Meta opis: SAD pokreću proizvodnju borbenih dronova Fury i Vengeance, dok australijski MQ-28 Ghost Bat već obara ciljeve raketama. Kako CCA menja vazdušno ratovanje?
Ratno vazduhoplovstvo ulazi u fazu u kojoj prisustvo pilota više nije neophodno za izvršavanje svakog borbenog zadatka. Američki proizvođači već razvijaju bespilotne letelice sposobne da prate lovce, nose rakete vazduh-vazduh, otkrivaju ciljeve i učestvuju u elektronskom ratovanju. Umesto pojedinačnih aviona, buduće borbene formacije sve više će se oslanjati na međusobno povezane letelice koje dele zadatke i rizike.
Pilot više neće morati neposredno da upravlja svakim bespilotnim pratiocem. Njegova uloga biće određivanje zadatka i nadzor nad njegovim izvršavanjem, dok će automatizovani sistemi upravljati letom, navigacijom i određenim taktičkim postupcima. Takva organizacija omogućava jednom lovcu da koristi senzore i naoružanje raspoređeno na više drugih platformi, bez odgovarajućeg povećanja broja posada.
Ipak, uklanjanje kokpita ne rešava automatski probleme vazdušnog ratovanja. Bespilotni avioni moraju da prežive elektronsko ometanje, gubitak komunikacije i napade protivničkih lovaca, dok njihova proizvodnja i održavanje zahtevaju ozbiljnu industrijsku infrastrukturu. Uprkos tim ograničenjima, nekoliko programa već je prešlo iz eksperimentalne faze u proizvodnju, a neki su demonstrirali upotrebu pravog naoružanja.
Od Predatora oborenog nad Irakom do autonomnih borbenih formacija
Jedan od događaja koji je pokazao ograničenja ranih američkih borbenih dronova dogodio se 23. decembra 2002. godine iznad Iraka. Američki MQ-1 Predator, opremljen raketom Stinger za samoodbranu, sukobio se sa iračkim lovcem MiG-25, koji ga je napao tokom izviđačke misije. Operater Predatora pokušao je da uzvrati raketom, ali je irački lovac oborio bespilotnu letelicu.
Incident je pokazao ogromnu razliku između sporog izviđačkog drona i nadzvučnog borbenog aviona. Predator nije imao brzinu, ubrzanje niti sposobnost izvođenja manevara potrebnu za ravnopravnu borbu sa lovcem. Njegov naslednik MQ-9 Reaper dobio je znatno snažnije naoružanje i bolju opremu, ali je ostao prvenstveno platforma za izviđanje i napade u vazdušnom prostoru sa ograničenom protivničkom protivvazdušnom odbranom.
Američka industrija je, međutim, još tada razvijala potpuno drugačiju kategoriju bespilotnih aviona. Tokom februara 2005. dva eksperimentalna Boeinga X-45A zajedno su izvršila simuliranu misiju protiv neprijateljskih radarskih položaja, samostalno određujući koji avion ima povoljniji položaj, dovoljno goriva i odgovarajuće naoružanje za napad. Operater na zemlji odobravao je dejstvo, ali je izbor platforme i planiranje manevra obavljao automatizovani sistem.
X-62A VISTA: Veštačka inteligencija preuzima upravljanje lovcem F-16
Sledeći veliki iskorak ostvaren je kroz program Air Combat Evolution američke agencije DARPA. Posebno modifikovani dvosedi F-16D, poznat kao X-62A VISTA, korišćen je za proveru algoritama veštačke inteligencije u vazdušnoj borbi protiv lovaca kojima upravljaju piloti. Tokom ispitivanja 2023. i 2024. godine automatizovani sistem preuzimao je upravljanje avionom i izvodio složene borbene manevre.
U kokpitu su se nalazili ljudi spremni da intervenišu u slučaju problema, ali nisu neposredno upravljali avionom tokom autonomnih borbenih sekvenci. DARPA je demonstrirala da softver može da reaguje na promene položaja protivnika i vodi blisku vazdušnu borbu u kontrolisanim uslovima. Ti eksperimenti nisu predstavljali samostalno izvođenje stvarnih borbenih napada, već proveru algoritama koji bi kasnije mogli da upravljaju bespilotnim lovcima.
