Prva dva nova F-16 namenjena Tajvanu konačno su završila putovanje koje je trebalo da bude rutinska isporuka preko Pacifika. Umesto nekoliko dana između američkog kopna, Havaja i Tajvana, dva aviona provela su približno šest nedelja u bazi Perl Harbor-Hikam. Njihov dolazak zato je zatvorio samo prvi deo priče, dok najzanimljivije pitanje i dalje nema odgovor.
Još 9. septembra pisali smo o neobičnom prekidu isporuke, kada su F-16 posle pokušaja nastavka puta preko Pacifika vraćeni na Havaje. Tada nije bilo poznato da li je razlog tehnički kvar, vreme, problem sa tankerima ili nešto sasvim drugo. Nekoliko nedelja kasnije avioni su stigli na Tajvan, ali objašnjenje za toliko dugo zadržavanje nije stiglo zajedno sa njima.
Prva dva od 66 konačno u Čihangu
Dva novoproizvedena F-16 Block 70 stigla su 2. oktobra u vazduhoplovnu bazu Čihang u istočnom delu Tajvana. Reč je o prvim avionima iz ugovora za ukupno 66 novih lovaca, vrednog oko 7,76 milijardi dolara, potpisanog još 2019. godine. Preostalih 64 sada postaju mnogo važnije pitanje od ceremonijalnog dolaska prve dve letelice.
Program predstavlja prvo povećanje tajvanske flote potpuno novim F-16 posle mnogo godina. Tajvan već koristi veliki broj starijih F-16A/B Block 20, od kojih su mnogi modernizovani na standard veoma blizak F-16V. Novi avioni ipak dolaze direktno sa proizvodne linije i imaju konstrukcijski vek i konfiguraciju predviđenu za višedecenijsku upotrebu.
Po završetku programa Tajvan bi trebalo da raspolaže flotom većom od 200 F-16 različitih serija i nivoa modernizacije. Time bi ovaj tip postao još važniji stub njegove borbene avijacije. Problem je što se prvobitni raspored isporuka već ozbiljno pomerio.
Put preko Pacifika trebalo je da bude rutina
Prva dva aviona napustila su kontinentalni deo Sjedinjenih Država 17. avgusta. Četiri dana kasnije stigla su u zajedničku bazu Perl Harbor-Hikam na Havajima, standardnu tačku za ovakva prebacivanja preko Pacifika. Očekivalo se da posle kratkog zadržavanja nastave put prema Tajvanu.
To se nije dogodilo. Avioni su krenuli dalje, ali je let prekinut i oba F-16 vratila su se na Havaje, gde su potom ostala prizemljena nedeljama. Upravo smo taj događaj 9. septembra izdvojili kao neuobičajen, jer se kod unapred planirane vojne isporuke ovakva promena rute retko događa bez konkretnog razloga.
Tada nije bilo potvrđenih podataka o kvaru niti o incidentu u vazduhu. Nije objavljeno ni da je neki od pratećih tankera imao problem, niti da je vreme samo po sebi zahtevalo višenedeljno čekanje. Avioni su jednostavno ostali na Havajima, a američka i tajvanska strana nisu detaljnije objasnile zbog čega.
Šest nedelja je predugo za običnu promenu vremena
Prelet borbenih aviona preko Pacifika zahteva precizno planiranje. F-16 nema autonomiju potrebnu da samostalno savlada takvu rutu, pa čitava operacija zavisi od aviona-cisterni, rezervnih aerodroma, meteoroloških uslova i sinhronizacije više jedinica. Jedan problem može lako da odloži polazak za nekoliko sati ili dana.
Šest nedelja je ipak sasvim druga kategorija zastoja. Dug period na zemlji može ukazivati na tehničke provere, čekanje rezervnog dela, logistički problem ili dostupnost aviona za dopunu goriva. Bez zvaničnog objašnjenja nijedna od tih mogućnosti ne može se izdvojiti kao potvrđena.
Pojavila se i pretpostavka da je Vašington želeo da pomeri politički osetljivu isporuku zbog tada planiranih kontakata sa kineskim rukovodstvom. Takvo tumačenje ostalo je u domenu spekulacije i nema javne potvrde da je upravo politički kalendar zaustavio avione. Činjenica da objašnjenje nije dato samo je produžila interesovanje za putovanje koje je prvobitno trebalo da prođe gotovo neprimećeno.
Novi F-16 nije isti avion koji je poleteo pre više od četiri decenije
Block 70 je najnovija proizvodna verzija F-16 i tehnički veoma daleko od prvih Fighting Falcona iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Njegov najvažniji senzor je radar AN/APG-83 sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom, razvijen na osnovu tehnologija primenjenih na savremenijim američkim borbenim avionima. Novi radar povećava domet otkrivanja, kvalitet praćenja ciljeva i otpornost na elektronsko ometanje.
