Severna Koreja je godinama pokazivala nove rakete, dronove i artiljerijske sisteme uglavnom kroz parade, izložbe i pažljivo režirane probne letove. Najnoviji snimci iz vojno-industrijskih pogona otkrivaju nešto drugačije i možda značajnije: infrastrukturu u kojoj bi takvo oružje trebalo da nastaje u većem broju. U proizvodnim halama vide se različiti tipovi bespilotnih letelica u više faza sklapanja, dok se paralelno šire objekti povezani sa severnokorejskim programom velikih dronova.
Promena dolazi u trenutku kada Pjongjang više ne posmatra savremeni rat samo sa distance. Severne Koreje ima u ruskoj ratnoj industriji, njene snage stekle su borbeno iskustvo u Rusiji, a ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da se među novije raspoređenim severnokorejskim jedinicama nalaze i posebno obučeni operateri bespilotnih letelica. Istovremeno, Kim Džong Un otvoreno traži veću primenu veštačke inteligencije, automatizacije i savremenih sistema navođenja.
Sve to ne znači da su prikazane letelice tehnički ravnopravne američkim sistemima na koje spolja podsećaju. Njihov stvarni nivo senzora, komunikacionih sistema, autonomije i elektronike uglavnom nije poznat. Mnogo je zanimljivija činjenica da Severna Koreja istovremeno pokušava da poveže bespilotne letelice, raketnu artiljeriju, precizno navođenje, automatizovano otkrivanje ciljeva i industriju sposobnu da takve sisteme proizvodi u znatno većim količinama nego ranije.
Od prototipova ka proizvodnim linijama
Snimci koje su objavili severnokorejski državni mediji prikazuju pogone u kojima se sklapaju najmanje tri različite kategorije vojnih dronova. Među njima su veliki izviđački Saetbyol-4, naoružani Saetbyol-9 (srpski – Jutarnja zvezda) i manja bespilotna letelica namenjena jednosmernom udaru na cilj.
Do sada je Pjongjang mnogo češće pokazivao završene primerke, probne letove ili izložbene modele. Prikaz većeg broja delova, trupova i letelica u proizvodnim pogonima zato ukazuje na pokušaj prelaska sa razvoja pojedinačnih primeraka na organizovaniju proizvodnju.
Tačan obim te proizvodnje nije poznat. Severna Koreja nije saopštila koliko Saetbyola godišnje namerava da proizvede, koliko fabrika učestvuje u programu niti koliko je novih dronova već predato Korejskoj narodnoj armiji.
Komercijalni satelitski snimci ipak pokazuju da se infrastruktura širi već duže vreme. U oblasti Panghjona i Kusonga završene su ili se grade nove velike hale, hangari i objekti povezani sa razvojem i proizvodnjom bespilotnih letelica.
Saetbyol-4: severnokorejski veliki izviđački dron
Saetbyol-4 je najveća javno prikazana severnokorejska bespilotna letelica. Spoljašnja konfiguracija snažno podseća na američki RQ-4 Global Hawk: veoma duga krila, motor smešten iznad zadnjeg dela trupa i konstrukcija prilagođena dugotrajnom letu na velikoj visini.
Sličnost ne znači da Severna Koreja raspolaže ekvivalentom Global Hawka. Američka letelica najveći deo svoje vrednosti duguje veoma naprednim radarima, elektrooptičkim senzorima, satelitskim komunikacijama i kompletnoj infrastrukturi za prikupljanje i distribuciju obaveštajnih podataka, a o severnokorejskim sistemima te vrste postoji vrlo malo pouzdanih podataka.
Analize dostupnih fotografija pokazuju da je Saetbyol-4 tokom poslednjih nekoliko godina menjan. Na novijim primercima pojavili su se dodatni otvori i elementi koji bi mogli biti povezani sa elektrooptičkim izviđanjem ili prikupljanjem elektronskih signala.
Severnokorejski državni mediji nazivaju ga strateškim izviđačkim dronom, što pokazuje kakvu mu ulogu Pjongjang namenjuje čak i ukoliko njegove stvarne mogućnosti još ne odgovaraju najmodernijim sistemima iste kategorije.
