Raketno nadmetanje na Korejskom poluostrvu ulazi u novu fazu, u kojoj domet i veličina bojeve glave više nisu jedini pokazatelji sposobnosti naoružanja. Sve veću pažnju konstruktora privlače projektili koji mogu da menjaju visinu i pravac leta, otežavajući protivničkoj protivraketnoj odbrani da predvidi mesto njihovog presretanja. Poslednji događaji pokazuju koliko se brzo takve tehnologije razvijaju u obe korejske države.
Pjongjang već duže vreme demonstrira različite hipersonične sisteme, dok je Seul najveći deo napora ulagao u presretače, radare i unapređenje postojećih raketa. Međutim, južnokorejska vojska razvija i sopstveno oružje namenjeno udarima na strateški važne ciljeve. Najnovije ispitivanje otkriva da se taj program pomera iz laboratorija i razvojnih centara ka praktičnim letnim probama.
Posebnu pažnju privlači trenutak u kojem je test izveden, svega nekoliko dana nakon nove severnokorejske demonstracije hipersoničnog naoružanja. Za razliku od ranijih ispitivanja konvencionalnih balističkih raketa, ovoga puta proveravane su tehnologije koje zahtevaju znatno složeniju kontrolu leta. Južnokorejski predsednik Li Dže Mjung lično je prisustvovao lansiranju, prativši obrazac Kim Džong Una pet dana ranije.
Uspešno odvajanje od rakete i pogodak nakon manevara
Južna Koreja je 8. oktobra 2026. godine izvela prvo probno lansiranje hipersoničnog kliznog vozila (HGV) domaće proizvodnje. Prema zvaničnom saopštenju predsedničke administracije, ispitivanje je obuhvatilo odvajanje letelice od pogonske rakete, let hipersoničnom brzinom i izvođenje manevara pre pogađanja određenog cilja. Rezultate je javnosti predstavila portparolka predsednika Kang Ju-jung.
Nakon početnog ubrzanja i dostizanja predviđene visine, klizno vozilo uspešno se odvojilo od rakete nosača. Zatim je nastavilo let kroz atmosferu, spustilo se na manju visinu i izvelo horizontalne i vertikalne promene putanje. Južnokorejska predsednička administracija saopštila je da je letelica precizno pogodila zadatu tačku.
Prema južnokorejskoj državnoj agenciji Jonhap, lansiranje je izvedeno sa barže na poligonu Agencije za razvoj odbrane (ADD) u oblasti Tean, približno 130 kilometara južno od Seula. Upotreba barže omogućila je izvođenje ispitivanja u kontrolisanim uslovima, pri čemu je predsednik pre lansiranja posebno razgovarao sa stručnjacima o bezbednosnim razlozima za takav postupak.
Li Dže Mjung je nakon testa zatražio ubrzavanje razvoja novog oružja i njegovog budućeg uvođenja u operativnu upotrebu. Naglasio je da Južna Koreja mora da razvija sopstvene vojne tehnologije i smanji zavisnost od stranih sistema kada je reč o zaštiti nacionalne bezbednosti.
Najveći izazov nisu samo brzina i domet
Hipersonično klizno vozilo razlikuje se od klasične balističke rakete prvenstveno po načinu kretanja nakon završetka početnog ubrzanja. Raketa nosač podiže letelicu u gornje slojeve atmosfere, gde se ona odvaja i nastavlja let koristeći stečenu kinetičku energiju. Umesto da prati pretežno balističku putanju, vozilo može da menja pravac, visinu i ugao prilaza cilju.
Takvo ponašanje otežava protivraketnim sistemima proračun tačke presretanja. Radar može da otkrije projektil i odredi njegov trenutni položaj, ali svaka naredna promena putanje zahteva novo računanje njegovog budućeg položaja. Pri hipersoničnim brzinama vreme raspoloživo za takve korekcije izuzetno je kratko.
Južnokorejski konstruktori zato nisu proveravali samo sposobnost dostizanja velike brzine. Prema predsedničkoj administraciji, ispitivanje je bilo usmereno na materijale otporne na ekstremne temperature, sisteme navođenja i upravljanja, kao i stabilnost letelice tokom nepravilnog kretanja na manjim visinama. Upravo kombinacija tih tehnologija određuje može li hipersonično klizno vozilo da zadrži kontrolu tokom čitavog leta.
Pri brzinama većim od pet maha, aerodinamičko zagrevanje ozbiljno opterećuje konstrukciju, naročito prednje ivice i površine izložene vazdušnoj struji. Istovremeno, upravljački sistem mora da održava stabilnost i izvršava korekcije bez gubitka preciznosti. Uspešno razdvajanje od rakete nosača samo je prvi deo tog tehnološkog problema.
Koliko je zapravo napredovao novi južnokorejski sistem?
