvrdila je 30. oktobra da je Rafal M prethodnog dana uspešno sleteo na nosač INS „Vikrant”, i to iz prvog pokušaja. Indijski izvori navode da je izvedeno i poletanje sa palube. Avion je pripadao francuskoj mornarici, a za komandama se nalazio francuski probni pilot, tokom ispitivanja kojima se proverava kompatibilnost budućeg indijskog palubnog lovca sa domaćim nosačem aviona.
Francuski lovac prvi put koristi indijsku skakaonicu
„Vikrant” koristi konfiguraciju STOBAR, u kojoj lovci poleću sopstvenim potiskom motora preko zakrivljene rampe na pramcu broda, dok se pri sletanju zaustavljaju pomoću kuke i čeličnih sajli razapetih preko palube.
Francuski nuklearni nosač „Šarl de Gol”, sa kojeg Rafal M redovno deluje, koristi drugačiji sistem, CATOBAR. Avione ubrzavaju parni katapulti, što im omogućava poletanje sa većom masom goriva i naoružanja nego što bi bilo moguće pri istim uslovima sa kratke palube bez katapulta.
Zato se indijsko ispitivanje ne svodi na pitanje može li Rafal da sleti. Mnogo složeniji zadatak predstavlja određivanje bezbednih uslova za poletanje, naročito sa različitim kombinacijama goriva i naoružanja.
Još u januaru 2022. godine Rafal M je prolazio ispitivanja u pomorskoj vazduhoplovnoj bazi Hansa, u Goi, gde postoji kopnena imitacija brodske skakaonice i sistema za zaustavljanje aviona. Slične provere prošao je i američki F/A-18E/F Super Hornet, ali se Indija na kraju opredelila za francuskog proizvođača.
Nova serija ispitivanja u Goi započela je tokom oktobra 2026, pre nego što je avion prebačen na stvarni nosač.
Indija kupila 26 aviona, ali samo 22 mogu na nosač
Indija je u julu 2023. izabrala Rafal M, dok je konačan međudržavni ugovor sa Francuskom potpisan 28. aprila 2025. godine. Njegova vrednost iznosi približno 630 milijardi rupija, odnosno oko 7,4 milijarde dolara prema tadašnjem kursu.
Naručena su 22 jednoseda Rafal M, namenjena operacijama sa nosača aviona, i četiri dvoseda Rafal B za obuku na kopnenim aerodromima. Dvosedi nisu opremljeni za redovno korišćenje sa nosača, pa indijska mornarica neće raspolagati sa 26 palubnih lovaca, kako se često pogrešno navodi.
Velika cena francuskog paketa već je izazvala raspravu o isplativosti kupovine. Međutim, ugovor ne obuhvata samo avione, već i naoružanje, simulatore, obuku posada, rezervne delove, logističku podršku i transfer određenih tehnologija.
Isporuke bi trebalo da počnu 2028. godine i budu završene do 2030, dok će francuska i indijska industrija sarađivati na održavanju motora, senzora i naoružanja.
Rafal ima problem koji MiG-29K nema
Uprkos uspešnom sletanju, francuski avion donosi i nekoliko tehničkih problema koji zahtevaju prilagođavanje indijskih nosača.
Rafal M ima raspon krila od 10,9 metara, ali njegova krila nisu sklopiva. Nasuprot tome, ruski MiG-29K poseduje mehanizam za njihovo sklapanje, što znatno olakšava smeštaj aviona u brodski hangar i premeštanje liftovima između paluba.
Liftovi na „Vikrantu” projektovani su prema dimenzijama postojećih palubnih aviona, pa njihova približno deset metara široka korisna površina predstavlja problem za novi francuski lovac. Indijski izvori navode da su potrebne izmene i posebni postupci za premeštanje Rafala, uključujući mogućnost uklanjanja krajnjih podvesnih nosača.
To je važan detalj koji neposredno utiče na organizaciju letačkih operacija. Brzina prebacivanja aviona između hangara i letne palube određuje koliko efikasno nosač može da priprema naredne letove, posebno kada je na brodu veći broj lovaca.
„Vikrant” dobija francuske lovce umesto ruskih MiG-29K
INS „Vikrant”, uveden u službu 2022. godine, prvi je nosač aviona projektovan i izgrađen u Indiji. Dug je približno 262 metra, sa punim deplasmanom od oko 45.000 tona i maksimalnom brzinom od 28 čvorova. Pokreću ga četiri gasne turbine LM2500, a njegova vazduhoplovna grupa može da obuhvati približno 30 aviona i helikoptera.
Dosadašnje jezgro palubne borbene avijacije čine ruski MiG-29K/KUB, koji se koriste i na drugom indijskom nosaču „Vikramaditja”. Ovi avioni postepeno će ustupati mesto Rafalima M, mada se ne očekuje njihovo potpuno povlačenje odmah po dolasku prvih francuskih lovaca.
Rafal M donosi radar RBE2 sa aktivnom elektronski skeniranom antenom, sistem elektronskog ratovanja SPECTRA i mogućnost korišćenja raketa Meteor i MICA, kao i savremenog preciznog naoružanja za dejstva po ciljevima na moru i kopnu.
Indija se tako pridružuje malom broju država koje razvijaju savremenu palubnu avijaciju na dva nosača. Međutim, konstrukcija i svakodnevna upotreba palubnih aviona zahtevaju znatno više od prilagođenog stajnog trapa i kuke za sletanje, što pokazuju i tehničke izmene potrebne na „Vikrantu”.
Indijska mornarica planira korišćenje Rafala i sa „Vikramaditje”, ali će kompatibilnost sa brodskim liftovima, ograničenja poletne mase i svakodnevno rukovanje avionima morati da budu potvrđeni kroz dalja ispitivanja. Tek nakon toga moći će da započne njihovo redovno operativno raspoređivanje.
