Nemačka vojska više ne skriva protiv koga priprema svoje najobučenije specijalne jedinice. Brigadni general Andreas Kune, komandant elitne jedinice Kommando Spezialkräfte (KSK), otvoreno je izjavio da se njegovi vojnici sada obučavaju za mogući rat sa Rusijom. Promene nisu ograničene na taktičke vežbe, već podrazumevaju potpuno drugačiji način izvođenja operacija, trajanje borbenih zadataka i delovanje daleko od sopstvenih baza.
Posebno je zanimljivo što nemački komandosi više ne računaju na kratke misije i organizovan povratak nakon nekoliko dana. Njihova nova uloga povezana je sa velikim nemačkim vojnim raspoređivanjem na Baltiku, gde Bundesver prvi put trajno stacionira kompletnu oklopnu brigadu van granica Nemačke. Reč je o teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, u neposrednoj blizini Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti.
Ovakve pripreme odvijaju se u vreme kada se iskustva specijalnih jedinica iz rata u Ukrajini sve intenzivnije prenose među vojskama članica NATO-a. Britanski vojni zvaničnici ranije su javno govorili o osetljivim operacijama svojih komandosa na ukrajinskoj teritoriji, dok je bivši nemački kancelar Olaf Šolc otvorio pitanje britanskog i francuskog učešća u određivanju ciljeva za krstareće rakete. Nemačka sada sopstvene specijalne snage priprema za mogućnost neposrednog sukoba sa regularnom ruskom vojskom.
General Kune: Rusija je protivnik za kojeg se spremamo
„Veoma konkretno se usmeravamo na protivnika, Rusiju”, izjavio je brigadni general Andreas Kune u intervjuu nemačkom Bildu od 26. oktobra 2026. godine. Objasnio je da su operacije KSK-a ranije najčešće planirane na približno tri dana, nakon kojih bi se vojnici vraćali u bazu, odmarali i obnavljali zalihe. Sada se obučavaju za mogućnost da ostanu na terenu znatno duže, bez pouzdanog datuma završetka misije.
Novi program uključuje delovanje u ekstremno hladnim uslovima, dugotrajan boravak izvan vojnih baza i operacije protiv protivnika koji raspolaže tenkovima, artiljerijom, dronovima i sredstvima elektronskog ratovanja. Posebna pažnja posvećuje se situacijama u kojima su komunikacije otežane, kretanje jedinica pod stalnim nadzorom, a redovno snabdevanje nije moguće. Takvi uslovi predstavljaju veliku razliku u odnosu na mnoge prethodne zadatke KSK-a tokom operacija u Avganistanu i drugim područjima.
Kune je naglasio da Moskva treba da bude upoznata sa sposobnostima nemačkih specijalnih snaga, podsećajući na njihove vežbe u baltičkom regionu. Prema njegovom objašnjenju, namera Berlina je da mogućnost eventualnog sukoba za Rusiju učini dovoljno skupom da odustane od takve odluke. Međutim, sama činjenica da se nemačke specijalne jedinice sada otvoreno pripremaju za operacije protiv ruske vojske pokazuje koliko se promenilo nemačko vojno planiranje.
Britanski komandosi u Ukrajini i Šolcova izjava o raketama Storm Shadow
Iskustva iz Ukrajine imaju posebno mesto u promenama koje sprovode zapadne specijalne snage. General-potpukovnik Robert Magovan, nekadašnji komandant britanske Kraljevske mornaričke pešadije, još u decembru 2022. otkrio je da su britanski marinci tokom te godine izvršavali operacije na ukrajinskoj teritoriji “sa visokim političkim i vojnim rizikom”.
Magovan je o tim operacijama govorio u zvaničnom časopisu britanske mornaričke pešadije Globe and Laurel, čime je neposredno potvrdio prisustvo i angažovanje komandosa u ratnoj zoni. Nije otkrio sve zadatke koje su izvršavali, ali je naglasio njihovu političku i vojnu osetljivost. Njegova izjava bila je jedan od prvih javnih primera da visoki britanski oficir govori o aktivnostima specijalnih snaga na teritoriji Ukrajine nakon početka ruske vojne operacije.
Dodatna kontroverza izbila je 26. februara 2024. godine, kada je tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, obrazlažući odbijanje da Ukrajini isporuči rakete Taurus, govorio o britanskoj i francuskoj podršci pri određivanju ciljeva za Storm Shadow i SCALP. Šolc je tvrdio da Nemačka ne može da preuzme takav model angažovanja bez rizika od neposrednog učešća u sukobu, čime je otvorio pitanje prisustva zapadnog vojnog osoblja uključenog u raketne operacije. London je potom odbacio tumačenje da britanski vojnici upravljaju izborom ciljeva, ali je potvrdio prisustvo manjeg broja britanskih vojnih lica u Ukrajini.
