Pre pet godina, očajni Avganistanci pokušavali su da se ukrcaju u američke vojne avione na aerodromu u Kabulu, bežeći pred talibanima koji su ponovo preuzeli vlast. Među evakuisanima bili su prevodioci, saradnici američkih službi, bivši pripadnici avganistanskih snaga bezbednosti i njihove porodice. Vašington je tada govorio o obavezi da zaštiti ljude koji su tokom dvadesetogodišnje okupacije pomagali njegovoj vojsci.
Danas se deo tih porodica suočava sa potpuno drugačijim odnosom američkih vlasti. Umesto zaštite, pojedinima preti prinudni povratak u zemlju iz koje su pobegli, a put do nje mogao bi da vodi preko susednog Pakistana. Posebno je problematično što se među ugroženima nalaze rođaci ljudi koje talibani mogu smatrati saradnicima nekadašnjeg neprijatelja.
Prema izveštajima objavljenim 30. oktobra, administracija američkog predsednika Donalda Trampa priprema jednu od najvećih pojedinačnih deportacija avganistanskih državljana poslednjih godina. Više od 150 ljudi moglo bi da bude obuhvaćeno operacijom, dok su desetine već prebačene u pritvorske centre u Luizijani. Prvi specijalni let očekuje se najranije 2. novembra.
Amerika nema odnose sa talibanima, pa je pronašla put preko Pakistana
Prema informacijama koje je Njujork tajms dobio od trojice američkih zvaničnika, plan podrazumeva prebacivanje pritvorenih Avganistanaca iz Luizijane u Pakistan, odakle bi potom bili vraćeni u Avganistan.
Vašington nema uspostavljene diplomatske odnose sa talibanskom vlašću, zbog čega je organizovanje direktnih deportacija otežano. Pakistan bi zato poslužio kao posredna destinacija, ali pravnici upozoravaju da promena rute ne uklanja opasnost kojoj bi deportovani mogli biti izloženi.
Američki zvaničnik potvrdio je Rojtersu plan korišćenja Pakistana. S druge strane, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD odbilo je da potvrdi raspored, odredište ili detalje budućih deportacionih letova, pozivajući se na bezbednost operacija.
Organizacija AfghanEvac je još 26. oktobra upozorila na pripremu specijalnog čarter-leta. Prema njenim podacima, pojedinim pritvorenicima saopšteno je da će biti poslati u Pakistan, a drugima da je konačno odredište Avganistan. Advokati tvrde da nisu dobili dovoljno informacija o planiranoj proceduri kako bi zaštitili prava svojih klijenata.
Među ugroženima i porodice ljudi koji su radili za američku vojsku
Šon VanDajver, predsednik organizacije AfghanEvac, potvrdio je da su među ljudima kojima preti deportacija sinovi i braća Avganistanaca koji su služili uz američke vojnike.
Takva porodična povezanost može predstavljati ozbiljan rizik po povratku u Avganistan. Misija Ujedinjenih nacija UNAMA dokumentovala je slučajeve proizvoljnih hapšenja, mučenja i ubistava bivših pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga i ljudi povezanih sa prethodnom vlašću, uprkos opštoj amnestiji koju su talibani proglasili 2021. godine.
Posebno je interesantan izveštaj UNAMA iz jula 2025, koji potvrđuje da su pojedini prinudno vraćeni Avganistanci bili izloženi ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Time strahovanja porodica koje su sarađivale sa Amerikancima nisu zasnovana samo na pretpostavkama.
Međutim, pravni položaj ljudi obuhvaćenih deportacijama nije jednak. Neki su u SAD stigli tokom evakuacije 2021, drugi kasnije, a među pritvorenicima ima osoba kojima je odbijen azil ili imaju konačna rešenja o udaljenju. Nije potvrđeno da su svih 150 nekadašnji američki saradnici niti da svi imaju odobren stalni boravak.
Još 2023. postojalo je upozorenje da će se evakuisani vratiti talibanima
Problem je mnogo stariji od najavljenog leta. Već početkom 2023. upozoravano je da bi desetine hiljada Avganistanaca evakuisanih iz Kabula mogle ponovo da se nađu pod talibanskom vlašću.
Mnogi su u SAD primljeni kroz humanitarni program privremenog boravka, koji nije automatski donosio trajnu dozvolu za ostanak. Drugi su podnosili zahteve za azil ili posebne imigrantske vize namenjene saradnicima američke vlade.
Trampova administracija je potom ukinula privremeni zaštićeni status za državljane Avganistana, sa dejstvom od 14. jula 2025. godine. Reč je o posebnom pravnom mehanizmu koji treba razlikovati od humanitarnog privremenog boravka i specijalnih imigrantskih viza.
Istovremeno, Pakistan već godinama sprovodi masovne deportacije Avganistanaca. Prema podacima koje prenose međunarodne organizacije, od 2023. više od dva miliona ljudi vraćeno je ili napustilo Pakistan u okviru tog procesa.
Trampova administracija svoju strožu imigracionu politiku obrazlaže potrebom za većom unutrašnjom bezbednošću i sprovođenjem zakona. Međutim, za avganistanske porodice povezane sa nekadašnjim američkim snagama, prinudni odlazak preko Pakistana može značiti povratak upravo onoj vlasti od koje su ih SAD 2021. pomagale da pobegnu.
