Turska ratna mornarica priprema nosač aviona čija će uloga znatno prevazilaziti lansiranje i prihvat borbenih letelica. Ankara želi da sa jednog velikog ratnog broda istovremeno upravlja operacijama u vazduhu, na površini mora i ispod vode. Takav koncept zahteva potpuno drugačiju organizaciju pomorskih snaga, ali i niz tehnologija koje turska vojna industrija već razvija.
Najnoviji detalji predstavljeni su tokom velike vojne vežbe u Sredozemnom moru, na kojoj su ispitivani različiti bespilotni sistemi. Pored izviđanja i napada na površinske ciljeve, demonstrirane su i sposobnosti otkrivanja podmornica, uklanjanja mina i zajedničkog delovanja autonomnih platformi. Turska mornarica namerava da ta iskustva ugradi u novu generaciju ratnih brodova.
U središtu planova nalazi se MUGEM, nosač aviona deplasmana oko 60.000 tona koji se gradi u Istanbulu. Komandant turske mornarice sada je dodatno objasnio šta bi trebalo da razlikuje ovaj brod od postojećih nosača aviona. Njegova najvažnija novina neće biti veličina, već način na koji će objedinjavati različite borbene sisteme.
Admiral Tatlioglu: MUGEM će objediniti tri vrste bespilotnih sistema
Komandant turskih pomorskih snaga admiral Erdžument Tatlioglu izjavio je 25. oktobra da će MUGEM biti prvi nosač aviona na svetu projektovan za zajedničku upotrebu bespilotnih vazduhoplovnih, površinskih i podvodnih sistema. Govorio je nakon pokaznih aktivnosti u okviru vežbe TURNAs-2026 kod Antalije. Prema njegovim rečima, brod će raspolagati ne samo borbenim dronovima, već i bespilotnim čamcima, autonomnim podvodnim letelicama i manjim podvodnim plovilima.
Tatlioglu je naglasio da se nova generacija turskih ratnih brodova razvija za takozvane hibridne operacije, u kojima platforme sa posadom i bez nje deluju kao jedinstvena formacija. Slična arhitektura predviđena je za razarače klase Tepe, poznate i kroz program TF-2000, kao i buduće brodove za protivminsko ratovanje. Cilj je da senzori i naoružanje raspoređeni na različitim platformama budu povezani zajedničkim sistemom komandovanja.
Izgradnja MUGEM-a i njegovo planirano porinuće 27. septembra 2027. godine već predstavljaju najveći projekat turske vojne brodogradnje. Novi brod biće dug 285 metara, sa letačkom palubom širokom do 72 metra i prostorom za približno 52 letelice. Predaja mornarici planirana je za 2032. godinu.
TURNAs-2026: Turska ispitala 41 bespilotni sistem
Vežba TURNAs-2026 održava se od 19. do 27. oktobra u vodama oko Antalije i istočnog Sredozemlja. Tokom pokaznih aktivnosti 25. oktobra učestvovalo je 18 brodova, 11 vazduhoplovnih platformi i oko 1.300 pripadnika oružanih snaga. Ukupno je angažovan 41 bespilotni sistem iz programa 17 turskih odbrambenih kompanija.
Posebnu pažnju privukla su protivpodmornička ispitivanja. Bespilotne letelice Bayraktar TB3 i Aksungur ispuštale su sonarne plutače namenjene otkrivanju podmornica, dok su podvodni sistemi proveravali sposobnosti izviđanja i otkrivanja mina. Aksungur je tokom jednog leta koristio plutače aselBUOY kompanije ASELSAN, prikupljajući akustičke podatke koji su obrađivani u udaljenom komandnom centru.
Demonstrirani su i napadi bespilotnih površinskih plovila, lansiranje udarnog drona Šimšek-K sa letelice ANKA-S i delovanje bespilotnog presretača TUNGA-X. Turska mornarica time ne proverava samo pojedinačne konstrukcije, već i postupke kojima različite platforme razmenjuju podatke tokom zajedničkog zadatka. Upravo takav način upotrebe trebalo bi da bude osnova buduće borbene grupe okupljene oko MUGEM-a.
Kako će nosač aviona lansirati podvodne i površinske dronove?
Za razliku od tradicionalnih nosača, na kojima se najveći deo borbenih operacija organizuje oko letačke palube, MUGEM će imati posebne prostore za lansiranje i prihvat bespilotnih plovila. Prema tehničkoj prezentaciji turske mornarice iz maja 2026, konstrukcija broda predviđa namenske zone za površinske i podvodne sisteme. Njihova upotreba neće zavisiti od vazduhoplovnih liftova i procedura za prihvat aviona.
Centralnu ulogu u objedinjavanju podataka trebalo bi da ima domaći borbeni informacioni sistem ADVENT. On je predviđen za povezivanje brodskih radara, vazduhoplovnih senzora, površinskih plovila i autonomnih podvodnih uređaja, kako bi komandni centar mogao da raspoređuje zadatke različitim jedinicama. Bespilotni čamci mogli bi da preuzimaju izviđanje i nadzor pomorskih prilaza, dok bi podvodni sistemi služili za otkrivanje mina, pregled morskog dna i potragu za protivničkim podmornicama.
Najzahtevniji deo biće koordinacija između ovih sistema, naročito zbog ograničenih mogućnosti radio-komunikacije pod vodom. Podvodne letelice ne mogu neprekidno da razmenjuju podatke na isti način kao avioni i površinski brodovi, pa se deo zadataka mora izvršavati autonomno ili uz posredovanje drugih uređaja. MUGEM zato zahteva razvoj posebnih postupaka za upravljanje podvodnim misijama, a ne samo ugradnju dodatnih komandnih konzola.
Kizilelma, ANKA-3 i Hürjet: Vazduhoplovna grupa drugačija od američkih nosača
Turska planira da na MUGEM-u objedini četiri domaće vazduhoplovne platforme. Mlazni Kizilelma namenjen je borbenim zadacima, stelt bespilotna letelica ANKA-3 izviđanju i udarnim operacijama, dok će manji Bayraktar TB3 preuzimati dugotrajni nadzor i druge zadatke sa relativno niskim troškovima. Pilotiranu komponentu predstavljaće mornarička verzija aviona Hürjet, za koju se razvijaju odgovarajuća konstrukciona ojačanja i sistemi za sletanje na nosač.
Prvi Hürjet namenjen turskom Ratnom vazduhoplovstvu poleteo je 30. avgusta 2026. godine, ali njegova mornarička verzija tek treba da prođe posebna ispitivanja. MUGEM će koristiti sistem kratkog poletanja preko rampe nagiba 12 stepeni i zaustavljanja pri sletanju pomoću sajli, bez katapulta u početnoj konfiguraciji. Takvo rešenje zahteva prilagođavanje svake predviđene letelice za operacije sa broda.
Tatlioglu je najavio da će Turska nastaviti povećavanje broja bespilotnih površinskih i podvodnih platformi u svojoj mornarici. Posebno je izdvojio buduće autonomne mini-podmornice, koje bi trebalo da prošire mogućnosti podvodnog izviđanja i izvođenja specijalizovanih zadataka. Njihov razvoj odvija se paralelno sa izgradnjom MUGEM-a, razarača Tepe i novih protivminskih brodova, za koje Ankara predviđa zajedničku upotrebu autonomnih sistema.