Ta rasprava prethodila je britansko-nemačkim predlozima o razmeni raketa Taurus i Storm Shadow, kojima je London pokušavao da obezbedi dodatno naoružanje za Kijev. Poljske specijalne snage takođe su godinama sarađivale sa ukrajinskim jedinicama, uključujući obuku, razmenu iskustava i razvoj specijalnih sposobnosti. Poljski komandant specijalnih operacija general Mihal Stšelecki potvrdio je da je saradnja nastavljena i nakon februara 2022, ali je naglasio da njeni operativni detalji ostaju poverljivi.
Nemački specijalci treba da završe posao pre pokretanja tenkova
Najkonkretniji deo Kuneovog intervjua odnosi se na 45. oklopnu brigadu Bundesvera, koju Berlin trajno raspoređuje u Litvaniji. General je objasnio da bi njegovi komandosi u slučaju sukoba trebalo da završe početne zadatke pre nego što nemački tenkovi krenu u borbena dejstva. Prema njegovim rečima, KSK je sposoban da u roku od četiri sata od naređenja pripremi ljudstvo i opremu za ukrcavanje u transportni avion u Štutgartu.
Takva uloga podrazumeva delovanje ispred glavnine konvencionalnih snaga, uključujući specijalno izviđanje, otkrivanje protivničkih položaja i druge zadatke namenjene pripremi operacija većih vojnih formacija. KSK je za takve misije razvijan od svog osnivanja 1996. godine, a njegova organizacija i istorija detaljno su obrađene u ranijem tekstu o nemačkim specijalnim snagama i njihovim prethodnicima. Sada je razlika u tome što se jedinica priprema za konkretan geografski prostor i protivnika čije su vojne sposobnosti poznate.
Nemačka 45. oklopna brigada formalno je uspostavljena 1. aprila 2025. godine, dok je 22. maja u Vilnjusu održana velika ceremonija povodom njenog formiranja. Do kraja 2027. godine trebalo bi da dostigne približno 4.800 vojnika i 200 civilnih službenika, sa tenkovskim, mehanizovanim i pratećim jedinicama. Glavnina brigade biće raspoređena u Rudnikaju, nedaleko od beloruske granice, dok će ostali sastavi koristiti objekte u drugim delovima Litvanije.
Geografski značaj raspoređivanja nije zanemarljiv. Nemačke snage trajno se stacioniraju u bivšoj sovjetskoj republici, približno 150 kilometara od Minska i manje od 800 kilometara od Moskve, u regionu koji je tokom Hladnog rata bio duboko unutar sovjetskog vojnog prostora. Takvo prisustvo velike nemačke oklopne formacije, koje bi pre nekoliko decenija bilo gotovo nezamislivo, predstavlja deo šireg širenja vojne infrastrukture NATO-a prema ruskim i beloruskim granicama.
Bundesver ima planove za rat, ali mu nedostaju vojnici
Uprkos ambicioznim pripremama, sam KSK suočava se sa ozbiljnim kadrovskim problemima. Jedinica broji približno 1.500 pripadnika, od kojih svega oko trećine čine neposredno angažovani komandosi, dok ostatak obavlja komandne, logističke, obaveštajne i druge poslove podrške. General Kune priznao je da popunjenost iznosi između 70 i 80 odsto, a zahtevnu selekciju uspešno završava tek oko 15 odsto kandidata.
Nedostatak ljudstva posebno je izražen i kod nemačke brigade u Litvaniji, kojoj je prema podacima objavljenim u avgustu nedostajalo približno 2.000 vojnika. Bundesver zato razmatra dodatne mere za popunjavanje jedinica, uključujući promene sistema vojne službe i veće oslanjanje na obavezno raspoređivanje profesionalnih vojnika. Kune smatra da bi širenje vojne obaveze povećalo broj kandidata za specijalne snage, ali najavljuje zadržavanje postojećih visokih kriterijuma selekcije.
Za nemačku vojsku sada se istovremeno postavljaju dva konkretna zadatka: pripremiti specijalne jedinice za dugotrajne operacije protiv ruske vojske i obezbediti ljudstvo za trajno raspoređenu oklopnu brigadu na Baltiku. Prema izjavama komandanta KSK-a, komandosi bi u slučaju rata morali da budu spremni za polazak u roku od četiri sata, bez garancije kada će se vratiti. Nemačka tako razvija vojnu strukturu u kojoj specijalne jedinice treba prve da stupe u dejstvo, dok se iza njih nalazi sve veća koncentracija oklopnih snaga na istočnim granicama NATO-a.
