Su-57 se na ruskim vežbama dugo pojavljivao kao tehnološki demonstrator, nosač novih raketa ili avion namenjen udarima sa velike udaljenosti. Tokom vežbe Centar-2026 dobio je drugačiju, mnogo zanimljiviju ulogu. Dva lovca pete generacije nisu bila glavni udarni element, već su obezbeđivala prostor u kojem su Su-34 mogli da rade svoj posao.
Takav scenario mnogo bolje pokazuje kako Rusija zapravo želi da koristi Su-57 kada ih bude dovoljno za ozbiljnije formacije. Lovac nije zamišljen samo kao avion koji sam ulazi duboko u protivnički prostor, već i kao platforma koja štiti druge avione, prikuplja podatke, razmenjuje ih sa zemljom i pomaže da se čitava grupa ponaša kao jedna celina. Upravo ta uloga bila je u centru vežbe na poligonu Čebarkuljski u Čeljabinskoj oblasti.
Su-57 nisu bombardovali, već su čistili prostor za Su-34
Prema scenariju vežbe, par Su-57 poleteo je sa operativnog aerodroma nakon naređenja dežurnih snaga. Njihov zadatak bio je da obezbede vazdušnu zaštitu udarnoj grupi Su-34 koja je trebalo da napadne simulirane neprijateljske rezerve na zemlji. Su-57 su tako igrali ulogu lovačkog štita ispred i oko bombardera.
Takva podela zadataka nije neobična, ali je zanimljivo što je upravo Su-57 dobio ulogu zaštite starijeg Su-34. Njegova prednost u toj situaciji nije samo smanjena radarska uočljivost, već mogućnost da ranije otkrije protivničku aktivnost i da informacije prosledi avionima koje prati. Za Su-34 to znači da može da ostane usredsređen na zemaljske ciljeve dok drugi avion preuzima vazdušnu sliku i zaštitu.
Rusko Ministarstvo odbrane posebno je naglasilo razmenu podataka u realnom vremenu. Su-57 tokom misije nije radio izolovano, već je bio povezan sa avionima u grupi i zemaljskim komandnim mestima. Upravo taj deo vežbe mnogo je važniji od same činjenice da su dva lovca letela pored Su-34.
Su-24MR pronašao cilj, Su-57 obezbedio nebo, Su-34 izvršio udar
Scenario je bio napravljen kao lanac u nekoliko koraka. Izviđački Su-24MR prvo su pronašli simulirane neprijateljske rezerve sastavljene od vozila i oklopne tehnike, nakon čega su podaci preneti dalje. Su-57 su potom obezbedili vazdušni prostor pre nego što su Su-34 ušli u svoju fazu zadatka.
Su-34 su izvršili simulirani napad na zemaljske ciljeve, dok su Su-57 ostali u ulozi zaštite. Posle udara izviđački avioni su ponovo prošli kroz područje kako bi procenili rezultate bombardovanja. Čitava sekvenca zato nije bila samo demonstracija jednog tipa aviona, već pokušaj da se više različitih platformi poveže u jedan ciklus otkrivanja, zaštite, napada i procene rezultata.
Takav model sve je važniji u savremenom vazdušnom ratu. Avion koji prvi vidi cilj ne mora biti isti avion koji će ga napasti, dok lovac koji prati udarnu grupu ne mora sam da otvori vatru da bi bio ključan za uspeh misije. Vrednost Su-57 u toj situaciji leži upravo u tome koliko dobro može da poveže više elemenata oko sebe.
Su-57 kao vazdušni čvor, a ne samo lovac
Su-57 je projektovan sa većim brojem senzora raspoređenih po avionu, razvijenim sistemima elektronskog ratovanja i mogućnošću razmene podataka sa drugim platformama. Takva konfiguracija omogućava mu da bude više od klasičnog lovca koji koristi sopstveni radar samo za traženje ciljeva ispred sebe. Avion može da prikuplja podatke iz više izvora i da ih vraća u mrežu.
To je posebno važno kada leti sa Su-34, koji imaju drugačiju osnovnu ulogu. Su-34 nose veliki teret vođenog naoružanja i projektovani su za udare po ciljevima na zemlji, ali u ozbiljno branjenom vazdušnom prostoru postaju mnogo efikasniji kada neko drugi obezbeđuje širu sliku. Su-57 u tom odnosu može da radi ono što su ranije obavljale kombinacije lovaca i zemaljskog navođenja, ali sa mnogo više informacija dostupnih u samoj grupi.
Ruska avijacija je decenijama bila snažno oslonjena na zemaljske radare i komandna mesta. Su-57 ne odbacuje taj princip, već mu dodaje mnogo sposobniju vazdušnu platformu koja može samostalnije da obrađuje podatke. Vežba Centar-2026 upravo je prikazala tu tranziciju između starog modela strogo kontrolisane avijacije i savremenijeg mrežnog pristupa.
Smanjena uočljivost ima veću vrednost kada avion ne mora prvi da napada
Kod Su-57 se najčešće govori o stepenu radarske uočljivosti, motorima i raketama velikog dometa. Mnogo manje pažnje dobija činjenica da avion sa smanjenom uočljivošću može biti veoma koristan i kao pratnja drugim platformama. Ukoliko protivnički radar kasnije otkrije lovca koji štiti udarnu grupu, čitav paket dobija dodatno vreme za reakciju.