Cilj takvog razvoja nije samo zamena pilota, već smanjenje njegovog opterećenja tokom složenih misija. Umesto istovremenog upravljanja avionom i svakim bespilotnim pratiocem, pilot treba da raspoređuje zadatke i nadgleda širu borbenu formaciju. Bespilotne letelice pritom ne moraju da lete neposredno uz njega: mogu da izviđaju ispred grupe, ometaju protivničke radare ili zauzimaju položaj pogodan za lansiranje raketa.
Fury i Vengeance: Amerika je već naručila prvu generaciju bespilotnih lovaca
Američko ratno vazduhoplovstvo je 17. juna 2026. dodelilo proizvodne ugovore kompanijama General Atomics i Anduril Industries u okviru programa Collaborative Combat Aircraft, odnosno CCA. Izabrane letelice nose oznake FQ-42A Vengeance i FQ-44A Fury, dok su razvojni primerci poznati kao YFQ-42A i YFQ-44A. Pentagon namerava da do kraja decenije uvede najmanje 150 aviona prve generacije, dok dugoročniji plan obuhvata približno hiljadu bespilotnih borbenih platformi.
Oba proizvođača počela su pripreme za proizvodnju pre konačne odluke Pentagona. General Atomics oslanja se na iskustvo stečeno razvojem porodice Gambit i eksperimentalnog aviona XQ-67A, dok je Anduril proizvodnju Furyja organizovao u fabrici Arsenal-1 u Ohaju. Krajem jula već je prikazan prvi FQ-44A proizveden u tom pogonu, što je potvrdilo da program više nije ograničen na pojedinačne prototipove.
Prvi primerci oba tipa tokom avgusta i septembra predati su američkoj Eksperimentalnoj operativnoj jedinici u vazduhoplovnoj bazi Krič u Nevadi. Tamo se proveravaju postupci pripreme, naoružavanja, održavanja i upotrebe ovih aviona zajedno sa postojećim lovcima. Nedavno je F-22 iz kokpita komandovao bespilotnim Furyjem, što predstavlja važan korak u razvoju praktične saradnje pilotiranih i bespilotnih letelica.
Softver odvojen od proizvođača: Pentagon menja način nabavke borbenih aviona
Jedna od najvažnijih odluka u programu CCA jeste razdvajanje razvoja samog aviona od softvera koji upravlja njegovim autonomnim ponašanjem. Pentagon želi da izbegne situaciju u kojoj proizvođač letelice istovremeno poseduje isključivu kontrolu nad njenim operativnim softverom. Takva arhitektura treba da omogući zamenu algoritama, ugradnju novih senzora i prilagođavanje aviona različitim zadacima bez potpunog redizajna platforme.
Zbog toga su zasebni ugovori dodeljeni i kompanijama koje razvijaju autonomne sisteme upravljanja. Među učesnicima nalaze se Anduril, General Atomics, Lockheed Martin, Northrop Grumman, Collins Aerospace i Shield AI. Konkurencija se tako vodi na dva nivoa: između proizvođača aviona i između ponuđača softvera koji treba da određuje njihovo ponašanje tokom misija.
Za američku vojsku takvo razdvajanje ima i logistički značaj. Jedinstvena softverska arhitektura mogla bi da pojednostavi korišćenje različitih tipova dronova u istoj borbenoj formaciji, dok proizvođači mogu da razvijaju nove platforme bez čekanja na završetak potpuno novog upravljačkog sistema. Ostaje ozbiljan izazov obezbeđivanja pouzdanosti, naročito kada se različite verzije softvera moraju povezati sa radarima, naoružanjem i komunikacionim sistemima različitih proizvođača.
Lockheed Martin, Northrop Grumman i Kratos ulaze u novu industrijsku trku
Uprkos tome što nije izabran u prvoj fazi CCA programa, Lockheed Martin nastavlja razvoj sopstvenog bespilotnog borbenog aviona Vectis. Kompanija je u septembru najavila izgradnju još četiri primerka, dok se prvi let očekuje tokom 2027. godine. Vectis ima konstrukciju prilagođenu smanjenoj radarskoj uočljivosti i unutrašnjem nošenju naoružanja, a razvija se za samostalne zadatke i saradnju sa F-35 i budućim lovcima.
Northrop Grumman je 3. oktobra izveo prvi autonomni let eksperimentalnog YFQ-48A Talon Blue iz Mojavea u Kaliforniji. Avion je samostalno rulovao, poleteo, izvodio manevre i sleteo, čime je kompanija otvorila letačka ispitivanja svoje platforme razvijene sopstvenim sredstvima. Talon Blue zasad nema proizvodni ugovor američkog ratnog vazduhoplovstva, ali Northrop računa na naredne faze programa CCA.
