Ruske bespilotne letelice porodice Geranj tokom rata u Ukrajini prošle su kroz niz promena koje su ih značajno udaljile od prvobitnih konstrukcija. Pored povećanja proizvodnje, ruska industrija postepeno menja njihove elektronske sisteme, pogonske sklopove i načine upravljanja. Gotovo svaka nova generacija donosi drugačija rešenja, a pojedine izmene postaju poznate tek kada ukrajinski stručnjaci pregledaju ostatke oborenih letelica.
Takav razvoj stvara dodatne probleme protivvazdušnoj odbrani, koja mora da prepoznaje različite konfiguracije naizgled sličnih dronova. Promene ponekad podrazumevaju ugradnju složene elektronike, dok su druge zasnovane na jednostavnim mehaničkim rešenjima koja se mogu brzo i jeftino proizvoditi. Ruski konstruktori očigledno pokušavaju da istovremeno povećaju pouzdanost udara, smanje zavisnost od uvoznih komponenti i otežaju elektronsko ometanje.
Najnovije fotografije i podaci ukrajinske vojne obaveštajne službe ukazuju na nastavak tog procesa. Pažnju su privukle neuobičajene konstrukcije na nosu pojedinih letelica, ali i promene koje spolja nisu vidljive. Upravo kombinacija mehaničkih, elektronskih i pogonskih unapređenja pokazuje u kom pravcu se razvija ruska porodica udarnih dronova.
Čemu služe neobični „brkovi“ na nosu Geranja?
Na pojedinim ruskim udarnim dronovima primećene su metalne cevi postavljene poprečno na prednji deo trupa. Zbog njihovog izgleda, ukrajinski vojni posmatrači brzo su ih nazvali „brkovima“, dok su se u javnosti pojavile različite pretpostavke o njihovoj nameni.
Ukrajinski stručnjak za radio-elektronsko ratovanje Sergij Beskrestnov, poznat pod nadimkom Fleš, objasnio je da je reč o jednostavnom mehaničkom kontaktnom upaljaču. Unutar cevi nalazi se pokretni element koji pri udaru u prepreku zatvara električni kontakt i aktivira odgovarajući mehanizam bojeve glave. Za njegov rad nisu potrebni složeni optički senzori niti elektronski sistemi za prepoznavanje prepreka.
Prednost ovakvog rešenja leži u jednostavnosti i povećanoj verovatnoći da kontakt sa ciljem aktivira bojevu glavu. Istureni elementi mogu da dodirnu prepreku pre samog trupa drona, što je korisno prilikom udara u konstrukcije nepravilnog oblika. To ipak nije blizinski upaljač koji detonira na određenoj udaljenosti od cilja, već mehanički sistem koji zahteva fizički kontakt.
Nova oprema na nosu još nije identifikovana
U međuvremenu se pojavila još jedna fotografija Geranja, na kojoj se vidi dodatna konstrukcija u prednjem delu letelice. Za razliku od prethodno identifikovanih mehaničkih upaljača, svrha ove opreme još nije utvrđena.
Položaj na nosu mogao bi da ukazuje na sistem namenjen navođenju u završnoj fazi leta, ali dostupna fotografija ne pruža dovoljno detalja za identifikaciju. U obzir dolaze optički uređaji, dodatna komunikaciona oprema, elementi elektronskih protivmera ili drugačiji sistem aktiviranja bojeve glave.
Ruski Geranji već se pojavljuju u konfiguracijama sa kamerama, unapređenim komunikacijama i opremom koja omogućava prilagođavanje putanje tokom leta. Nova konstrukcija zato ne mora da predstavlja potpuno novu tehnologiju, već može biti prilagođavanje postojećeg sistema određenoj vrsti ciljeva. Njena stvarna namena moći će pouzdanije da se odredi tek na osnovu pregledanih komponenti.
Rusi zamenjuju kineske mlazne motore domaćom proizvodnjom
Značajnije informacije o unutrašnjim promenama objavila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR). Prema njihovim podacima, Rusija je počela da ugrađuje domaće turbomlazne motore u pojedine novije varijante dronova Geranj, umesto ranije korišćenih pogonskih sklopova kineskog porekla.