Su-57 zato ne mora nužno da bude prvi avion koji ulazi duboko u protivnički prostor. Može da ostane u povoljnijoj zoni, koristi sopstvene senzore i podatke sa zemlje, a zatim upozorava Su-34 na pretnje ili napada protivničke lovce sa velike udaljenosti. R-37M i druge rakete dugog dometa posebno povećavaju vrednost takvog pristupa.
Manevarske sposobnosti ostaju važan deo konstrukcije, ali u realnom sukobu mnogo češće presuđuju detekcija, položaj i domet naoružanja nego akrobatski manevar na maloj udaljenosti. Su-57 je zato najopasniji kada uopšte ne mora da ulazi u blisku borbu. Vežba je upravo naglasila taj deo njegove uloge.
Su-34 ostaje glavni radni konj za udare
Su-57 može da nosi precizno naoružanje, ali Rusija nema razlog da svaki zadatak prebacuje na najskuplji i najmanje brojni avion. Su-34 je već masovno korišćen kao platforma za vođene bombe i rakete, posebno tokom rata u Ukrajini. Logično je zato da Su-57 preuzme zadatke koji povećavaju preživljavanje i efikasnost Su-34, umesto da ga jednostavno zameni.
Takva podela odgovara i ruskoj proizvodnji. Su-34 i Su-35S proizvode se u znatno većem broju i mogu da nose veliki teret, dok se Su-57 postepeno uvodi u sve veći broj jedinica. Najskuplja platforma tada se koristi tamo gde njeni senzori, elektronika i smanjena uočljivost donose najveću prednost.
Ovaj model podseća na logiku koju koriste i druga velika vazduhoplovstva. Najmoderniji lovac ne mora da nosi najveći broj bombi da bi bio najvažniji avion u grupi. Dovoljno je da vidi ranije, upozori ostale i ukloni najveću pretnju pre nego što ona ugrozi nosače glavnog udarnog tereta.
Ukrajina je ubrzala promenu načina upotrebe ruske avijacije
Rat u Ukrajini pokazao je koliko brzo savremena PVO može da kazni avion koji uđe duboko u protivnički vazdušni prostor bez dovoljno informacija i zaštite. Ruska avijacija je zato sve više prešla na upotrebu jedrećih bombi, raketa i drugih sredstava koja omogućavaju dejstvo sa distance. Su-34 su postali jedan od glavnih nosača takvog oružja.
Su-57 su istovremeno korišćeni za precizne udare, neutralisanje sistema PVO i druge zadatke u složenom vazdušnom prostoru. Njihova borbena upotreba nije ograničena samo na jednu vrstu misije, što je u skladu sa prvobitnom namenom aviona kao višenamenske platforme. Iskustvo iz realnih operacija sada se sve očiglednije prenosi i u vežbe.
Centar-2026 zato ne deluje kao obična demonstracija za kamere. Scenario sa Su-24MR, Su-57 i Su-34 veoma jasno prati logiku koja se razvila tokom poslednjih godina: pronaći cilj, proslediti podatke, zaštititi udarnu grupu, izvršiti napad sa što manje izlaganja i odmah proveriti rezultat. Svaka platforma dobija svoju ulogu.
Veći broj Su-57 menja način na koji se avion može koristiti
Najveće ograničenje Su-57 godinama nije bilo samo pitanje tehnologije, već broj dostupnih aviona. Mali broj primeraka ograničava mogućnost formiranja stalnih grupa, obuke većeg broja pilota i kombinovanja sa drugim jedinicama. Kako flota raste, tako raste i broj scenarija u kojima avion može da se koristi bez čuvanja svakog primerka za specijalne zadatke.
Rusija je poslednjih godina proširila proizvodne kapacitete za Su-57 u fabrici u Komsomoljsku na Amuru. Tokom avgusta 2025. otvoreni su novi pogoni povezani sa proizvodnjom ovog tipa, što bi trebalo da omogući veću godišnju isporuku. Veći broj aviona otvara prostor da se Su-57 redovnije pojavljuje uz Su-34, Su-35S i druge platforme.
To je mnogo važnije od povremenog prikazivanja jednog aviona na aeromitingu. Lovac pete generacije dobija punu vrednost tek kada postoji dovoljno primeraka da može da učestvuje u svakodnevnoj obuci, dežurstvu i zajedničkim misijama. Centar-2026 pokazuje da Rusija upravo pokušava da pređe u tu fazu.
Nova tehnička konfiguracija dodatno menja sliku
Najnovija serija Su-57 isporučena Vazdušno-kosmičkim snagama u septembru stigla je u, kako je navedeno, novoj tehničkoj konfiguraciji. Detalji nisu u potpunosti javno razloženi, ali sama formulacija pokazuje da proizvodni avion nastavlja da se menja dok istovremeno ulazi u sve širu operativnu upotrebu. To nije neobično za platformu koja još prolazi kroz intenzivno širenje sposobnosti.
Su-57 zato ne treba posmatrati kao potpuno završen proizvod zamrznut u jednoj konfiguraciji. Novi senzori, elektronika, motori i naoružanje mogu postepeno da menjaju mogućnosti aviona bez potrebe za razvojem potpuno novog tipa. Rusija očigledno računa na takav evolutivni pristup.
Vežbe poput Centra-2026 omogućavaju da se proveri upravo ono što se ne vidi na statičnoj izložbi. Nije najvažnije koliko brzo Su-57 može da leti ili koliko raketa može da ponese, već koliko dobro radi sa ostatkom vazduhoplovstva. Par lovaca koji čuva Su-34 i razmenjuje podatke sa zemaljskim komandnim mestima govori o toj fazi razvoja mnogo više od još jednog demonstracionog leta.
