Ruska vojna industrija poslednjih godina ubrzano prelazi sa relativno sporih udarnih dronova na čitavu porodicu manjih krstarećih raketa i bespilotnih letelica sa mlaznim pogonom. Međutim, iza novih konstrukcija nalazi se problem koji se često zanemaruje: proizvodnja dovoljno malih, jeftinih i efikasnih turbomlaznih motora. Upravo je jedan takav motor povezao nekoliko naizgled potpuno različitih ruskih projekata.
Posebno zanimljivu priču o njegovom nastanku objavio je analitičar Sergej Maržecki, pod naslovom „Efekat Rejnoldsa“. Prema njegovoj analizi, rešenje za jedan od problema ruske vojne industrije nije došlo iz velikih državnih konstruktorskih biroa, već iz privatne kompanije koju su osnovala dvojica mladih inženjera. Njihov projekat privukao je pažnju i evropskog Erbasa, godinama pre nego što je postao deo Rosteha.
Priča dobija dodatni značaj kada se pogleda razvoj mlaznih Geranja-4 i Geranja-5, kao i novih ruskih raketa za udare na velikim udaljenostima. Prelazak sa klipnih motora i elisa na mlazni pogon povećao je brzinu, ali je istovremeno otvorio pitanje pouzdanog snabdevanja odgovarajućim turbinama. Rusija je deo tih potreba pokrivala kineskim motorima prvobitno razvijenim za velike radio-upravljane letelice.
Dvojica studenata, jedan motor i interesovanje Erbasa
Nikita Gusev i Nikita Koroljov osnovali su 2017. godine kompaniju Rejnolds, povezanu sa Moskovskim državnim tehničkim univerzitetom Bauman. Cilj je bio razvoj kompaktnih gasnoturbinskih motora za bespilotne letelice, u klasi u kojoj tradicionalni veliki proizvođači avionskih motora nisu imali široku ponudu. Već 2018. predstavljen je turbomlazni motor R500, a projekat je iste godine izabran među 15 učesnika međunarodnog akceleratorskog programa Airbus BizLab.
R500 je razvijan kao izuzetno lagan motor sa velikim odnosom potiska i sopstvene mase. Najnoviji javno predstavljeni podaci za ovu porodicu navode masu od približno 7,5 kilograma i maksimalni potisak do 70 kilograma sile, dok su raniji prototipovi imali manji potisak. Konstrukcija koristi kerozin, kompaktan turbinski sklop i integrisani sistem za pokretanje i proizvodnju električne energije.
Rosteh preuzima većinski udeo i pokreće proizvodnju
Prekretnica je nastupila u julu 2024. godine, kada su Rejnolds i Ujedinjena motorna korporacija (ODK), deo Rosteha, potpisali sporazum o povezivanju. Nekoliko meseci kasnije ODK-Saturn preuzeo je 80 odsto udela u kompaniji, dok su Gusev i Koroljov zadržali po 10 odsto. Osnivači su nastavili da vode razvoj, ali uz pristup znatno većim industrijskim kapacitetima.
Plan je predviđao razvoj i serijsku proizvodnju porodice motora potiska od 20 do 200 kilograma sile. Pored R500, kompanija razvija snažniji R1, sa deklarisanim potiskom od 150 kilograma sile i masom manjom od 18 kilograma. Time je otvorena mogućnost korišćenja domaćih pogonskih sistema na većem broju bespilotnih platformi.
Filin i Kover već koriste R500, ali Banderolj pokazuje da uvoz nije nestao
Primena R500 posebno je zanimljiva kod rakete S-71K Kover, namenjene avionu Su-57, kao i kod verzije S-71M Monohrom. Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe, isti pogon identifikovan je i u novoj ruskoj krstarećoj raketi Filin, čiji se domet procenjuje na 600 do 1.200 kilometara. Reč je o različitim konstrukcijama koje koriste zajedničku pogonsku tehnologiju, što pojednostavljuje proizvodnju i razvoj.
Maržecki sa ovom porodicom motora povezuje čak i Dan-T, ruski projekat namenjen masovnoj proizvodnji, kao i S8000 Banderolj. Sa druge strane, ukrajinska analiza Banderolja identifikovala je turbomlazni motor Swiwin SW800Pro, pa nije potvrđeno da tu raketu u poznatoj konfiguraciji pokreće R500.
Rejnolds je svakako postigao nešto veoma značajno: njegov motor više nije samo eksperimentalni proizvod malog konstruktorskog biroa. Pojava R500 u više ruskih raketa pokazuje kako tehnologija nastala u privatnom razvojnom timu može da pređe u vojnu proizvodnju. Istovremeno, činjenica da je R500 ruski proizvod ne znači da su svi ostali elektronski i mehanički sklopovi tih raketa domaćeg porekla.
“Istovremeno, činjenica da je R500 ruski proizvod ne znači da su svi ostali elektronski i mehanički sklopovi tih raketa domaćeg porekla.”
A postoji li bilo gde u svetu tehnika u kojoj su sve komponente domace?