Seul još nije objavio naziv novog oružja, njegov domet, najveću dostignutu brzinu, dimenzije niti predviđeni datum uvođenja u naoružanje. Javnosti nisu predstavljeni ni detaljni podaci o profilu leta, a predsednička administracija nije objavila snimak samog lansiranja. Fotografije sa događaja prikazuju predsednika i vojne zvaničnike, uključujući obilazak već poznate južnokorejske balističke rakete velike razorne moći Hjunmu-5 (Hyunmoo-5).
Hjunmu-5 i novo hipersonično klizno vozilo ne treba poistovećivati. Prvi je balistički raketni sistem razvijen za uništavanje snažno utvrđenih ciljeva, dok drugi pripada posebnoj kategoriji naoružanja čija prednost proizlazi iz sposobnosti manevrisanja tokom hipersoničnog leta. Južnokorejske vlasti nisu saopštile da je klizno vozilo lansirano raketom Hjunmu-5. Takođe, ne postoji fotografija krupnog plana koji prikazuje sam HGV.
Uspešno prvo lansiranje zato predstavlja potvrdu važnog tehnološkog koraka, ali ne i uvođenje gotovog oružja u jedinice. Naredna ispitivanja moraće da pokažu pouzdanost sistema pri različitim profilima leta, njegovu preciznost i sposobnost ponavljanja rezultata. Posebno će biti značajno utvrđivanje stvarnog dometa, jer od njega zavisi koje bi ciljeve novi sistem mogao da ugrozi. Takođe, ovoga puta nije javno objavljen ni video lansiranja i leta HGV-a, već sekvence koje vidite uz tekst, te se nadamo da ćemo sledeći put i to moći da prikažemo.
Samo pet dana ranije Severna Koreja demonstrirala drugačiji pristup
Južnokorejsko lansiranje izvedeno je svega pet dana nakon što je Kim Džong Un prisustvovao ispitivanju severnokorejske hipersonične rakete srednjeg dometa. Pjongjang je tada tvrdio da projektil može da koristi najmanje četiri različita profila leta, uključujući talasastu putanju sa promenama visine, uz primenu veštačke inteligencije u sistemu vođenja. O tim sposobnostima i razlici između severnokorejskih i južnokorejskih podataka o dometu pisali smo u analizi nove severnokorejske hipersonične rakete sa četiri režima leta.
Pjongjang je tada saopštio da je raketa pogodila cilj udaljen približno 1.000 kilometara, dok je južnokorejska vojska registrovala let od oko 700 kilometara. Severna Koreja razliku u rezultatima pripisuje složenom profilu putanje, tvrdeći da protivnički radari nisu pravilno pratili projektil. Seul takvo tumačenje odbacuje, navodeći da su njegovi sistemi pratili lansiranje i kretanje rakete.
Dva oktobarska testa pokazuju i razliku u stepenu razvoja programa. Severna Koreja već ispituje više hipersoničnih raketnih konstrukcija i predstavlja ih kao deo svojih strateških sposobnosti, dok je Južna Koreja upravo završila prvo javno potvrđeno testiranje domaćeg kliznog vozila. Oba programa usmerena su na povećanje mogućnosti probijanja protivničke odbrane, ali njihova tehnička rešenja, dometi i operativna zrelost ne mogu se izjednačavati na osnovu dosadašnjih saopštenja.
Seul sada razvija i oružje koje njegova odbrana pokušava da presretne
Novo lansiranje značajno je i zbog pravca kojim se prethodnih godina razvijala južnokorejska protivraketna odbrana. Seul je ulagao u višeslojnu zaštitu od severnokorejskih balističkih projektila, uključujući sisteme L-SAM i njihovog naslednika L-SAM II, dok sada istovremeno razvija sopstveno hipersonično udarno oružje. Takva kombinacija omogućila bi Južnoj Koreji da protivničkim raketnim kapacitetima suprotstavi i odbrambene sisteme i mogućnost brzog udara na važne vojne objekte.
Šira slika ovog nadmetanja obuhvaćena je našom ranijom analizom hipersonične trke u Indo-pacifiku, u kojoj su predstavljeni kineski DF-17, japanski HVGP, američki razvojni programi i ruski operativni sistemi poput Avangarda. Južnokorejski test sada dopunjuje taj pregled konkretnim rezultatom, pošto je zemlja koja je donedavno najveću pažnju posvećivala zaštiti od hipersoničnih projektila pokazala i sopstvenu tehnologiju za njihovu izradu.
Za južnokorejsku Agenciju za razvoj odbrane sledeća etapa biće prelazak sa uspešnog demonstracionog leta na ispitivanja oružja sa definisanim taktičko-tehničkim karakteristikama. Predsednička administracija već zahteva ubrzavanje tog procesa, ali još nije saopštila rok za uvođenje sistema u operativnu upotrebu. Javnosti za sada ostaju poznati samo rezultati prvog lansiranja: uspešno odvajanje, kontrolisani hipersonični let, manevri po visini i pravcu i pogodak u predviđeni cilj.
