Portugal još nije formalno izabrao naslednika svojih F-16, ali se oko buduće nabavke već formirao jedan od zanimljivijih evropskih vazduhoplovnih duela poslednjih godina. Francuski Daso u julu je zvanično predao ponudu za Rafal, dok Erbas sprema sopstvenu ponudu za Jurofajter Tajfun. Dva lovca koja se međusobno sudaraju na izvoznim tenderima više od dvadeset godina tako će ponovo završiti jedan naspram drugog.
Na papiru izgledaju slično: dva motora, delta krilo, prednja kanar krilca, generacija 4,5 i Meteor kao glavno oružje za borbu van vizuelnog dometa. U vazduhu, međutim, Rafale i Eurofighter predstavljaju dve prilično različite konstrukcione filozofije. Jedan je od početka pravljen da gotovo sve zadatke obavlja istim avionom, drugi je nastao prvenstveno kao izuzetno snažan lovac za ostvarivanje prevlasti u vazduhu.
Upravo tu portugalski izbor postaje mnogo zanimljiviji od još jednog poređenja kataloških karakteristika. Portugal ne traži lovac za ogromnu flotu, već avion koji će decenijama kontrolisati nacionalni vazdušni prostor, čuvati prilaze Atlantiku i obavljati NATO zadatke. Rafal i Tajfun isti problem rešavaju na veoma različit način.
Jurofajter prvo želi da bude lovac
Jurofajtera Tajfun je veći, snažniji i kinetički agresivniji avion. Njegova dva motora EJ200 zajedno razvijaju oko 180 kN potiska sa dodatnim sagorevanjem, maksimalna brzina prelazi 2 maha, a operativni plafon je oko 55.000 stopa. Erbas posebno ističe odnos potiska i mase, sposobnost nadzvučnog krstarenja i aerodinamiku projektovanu za visoke performanse u vazdušnoj borbi.
Rafal sa dva motora M88 raspolaže sa približno 15 tona ukupnog maksimalnog potiska, postiže oko 1,8 maha i ima deklarisani plafon od 50.000 stopa. To nisu male performanse, ali u čistoj trci brzine, penjanja i raspoložive energije Jurofajter ima prednost koju je dobio još tokom prvobitnog projektovanja. Francuzi su svesno prihvatili nešto manje ekstreman lovački profil kako bi dobili kompaktniji avion sposobniji za mnogo širi raspon zadataka.
Takva razlika postaje posebno važna u borbi van vizuelnog dometa. Lovac koji Meteor lansira sa veće visine i većom početnom brzinom može raketi da preda više energije pre nego što njen nabojnomlazni motor preuzme glavni deo leta. Jurofajter zato ima vrlo ozbiljnu fizičku osnovu za ono zbog čega ga Erbas i dalje prodaje prvenstveno kao lovca za ostvarivanje prevlasti u vazduhu.
Meteor imaju oba, ali ga ne koriste iz iste pozicije
Rafal i Jurofajter mogu da nose MBDA Meteor, jednu od najopasnijih evropskih raketa vazduh-vazduh velikog dometa. Raketa ne rešava sama vazdušnu borbu, jer domet zavisi od visine, brzine lansiranja, položaja cilja, radara, elektronskog ratovanja i kvaliteta podataka koje avion dobija od drugih platformi. Upravo zbog toga činjenica da oba lovca koriste isti projektil ne znači da će ga u borbi koristiti na isti način.
Prednost Jurofajtera nalazi se u sposobnosti da brzo dostigne veliku visinu i brzinu, odakle Meteor može biti lansiran sa veoma povoljnim početnim parametrima. Takav profil naročito odgovara presretanju, zaštiti vazdušnog prostora i brzom reagovanju na cilj koji se približava velikom brzinom. Za Portugal, čiji bi budući lovci veliki deo vremena provodili upravo na takvim zadacima, to je ozbiljan argument.
Rafal pokušava da isti problem reši kombinacijom senzora i elektronskog ratovanja. RBE2 AESA, frontalni optoelektronski sistem FSO, SPECTRA i podaci sa drugih platformi spajaju se u jedinstvenu taktičku sliku, pri čemu avion ne mora u svakom trenutku da koristi sopstveni radar za praćenje cilja. Daso posebno naglašava mogućnost pasivnog otkrivanja i praćenja, što Rafalu daje drugačiji put do trenutka kada Meteor treba da bude lansiran.
Rafal ima zreliji AESA, Jurofajter veći prostor za razvoj
Rafal je još 2012. postao prvi evropski operativni lovac sa aktivnim elektronski skeniranim radarom RBE2 AESA. Sistem je od tada prošao više etapa razvoja i danas je potpuno uklopljen sa Meteorom, SPECTRA sistemom, optoelektronikom i udarnim naoružanjem. Francuska kod standarda F4 dodatno proširuje radarske režime za mapiranje, praćenje pokretnih ciljeva i mrežno ratovanje.
