Dok američki predsednik Donald Tramp pokušava da izdejstvuje prekid neprijateljstava između Rusije i Ukrajine, London i njegovi evropski partneri nastavljaju pripreme za vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji. Razlike između Vašingtona i evropskih prestonica postaju sve izraženije, posebno oko budućih bezbednosnih aranžmana i odnosa prema Moskvi. Najnovija britanska najava pokazuje da se planovi koji su mesecima predstavljani na političkim sastancima sada prenose na vojne poligone.
U središtu priprema nalaze se multinacionalne snage koje bi trebalo da budu raspoređene nakon eventualnog prekida vatre, sa zadatkom da podrže ukrajinsku vojsku i obezbede dugoročno vojno prisustvo zapadnih država. Takav koncept, međutim, direktno se sudara sa stavom Rusije, koja je više puta odbacila mogućnost dolaska stranih vojnih kontingenata u Ukrajinu. Moskva je pritom upozorila da bi takve jedinice, bez obzira na njihovu zvaničnu misiju, smatrala vojnim ciljevima.
Evropski plan zato otvara pitanje znatno ozbiljnije od uobičajene vojne pomoći Kijevu. Prvi put se sve konkretnije priprema scenario u kojem bi organizovane britanske, francuske i druge evropske jedinice bile raspoređene na teritoriji na kojoj Rusija već vodi rat. Neposredan sukob tih snaga sa ruskom vojskom mogao bi da preraste u krizu između nuklearnih sila, čak i ako bi prethodno bio potpisan sporazum o prekidu vatre.
Britanski ministar potvrdio: Hiljade vojnika u novembru stižu u Poljsku
Britanski ministar odbrane Ves Striting potvrdio je 17. oktobra da će tokom novembra u Poljskoj biti održana velika vojna vežba namenjena pripremama za eventualno raspoređivanje multinacionalnih snaga u Ukrajini. Prema informacijama britanskog Tajmsa, učestvovaće najmanje 1.500 vojnika iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, uz dodatno učešće poljskih jedinica. Striting je tokom posete Vašingtonu najavio vežbu sa hiljadama učesnika, naglašavajući da London namerava da predvodi pripreme za buduće bezbednosne garancije Kijevu.
„Sledećeg meseca hiljade pripadnika oružanih snaga učestvovaće u velikoj vežbi u Poljskoj, kako bismo bili spremni da podržimo vojnu obuku i posleratnu obnovu koja će Ukrajini biti potrebna”, izjavio je Striting. Vežba će obuhvatiti prebacivanje ljudstva, dopremanje goriva, hrane i vojne opreme, kao i proveru komandnih i logističkih procedura za raspoređivanje multinacionalnih jedinica. Time će biti uvežbavani upravo oni postupci koji bi bili neophodni za stvarno prebacivanje evropskih vojnika na ukrajinsku teritoriju.
Važno je razlikovati ovu inicijativu od zvanične operacije NATO-a, jer je organizuje Koalicija voljnih, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom. Njene članice uglavnom pripadaju NATO-u, ali odluka o budućem raspoređivanju nije doneta u okviru zajedničke komandne strukture svih 32 članice Alijanse. Takav model omogućava zainteresovanim evropskim državama da pripremaju sopstvenu vojnu misiju, bez obaveze da u njoj učestvuju SAD ili druge članice koje nisu prihvatile takav angažman.
London i Pariz već potpisali dokument o slanju vojske
Pripreme su znatno odmakle od političkih izjava, jer su Velika Britanija, Francuska i Ukrajina još 6. januara 2026. u Parizu potpisale deklaraciju o budućem raspoređivanju multinacionalnih snaga. Originalni dokument britanske vlade predviđa vojno prisustvo na kopnu, u vazduhu i na moru, formiranje logističkih centara, izgradnju zaštićenih skladišta i obuku ukrajinskih snaga. Posebno značajna odredba odnosi se na mogućnost upotrebe oružane sile radi izvršavanja misije i zaštite raspoređenog ljudstva, opreme i infrastrukture.
O toj deklaraciji detaljno smo pisali još 7. januara, ukazujući na problem koji je i tada ostao nerešen – kako rasporediti evropsku vojsku u Ukrajini ako Rusija kategorički odbija njeno prisustvo. U međuvremenu je London prešao sa potpisivanja dokumenata na stvaranje komandne strukture, obezbeđivanje novca i pripreme vojnih jedinica. Januarska deklaracija tako sada dobija konkretan operativni nastavak, uprkos tome što osnovni politički spor nije prevaziđen.