Ukrajinska služba navodi da se novi motori proizvode u Tatarstanu, čime ruska industrija nastoji da smanji zavisnost od uvoznih komponenti. To ne znači da su kineski motori potpuno izbačeni iz proizvodnje svih Geranja, već da se kod određenih mlaznih varijanti pojavljuje domaća zamena.
Uspostavljanje sopstvene proizvodnje malih turbomlaznih motora ima neposredan značaj za tempo izrade bespilotnih letelica. Njihove isporuke više ne moraju u istoj meri da zavise od nabavke gotovih stranih pogonskih jedinica, dok domaći proizvođači mogu da prilagođavaju karakteristike motora konkretnim zahtevima konstrukcije.
Treba razlikovati ove mlazne verzije od znatno rasprostranjenijih Geranja sa klipnim motorima i potisnim propelerom. Njihove letne karakteristike, potrošnja goriva i cena proizvodnje značajno se razlikuju, zbog čega različiti pogonski sistemi imaju mesto u istoj porodici naoružanja.
Susanin – navigacija bez neprekidnog oslanjanja na satelite
Druga važna promena odnosi se na sistem autonomne navigacije nazvan Susanin. Prema ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi, njegova osnovna funkcija jeste određivanje položaja pomoću poređenja slika terena sa unapred učitanim referentnim podacima.
Sistem koristi optički senzor koji tokom leta snima područje ispod letelice. Elektronika zatim poredi dobijene slike sa memorisanim prikazima i na osnovu prepoznatih karakteristika terena vrši korekciju putanje. Na taj način dron može da nastavi navigaciju i kada satelitski signali nisu dostupni ili su izloženi ometanju.
Takvo rešenje posebno je značajno zbog intenzivne upotrebe sredstava za radio-elektronsko ratovanje u Ukrajini. Ometanje signala satelitske navigacije može da izazove odstupanje vođene municije od zadate putanje, dok optičko prepoznavanje terena obezbeđuje dodatni izvor podataka o položaju.
GUR takođe navodi da je u novim sistemima pronađen magnetometar američke proizvodnje. Taj uređaj meri magnetno polje i može da pomogne pri određivanju orijentacije letelice, ali nema istu funkciju kao optički senzor koji prepoznaje teren. Zajedno sa drugim navigacionim instrumentima može doprineti pouzdanijem održavanju zadate putanje.
Nova bojeva glava namenjena infrastrukturnim ciljevima
Prema istim ukrajinskim podacima, na novijim ruskim dronovima pojavila se i bojeva glava oznake KRSN, sa kumulativnim dejstvom. Ovakva konstrukcija usmerava deo energije eksplozije na ograničeno područje, za razliku od klasičnih razornih i rasprskavajućih punjenja čiji je efekat raspoređen šire oko mesta detonacije.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba povezuje ovu bojevu glavu sa napadima na infrastrukturne objekte, posebno mostovske konstrukcije i stubove dalekovoda. Kod takvih ciljeva značaj nema samo ukupna količina eksploziva, već i način na koji se energija prenosi na noseće ili druge osetljive elemente konstrukcije.
Ruske snage poslednjih dana pojačavaju udare na ukrajinsku energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, dok Kijev traži dodatnu reakciju zapada na napade. Moskva ove operacije predstavlja kao odgovor na ukrajinske udare po ruskoj energetskoj infrastrukturi, uključujući rafinerije nafte. Uvođenje različitih bojevih glava omogućava prilagođavanje municije prirodi cilja bez potrebe za razvojem potpuno nove bespilotne platforme.
Pored Geranja pojavljuju se i neobične eksperimentalne konstrukcije
Ukrajinski vojni kanali objavili su i fotografiju manje bespilotne letelice sa karakterističnim prstenastim krilom, zbog kojeg konstrukcija podseća na neuobičajene eksperimentalne vazduhoplovne projekte. Letelica ima elemente helikopterskog pogona, dok prstenasta površina može da utiče na aerodinamičke karakteristike i tok vazduha oko propelera.
Za sada nema dovoljno podataka o njenom proizvođaču, nameni i stepenu razvoja, niti osnova da se neposredno poveže sa porodicom Geranj. Fotografija pokazuje da se paralelno sa modernizacijom postojećih udarnih dronova pojavljuju i drugačija konstruktorska rešenja, čije će mogućnosti zavisiti od rezultata ispitivanja i eventualne praktične upotrebe.