Kompanija istovremeno radi na posebnom programu za američki Marinski korpus, koristeći bespilotnu letelicu XQ-58A Valkyrie proizvođača Kratos. U okviru programa MUX TACAIR, Northrop integriše senzore, komunikacionu opremu i autonomni softver kako bi Valkyrie mogao da sarađuje sa lovcima F-35B. Za razliku od velikih aerodromski zavisnih platformi, XQ-58A je razvijen i za operacije sa jednostavnijih lansirnih položaja, što odgovara ekspedicionom načinu delovanja marinaca.
Shield AI X-BAT: Bespilotni lovac kojem nije potrebna pista
Američka kompanija Shield AI razvija X-BAT, bespilotni borbeni avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, namenjen operacijama sa brodova, udaljenih ostrva i improvizovanih baza. Za razliku od većine drugih CCA platformi, X-BAT ne zahteva klasičnu poletno-sletnu stazu, što omogućava raspoređivanje na položajima sa veoma ograničenom infrastrukturom. Konstrukcija je prilagođena smanjenoj radarskoj uočljivosti, a unutrašnji spremnici omogućavaju nošenje raketa vazduh-vazduh i naoružanja za napade na kopnene ciljeve.
Letelicom upravlja autonomni sistem Hivemind, razvijen za izvršavanje zadataka i u uslovima ometanja satelitske navigacije ili prekida komunikacija. Shield AI navodi maksimalni dolet veći od 2.000 nautičkih milja, odnosno približno 3.700 kilometara, i operativnu visinu iznad 15.000 metara. Na programu radi približno 500 inženjera, uključujući stručnjake kompanije GE Aerospace, koja učestvuje u razvoju pogonskog sistema.
Američka mornarica je 8. oktobra 2026. godine odobrila dodatnih 150 miliona dolara za razvoj X-BAT, dok je Shield AI obezbedio jednak iznos sopstvenih sredstava. Zajedno sa ranijim ulaganjima, ukupno najavljena sredstva dostigla su 400 miliona dolara. Prva letačka ispitivanja planirana su do kraja 2026, dok kompanija najavljuje početak proizvodnje 2029. godine.
MQ-25 Stingray: Bespilotni tanker oslobađa Super Hornete za borbu
Američka mornarica razvija drugačiju vrstu bespilotnog partnera, namenjenu povećanju borbenih mogućnosti vazduhoplovnih grupa nosača aviona. Boeingov MQ-25A Stingray neće biti bespilotni lovac, već leteći tanker koji treba da preuzme deo zadataka dopunjavanja gorivom od F/A-18E/F Super Horneta. Time bi veći broj palubnih lovaca mogao da se koristi za napade, pratnju i protivvazdušnu odbranu.
Mornarica je u maju 2026. odobrila prelazak programa u fazu početne proizvodnje, nakon uspešnog leta razvojnog primerka. U septembru je naručila prva tri serijska MQ-25A Stingray, uz finansiranje nabavke delova za naredna tri aviona. Prve isporuke očekuju se 2029. godine, a program obuhvata ukupno 76 letelica različitih proizvodnih i razvojnih kategorija.
Uprkos drugačijoj nameni, Stingray je važan deo iste transformacije mornaričke avijacije. On uvodi bespilotnu letelicu u svakodnevne operacije nosača, uključujući upravljanje sa palube, kretanje među drugim avionima i koordinaciju sa vazduhoplovnom grupom. Iskustvo stečeno tim postupcima trebalo bi da olakša buduće uvođenje naoružanih bespilotnih letelica na američke nosače aviona.
Američka mornarica razvija sopstveni CCA za nosače aviona
Pored bespilotnog tankera MQ-25, američka Ratna mornarica pokrenula je poseban program razvoja naoružanih bespilotnih borbenih pratilaca namenjenih operacijama sa nosača aviona. Za razliku od platformi koje razvija ratno vazduhoplovstvo, mornarički CCA moraće da izdrži katapultiranje, sletanje pomoću zaustavnih sajli i svakodnevno izlaganje morskoj soli i vlazi. Predviđena je saradnja sa palubnim lovcima F/A-18E/F Super Hornet i F-35C, a kasnije i sa budućim avionom F/A-XX.