Britansko Ministarstvo odbrane je 9. januara izdvojilo 200 miliona funti za pripreme buduće misije, uključujući modernizaciju vozila, komunikacione sisteme, protivdronovsku zaštitu i dodatnu opremu. General-potpukovnik Tom Bejtmen preuzeo je 24. jula komandu nad Multinacionalnim snagama za Ukrajinu, čije se operativno sedište nalazi u Parizu, a predviđeno je i formiranje komandnog štaba u Kijevu. Britanska i francuska vojska tako razvijaju strukturu sposobnu za raspoređivanje nakon prekida neprijateljstava, iako konačna odluka o slanju kontingenata još nije doneta.
Moskva već upozorila: Evropski vojnici biće vojni ciljevi
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je 15. jula izričito odbacilo mogućnost raspoređivanja vojnih kontingenata Koalicije voljnih u Ukrajini. Portparol Marija Zaharova izjavila je da bi takav potez predstavljao stranu vojnu intervenciju i povećanje pretnji ruskoj bezbednosti, bez obzira na zvanično obrazloženje buduće misije. Moskva je pritom jasno poručila da će jedinice koje budu raspoređene na ukrajinskoj teritoriji smatrati vojnim ciljevima.
„Želeli bismo ponovo da naglasimo neprihvatljivost raspoređivanja bilo kakvih vojnih kontingenata zemalja takozvane Koalicije voljnih na teritoriji Ukrajine”, izjavila je Zaharova. Dodala je da bi takvo raspoređivanje faktički predstavljalo stranu intervenciju i da bi Rusija te jedinice tretirala kao legitimne vojne ciljeve. Izjava je usledila nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o pripremljenim planovima raspoređivanja evropskih snaga, uključujući jedinice udaljene od neposredne linije fronta.
Ruska pozicija praktično dovodi u pitanje samu osnovu britansko-francuskog plana, jer multinacionalne snage treba da pružaju bezbednosne garancije nakon prekida vatre. Ukoliko Moskva ne prihvati njihovo prisustvo, eventualni napad na britanske ili francuske vojnike otvorio bi pitanje direktnog odgovora njihovih država. Takav razvoj događaja mogao bi da dovede do sukoba Rusije sa pojedinim članicama NATO-a, čak i bez formalne odluke Alijanse da učestvuje u misiji.
Tramp traži završetak rata, London nastavlja vojne pripreme
Razlika između američkog i britanskog pristupa posebno je došla do izražaja tokom poslednjih dana, kada je Tramp ponovo kritikovao Volodimira Zelenskog i pozvao na završetak neprijateljstava. Američki predsednik je 17. oktobra izjavio da ga zanima samo da se rat završi, dok je prethodno pokušao da dogovori obustavu međusobnih napada na energetsku infrastrukturu Rusije i Ukrajine. Istog dana potpisao je izvršnu naredbu kojom je odložena primena novog paketa sankcija protiv Rusije, pozivajući se na američki nacionalni interes.
Vašington sada daje prednost političkom dogovoru, dok London i Pariz insistiraju na vojnom aranžmanu koji bi uključivao njihovo dugoročno vojno prisustvo u Ukrajini. Britanska vlada takvu misiju predstavlja kao sredstvo za očuvanje budućeg mira, ali njena realizacija ostaje u direktnoj suprotnosti sa javno saopštenim ruskim uslovima. Trampovo nastojanje da izdejstvuje prekid vatre i evropski plan vojnih garancija zato se sve otvorenije razilaze oko pitanja kakav sporazum uopšte može da bude prihvatljiv Moskvi.
Brisel istovremeno nastavlja da povećava finansijsku i vojnu podršku Kijevu, iako Evropska unija kao institucija nije organizator novembarske vežbe. Evropski savet je na oktobarskom sastanku potvrdio podršku Koaliciji voljnih, produženje evropske vojne misije za obuku ukrajinskih snaga i oslobađanje dodatnih 6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog instrumenta. Evropski lideri formalno podržavaju postizanje mira, ali istovremeno odbacuju sporazum koji ne bi uključivao dugoročne bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Finansijska dimenzija tog pristupa postaje sve zahtevnija, jer je Zelenski od evropskih partnera zatražio još najmanje 70 milijardi evra za 2027. godinu. Taj novac bio bi dodatak već usvojenom evropskom kreditnom programu od 90 milijardi evra za period 2026-2027, dok pojedine države članice izražavaju rezerve prema novim finansijskim obavezama. Razlika između američkog pritiska za brži sporazum i evropskog insistiranja na dodatnom finansiranju i dugoročnim vojnim garancijama sve je vidljivija.