Jurofajter je dugo zaostajao upravo na ovom mestu, jer su prve generacije koristile mehanički skenirani Captor-M. Novi avioni prelaze na porodicu Captor-E, odnosno ECRS, sa elektronskim skeniranjem i pokretnom antenom koja može da gleda znatno šire od klasične fiksne AESA ploče. Proizvođač navodi oko 50 odsto širi sektor osmatranja, što je veoma korisno kada avion želi da prati cilj bez okretanja nosa pravo prema njemu.
Problem u portugalskom poređenju jeste što izraz Jurofajter danas ne označava samo jednu radarsku konfiguraciju. Britanci razvijaju ECRS Mk2 sa ozbiljnim mogućnostima elektronskog napada, dok druge zemlje koriste ili uvode drugačije E-scan varijante, pa bi mnogo zavisilo od toga šta bi Lisabonu zaista bilo ponuđeno. Tačna konfiguracija portugalskog aviona za sada nije objavljena.
SPECTRA je jedan od najjačih Rafalovih aduta
Francuski pristup preživljavanju nikada nije bio zasnovan samo na smanjenom radarskom odrazu. Rafal koristi SPECTRA kao potpuno integrisani sistem elektronskog ratovanja koji otkriva radare, lasersko ozračivanje i raketne pretnje, određuje njihov položaj i povezuje ometanje sa ostalim senzorima aviona. Sistem je tokom razvoja Rafala postao jedan od njegovih najvažnijih elemenata.
Jurofajter koristi Praetorian DASS, takođe ozbiljan integrisani sistem samoodbrane sa upozorenjem, ometanjem i protivmerama. Nova generacija Jurofajtera ide još dalje, posebno kroz ECRS Mk2 koji treba da spoji klasičnu radarsku funkciju sa širokopojasnim elektronskim napadom i sposobnošću otkrivanja i ometanja neprijateljske PVO. Britanska varijanta zato bi u budućnosti mogla da postane izuzetno ozbiljna platforma za elektronsko ratovanje i suzbijanje PVO.
Razlika je pre svega u stepenu zrelosti konfiguracije koja postoji danas. Rafal F4 već dolazi kao vrlo čvrsto integrisana celina RBE2, FSO, SPECTRA, Meteor i MICA, dok se neke od najambicioznijih sposobnosti Jurofajtera tek uvode kroz različite nacionalne programe. Portugal će zato morati da poredi avion koji postoji sada sa tačno određenom budućom konfiguracijom Tajfuna, a ne sa svim mogućnostima koje je konzorcijum ikada najavio.
Kada treba udariti po zemlji, Rafal vraća udarac
Jurofajter više nije lovac koji samo usput može da baci bombu. Danas nosi Storm Shadow, Taurus, Brimstone, Paveway i veliki broj drugih sredstava, dok Erbas navodi 13 podvesnih tačaka i sposobnost istovremenog izvođenja vazduh-vazduh i vazduh-zemlja zadataka. Konstrukcija mu omogućava da sa ozbiljnim udarnim teretom i dalje zadrži rakete za sopstvenu vazdušnu borbu.
Rafal je ipak od prvog dana građen upravo oko takvog načina upotrebe. Može da ponese do 9,5 tona spoljnog tereta na 14 tačaka, uz kombinacije Meteora, MICA, SCALP krstarećih raketa, AASM vođenih bombi i protivbrodskih raketa Exocet. Francuska ga zato ne opisuje kao običan višenamenski avion, već kao platformu projektovanu da u istom letu prelazi između više potpuno različitih vrsta zadataka.
Za Portugal ovde postoji detalj koji ne treba zanemariti. Zemlja ima ogromnu pomorsku zonu i izlazi direktno na Atlantik, pa integrisana mogućnost nošenja Exoceta daje Rafalu veoma prirodnu pomorsku udarnu komponentu. Tajfun ima širi izbor pojedinih britanskih, nemačkih i američkih sredstava, ali bi stvarni portugalski paket naoružanja ponovo zavisio od ponuđene konfiguracije.
Rafal nosi više tereta, Tajfun bolje koristi visinu i brzinu
Maksimalna poletna masa Rafala iznosi 24,5 tona, dok avion može da ponese do 9,5 tona spoljnog tereta. Kompaktna konstrukcija i relativno mala prazna masa omogućavaju veoma visok odnos korisnog tereta prema veličini aviona. Daso je upravo tu napravio jedan od najzanimljivijih kompromisa čitavog projekta.
Jurofajter odgovara snažnijim motorima i odličnim performansama pod opterećenjem. Njegova velika rezerva potiska posebno znači pri poletanju sa raketama i dodatnim rezervoarima, pri brzom penjanju i kada avion mora da zadrži energiju tokom vazdušne borbe. Dva EJ200 sa po 90 kN potiska ostaju jedna od najvećih prednosti čitave platforme.
Pojednostavljeno poređenje zato glasi ovako: Rafal je izuzetno efikasan nosač velikog broja različitih sredstava, dok je Jurofajter projektovan da svoj teret odnese veoma brzo, veoma visoko i uz veliku energetsku rezervu. Razlika nije pitanje boljeg i lošijeg aviona, već zadatka za koji se kupuje.