Komanda mornaričke avijacije NAVAIR objavila je 31. avgusta 2026. zahtev za informacije o prvoj generaciji ovih letelica. Među zahtevima su autonomno izvođenje misija, veliki operativni dolet, mogućnost nošenja do četiri ubojna sredstva klase 2.500 funti, odnosno približno 1.134 kilograma po sredstvu, i prilagođenost standardnoj opremi američkih nosača aviona. Mornarica razmatra i konstrukcije bez unutrašnjih spremnika naoružanja, kako bi smanjila cenu i složenost proizvodnje.
Boeing, General Atomics, Anduril i Northrop Grumman već učestvuju u razvoju konceptualnih rešenja, dok je Lockheed Martin angažovan na zajedničkom sistemu upravljanja. Mornarica zahteva dva potpuno funkcionalna prototipa sposobna da u roku od najviše tri godine od dodele ugovora ispune uslove za kopnena ispitivanja procedura poletanja i sletanja sa nosača aviona. Konkretan model još nije izabran, ali je cilj da se buduća vazduhoplovna grupa nosača proširi bespilotnim lovcima koji mogu da preuzimaju rizične zadatke bez izlaganja pilota.
MQ-28 Ghost Bat već je oborio vazdušni cilj
Australija je u razvoju bespilotnih borbenih pratilaca postigla posebno značajan rezultat u saradnji sa SAD. Boeing Defence Australia je 8. decembra 2025. izveo uspešno presretanje mlazne bespilotne mete Phoenix Jet raketom AIM-120 AMRAAM lansiranom sa MQ-28A Ghost Bat. Tokom ispitivanja na poligonu Vumera, bespilotna letelica sarađivala je sa australijskim Super Hornetom i avionom za rano upozoravanje i kontrolu E-7A Wedgetail.
Super Hornet je otkrio i pratio cilj, a podaci su prosleđeni drugim učesnicima formacije. Operater u avionu E-7A odobrio je napad, nakon čega je Ghost Bat prilagodio položaj i uspešno lansirao raketu. Time je demonstrirana borbena procedura u kojoj različite letelice obavljaju otkrivanje, komandovanje i fizičko uništavanje cilja.
Australijska vlada je potom najavila ulaganje od približno 1,4 milijarde australijskih dolara, uključujući nabavku šest aviona Block 2 i razvoj jednog prototipa Block 3. Nova konfiguracija donosi veći dolet i mogućnost nošenja naoružanja unutar trupa, dok modularni prednji deo omogućava ugradnju različitih senzorskih sistema. U proizvodnji učestvuje više od 200 australijskih kompanija, a program je postao jedan od najvažnijih projekata domaće vazduhoplovne industrije.
Zašto odsustvo pilota ne znači automatski jeftiniji i sposobniji avion
Uklanjanjem kokpita, katapultnog sedišta, sistema za održavanje života i dela opreme namenjene posadi konstruktori dobijaju dodatni prostor i mogućnost drugačijeg oblikovanja aviona. Međutim, bespilotni lovac i dalje zahteva motor, radar ili druge senzore, komunikacione sisteme, naoružanje, održavanje i infrastrukturu za podršku. Cena naročito raste kada se zahteva mala radarska uočljivost i sposobnost preživljavanja u prostoru koji kontroliše razvijena protivvazdušna odbrana.
Drugi problem predstavlja zavisnost od komunikacija. Automatizovani sistemi mogu da nastave određene zadatke i nakon prekida veze, ali promena cilja, potvrda njegovog identiteta i koordinacija sa drugim avionima mogu zahtevati dodatne podatke i odobrenje operatera. Protivnik zato može pokušati da elektronskim ratovanjem poremeti ne samo pojedinačne dronove, već i mrežu koja povezuje celu formaciju.
Pentagon zbog toga ne razvija CCA kao potpuno samostalnu zamenu za sve pilotirane lovce, već kao dodatne borbene platforme kojima se mogu poveriti rizičniji zadaci. Njihova stvarna vrednost zavisiće i od toga koliko brzo mogu da se pripreme za sledeći let, koliko ih aerodrom može istovremeno opslužuje i koliko pouzdano rade zajedno sa posadama lovaca. Upravo su ti postupci sada predmet ispitivanja u američkoj bazi Krič, dok Australija priprema prelazak Ghost Bata iz razvojnih letova u redovnu vojnu upotrebu.