Evropske vojske se pripremaju za scenario koji Rusija odbacuje
Poljska je još u julu potvrdila da će biti domaćin prvih velikih vežbi Koalicije voljnih, nakon sastanka evropskih lidera u Parizu. Premijer Donald Tusk tada je najavio i pripreme infrastrukture za dugotrajnije prisustvo savezničkih snaga, uz postojeće američke jedinice na poljskoj teritoriji. Novembarski manevri sada predstavljaju praktičnu proveru tih planova, sa naglaskom na logistiku, koordinaciju i mogućnost brzog prebacivanja vojnih kontingenata.
Problem buduće misije nije samo broj vojnika, već i njihov status u slučaju ponovnog izbijanja neprijateljstava. Vojne jedinice raspoređene u Ukrajini po odluci pojedinačnih država ne bi automatski predstavljale operaciju NATO-a, niti bi svaki napad na njih automatski aktivirao kolektivnu odbranu svih članica. London i Pariz zato moraju da razrade ne samo način raspoređivanja, već i postupanje u slučaju ruskih udara, zaštitu snaga i političke posledice eventualnih gubitaka.
Dolazak kompletnog Vojnog komiteta NATO-a u Kijev početkom oktobra već je pokazao koliko evropske države nastoje da učvrste vojnu saradnju sa Ukrajinom uprkos ograničenjima sopstvenih arsenala. Novembarska vežba predstavlja drugačiji nivo angažovanja, jer se ne odnosi samo na isporuke oružja ili obuku ukrajinskih vojnika, već na pripreme za prisustvo stranih borbenih jedinica na ukrajinskoj teritoriji. Britansko Ministarstvo odbrane za sada nije objavilo tačan datum vežbe, konačan sastav učesnika niti broj vojnika koji bi kasnije mogli da budu raspoređeni u Ukrajini.
Upravo to pitanje ostaje najosetljiviji deo evropskog plana: britanske i francuske snage pripremaju se za misiju koja bi trebalo da počne nakon uspostavljanja mira, dok Rusija unapred odbacuje njihovo prisustvo. Između tih pozicija još nema sporazuma koji bi odredio granice, pravila angažovanja i bezbednost budućeg kontingenta. Novembarska vežba u Poljskoj zato će pokazati koliko su evropske vojske spremne za raspoređivanje, ali neće rešiti politički spor koji bi njihovo stvarno slanje mogao da pretvori u novu vojnu konfrontaciju.
Tramp traži mir, London priprema vojnike
Još u januaru, u analizi „Može li Tramp da slomi sistem rata i nametne mir u Ukrajini?”, procenili smo ukupne izglede da američki predsednik izdejstvuje mirovni sporazum na svega 30-35 odsto. London smo tada označili kao jednu od najtvrđih prepreka, dok smo mogućnost da Tramp neutralizuje britansko protivljenje takođe procenili na 30-35 odsto. Istovremeno, polazili smo od pretpostavke da Brisel neće moći dugo da održava samostalan kurs ukoliko Vašington odlučno promeni politiku prema Rusiji.
Samo tri nedelje kasnije, preneli smo naše procene prema kojima mogućnost postizanja sporazuma u naredna tri meseca nije prelazila pet odsto. Tada je britansko insistiranje na dugoročnoj konfrontaciji sa Moskvom prvenstveno bilo vidljivo kroz političke izjave, diplomatske inicijative i zahteve za nastavak naoružavanja Ukrajine. Osam meseci kasnije, London i Pariz raspolažu formiranom multinacionalnom komandom, potpisanom deklaracijom o budućem vojnom prisustvu i planom velikih vežbi za raspoređivanje trupa.
Posebno je značajno što se nije ostvarila ranija pretpostavka o brzoj prilagodljivosti Brisela američkoj politici. Dok Tramp sve otvorenije insistira na pregovorima i završetku rata, evropske vlade nastavljaju finansiranje ukrajinskih vojnih operacija, a Britanija i Francuska pripremaju kontingente za buduće raspoređivanje. Njihovi planovi formalno su vezani za period nakon prekida neprijateljstava, ali Moskva unapred odbacuje prisustvo tih snaga i upozorava na mogućnost neposrednog vojnog odgovora.
Upravo se na tom pitanju sada prelamaju naši raniji proračuni o izgledima za mir. Tramp može da postigne politički dogovor sa Moskvom, ali sporazum koji ne rešava status budućih evropskih vojnih kontingenata ostavio bi otvoren jedan od najopasnijih razloga za izbijanje daleko šireg sukoba. Ono što smo u januaru razmatrali kao političko nadmetanje Vašingtona, Londona i Brisela, u oktobru dobija konkretnu vojnu dimenziju: hiljade evropskih vojnika pripremaće se u Poljskoj za mogući ulazak u zemlju u kojoj im je Rusija već zapretila oružanim odgovorom.