Na malim udaljenostima razlika postaje mnogo manja
Oba aviona koriste aerodinamičku konfiguraciju delta krila sa prednjim kanar površinama i oba su projektovana kao aerodinamički nestabilne platforme kojima računari neprekidno upravljaju. Rafal ima ograničenje do +9 g, dok Jurofajter kombinacijom male mase, snažnih motora i velikih kontrolnih površina raspolaže izuzetno visokim manevarskim sposobnostima. Bliska borba između njih zato ne može ozbiljno da se svede na jedan podatak o brzini ili zaokretu.
Savremena borba na malom rastojanju dodatno zavisi od kacigarskog nišana i rakete koja može da zahvati cilj daleko izvan ose nosa aviona. Jurofajter koristi IRIS-T ili ASRAAM u zavisnosti od korisnika, dok Rafal koristi porodicu MICA, uključujući infracrvenu verziju. Pilot koji prvi vidi, klasifikuje i dobije mogućnost lansiranja mnogo je važniji od spektakularnog zaokreta na aeromitingu.
Jurofajter bi u vertikalnoj borbi pokušavao da koristi snažnije motore i sposobnost brzog vraćanja energije. Rafal bi koristio kompaktnost, odličnu kontrolu pri velikim napadnim uglovima i veoma dobru fuziju senzora. Ishod bi mnogo više zavisio od pilota, situacije i naoružanja nego od samog izgleda dva aviona.
Za Portugal je možda važnije šta rade svakog dana
Portugalski lovci najveći deo svog životnog veka neće provesti u dubokim udarima kroz snažnu neprijateljsku PVO. Mnogo češći posao biće dežurstvo, brzo presretanje, identifikacija nepoznatih letelica, zaštita vazdušnog prostora, NATO misije i nadzor ogromnog atlantskog prostora. Upravo je zato Erbas u svojoj portugalskoj kampanji naglasio da je Jurofajter posebno prilagođen kontroli vazdušnog prostora i brzom reagovanju.
Za takvu misiju Tajfun zaista ima veoma logičan skup karakteristika. Velika brzina, snažni motori, brzo penjanje, Meteor i novi AESA radar čine ga veoma ozbiljnim presretačem. Portugal bi dobio avion koji je izvorno napravljen upravo za posao koji bi verovatno obavljao najveći deo vremena.
Rafal odgovara pitanjem šta se događa preostalih dvadeset ili trideset odsto vremena. Jednom platformom Portugal bi dobio veoma razvijene sposobnosti pomorskog udara, izviđanja, elektronskog ratovanja, preciznog udara i vazdušne borbe bez potrebe da održava posebne specijalizovane varijante. Za relativno malu flotu takva širina sposobnosti ima sasvim konkretnu vrednost.
Portugal će birati i između dva različita puta razvoja
Rafal F4 nije završna verzija francuskog aviona. F5 treba da uvede novu generaciju senzora, naoružanja i saradnju sa budućim borbenim bespilotnim sistemom zasnovanim na iskustvu programa nEUROn. Francuska tako planira da Rafal ostane centralni borbeni avion još dugo nakon 2030. godine.
Jurofajter takođe ima život daleko iza sadašnje decenije. Novi radari, elektronski napad, unapređeni EJ200, mrežno povezivanje i integracija novih oružja treba da ga održe relevantnim dok evropske zemlje ne pređu na sisteme sledeće generacije. Nemačka je samo 2025. naručila još 20 novih aviona, sa isporukama planiranim između 2031. i 2034. godine.
Još 2025. godine pisali smo, kada je Portugal počeo ozbiljnije da preispituje prvobitni put ka F-35, da evropska alternativa nije jedan avion nego izbor između veoma različitih koncepcija. Kasnije smo kroz probleme Jurofajtera na izvoznim tenderima i rast Rafalovih porudžbina pratili kako se odnos ova dva programa menjao. Portugal sada taj stari evropski duel vraća u njegovom najčistijem obliku.
Rafal protiv Tajfuna sada konačno ima smisla
Indijski tender iz prethodne decenije pokazao je koliko blizu ova dva aviona mogu da završe kada se porede pod istim uslovima. Rafal je tada ostao poslednji rival Jurofajteru i na kraju dobio prednost, dok je Katar kasnije jednostavno kupio oba aviona pa na to dodao još i F-15QA. Portugal neće imati luksuz da uradi isto.
Tehnički gledano, Jurofajter donosi veću brzinu, više potiska, viši plafon leta i konstrukciju koja je i dalje izrazito optimizovana za vazdušnu borbu. Rafal odgovara zrelijim paketom senzora i elektronskog ratovanja, velikom nosivošću, odličnom integracijom udarnog i protivbrodskog naoružanja i sposobnošću da veoma različite zadatke rešava bez promene osnovne platforme.
Portugal zato ne bira samo između dva evropska proizvođača. Bira između Jurofajterove filozofije lovca koji je vremenom postao veoma sposoban višenamenski avion i Rafalove filozofije aviona koji je od početka projektovan da bude gotovo sve u jednom. Upravo zbog toga će ovaj tender, kada konačno počne, biti mnogo zanimljiviji od još jednog evropskog nadmetanja oko cene i industrijskih ugovora.