Modernizovana avionika donosi velike kolor ekrane, savremeni računar misije, naprednije elektronske sisteme i mogućnost korišćenja novijih generacija preciznog naoružanja. Novi trup takođe ima projektovani vek koji je znatno veći od starijih F-16. Tajvan zato ne kupuje samo još 66 primeraka poznatog aviona, već praktično novu generaciju platforme unutar iste porodice.
To je posebno važno jer modernizovani tajvanski F-16A/B i novoproizvedeni Block 70 mogu da koriste veliki deo zajedničke infrastrukture, obuke i logistike. Prelazak nije ni približno komplikovan kao uvođenje potpuno novog tipa lovca. Tajvan tako povećava broj borbenih aviona bez stvaranja još jednog paralelnog logističkog sistema.
Dva aviona ne rešavaju kašnjenje programa
Ugovor je sklopljen 2019. godine, ali proizvodnja je kasnila zbog premeštanja linije, problema u lancu snabdevanja i povećanog broja narudžbina za F-16. Lockheed Martin je proizvodnju novih aviona preselio u Grinvil u Južnoj Karolini, gde je praktično morao ponovo da uspostavi čitav industrijski proces. Tajvan je zbog toga prve avione dobio znatno kasnije nego što se prvobitno očekivalo.
Dolazak prva dva zato ima veliki simbolički značaj, ali ne rešava osnovni problem programa. Da bi svih 66 aviona bilo isporučeno u kratkom roku, proizvodnja i preleti sada moraju da se odvijaju mnogo brže nego tokom prve faze. Preostalih 64 aviona predstavljaju pravi test sposobnosti američkog industrijskog sistema da nadoknadi već nastalo kašnjenje.
Tajvanu pritom nisu potrebni samo avioni. Velika flota zahteva rakete, rezervne motore, delove, zemaljsku opremu i dovoljan broj obučenih pilota i tehničara. Svako kašnjenje jednog elementa može da smanji vrednost čitavog programa.
Najveća vrednost F-16V nalazi se u radaru i mreži
U eventualnom sukobu oko Tajvana lovci bi radili u prostoru zasićenom kineskim radarima, avionima za rano upozoravanje i kontrolu, raketama velikog dometa i sistemima protivvazdušne odbrane. Sama činjenica da avion nosi oznaku F-16 zato govori manje nego što se na prvi pogled čini. Mnogo važnije je šta novi avion može da vidi, koje podatke može da razmeni i koje oružje može da upotrebi pre nego što se približi protivniku.
APG-83 daje novim tajvanskim avionima znatno bolje mogućnosti od originalnih F-16A/B. Elektronski sistemi i modernizovani kokpit omogućavaju pilotu da mnogo brže obrađuje informacije, dok savremene rakete povećavaju domet angažovanja. F-16V zato treba posmatrati kao čvor u većoj mreži, a ne kao lovac koji će samostalno rešavati vazdušne duele.
Tajvanska geografija dodatno komplikuje njegovu upotrebu. Vazduhoplovne baze nalaze se unutar dometa velikog broja kineskih raketa, pa sposobnost aviona da preživi prvi napad zavisi i od skloništa, rezervnih pista, brzog popravljanja aerodroma i disperzije. Najmoderniji radar malo pomaže avionu koji ne može da poleti.
Priča sa Havaja dobila nastavak, ali ne i objašnjenje
Kada smo 9. septembra pisali o dva tajvanska F-16 koja su krenula preko Pacifika pa se vratila na Havaje, nije bilo jasno da li je reč o kratkotrajnom zastoju ili ozbiljnijem problemu. Pokazalo se da čekanje neće trajati nekoliko dana, već približno šest nedelja. Tek početkom oktobra oba aviona uspela su da završe put do baze Čihang.
Njihov dolazak potvrđuje da problem nije trajno prizemljio letelice. Ne govori, međutim, ništa o tome šta ih je toliko dugo držalo na Havajima, jer ni američka ni tajvanska strana nisu ponudile detaljno objašnjenje. Misterija koju smo zabeležili početkom septembra tako je završena samo u geografskom smislu – avioni su konačno stigli tamo gde su krenuli.
Sada se pažnja prebacuje na preostalih 64. Dva aviona mogu da posluže za obuku, upoznavanje i početak uvođenja novog standarda, ali ugovor od 7,76 milijardi dolara neće se meriti njihovim dolaskom. Prava vrednost programa videće se tek kada desetine novih F-16 počnu redovno da stižu na Tajvan, bez šestonedeljnih pauza usred Pacifika.