Saetbyol-9: od izviđanja ka naoružanom dronu
Drugi veliki sistem, Saetbyol-9, mnogo je bliži klasi velikih naoružanih bespilotnih letelica sa dugim vremenom zadržavanja u vazduhu. Njegova silueta očigledno podseća na američku porodicu MQ-9 Reaper, sa klipnim ili turboelisnim pogonom, dugim pravim krilima i više nosača za naoružanje.
Severna Koreja je već prikazivala Saetbyol-9 sa vođenim projektilima ispod krila, što ukazuje na nameru da se letelica koristi ne samo za nadzor već i za udare. Dostupni serijski brojevi sa ranije prikazanih primeraka takođe ukazuju na to da je napravljeno više letelica, a ne samo jedan demonstracioni prototip.
Takva platforma mogla bi da ima posebno važnu ulogu kao veza između izviđanja i artiljerijske vatre. Dron ne mora nužno sam da izvrši napad da bi bio vojno značajan: mogućnost otkrivanja cilja, praćenja njegovog kretanja i prosleđivanja koordinata raketnoj ili artiljerijskoj jedinici može biti podjednako važna.
Upravo je takav spoj bespilotnih letelica i kopnene vatrene moći postao jedno od najvažnijih iskustava rata u Ukrajini.
Treća linija proizvodnje: dronovi za jednosmerne napade
Posebno zanimljiv deo prikazanih pogona odnosi se na manje bespilotne letelice namenjene jednosmernim udarima. Njihova konstrukcija podseća na kategoriju lutajuće municije kojoj pripada i izraelski Harop, mada samo fizička sličnost nije dovoljna da se govori o direktnom kopiranju tog sistema.
Harop i slični sistemi mogu dugo da ostanu u zoni očekivanog cilja, a određene verzije ove kategorije namenjene su i napadima na radare i druge izvore elektromagnetnog zračenja. Severna Koreja bi takvim oružjem dobila relativno jeftino sredstvo za napade na radare, položaje PVO, artiljeriju, komandna mesta i druge ciljeve.
Još značajnija je mogućnost masovne proizvodnje. Rat u Ukrajini pokazao je da bespilotna letelica ne mora da bude tehnološki izuzetno sofisticirana ukoliko može da se proizvodi u velikim količinama i koristi zajedno sa drugim sredstvima napada.
Višestruki lansirni kontejneri koje je Severna Koreja ranije prikazivala ukazuju da Pjongjang razmišlja upravo o primeni većeg broja takvih letelica, a ne samo pojedinačnih preciznih napada.
Panghjon prerasta u centralnu tačku severnokorejskog programa
Oblast Panghjona već godinama ima važnu ulogu u severnokorejskom vazduhoplovnom programu. Komercijalni satelitski snimci pokazali su Saetbyol-4 i Saetbyol-9 na tamošnjem aerodromu, dok se u okolini nalaze pogoni za proizvodnju i sklapanje vazduhoplovne tehnike.
Snimak od 25. februara 2026. prvi put je pokazao oba velika severnokorejska drona zajedno u istraživačko-razvojnom delu aerodroma. Analitičari CSIS-a tada su još procenjivali da letelice verovatno predstavljaju prototipove ili pretprodukcijske primerke koji prolaze kroz dalja ispitivanja.
Istovremeno se širila infrastruktura. Tokom 2025. izgrađeno je sedam velikih hangara, dok su satelitski snimci iz marta 2026. pokazali završetak novih velikih proizvodnih hala u širem području Kusonga i dalju izgradnju objekata neposredno uz postojeće vazduhoplovne pogone.
Najnoviji severnokorejski snimci proizvodnih linija zato daju dodatnu težinu ranijim satelitskim pokazateljima. Ono što se nekoliko godina moglo pratiti kao širenje objekata sada se prvi put vidi i iz unutrašnjosti proizvodnih hala.
Kim traži veštačku inteligenciju u ofanzivnom i odbrambenom oružju
Razvoj dronova odvija se kao deo znatno šire modernizacije. Tokom obilaska glavnih pogona vojne industrije od 16. do 18. septembra Kim Džong Un zatražio je dalje povećavanje proizvodnih kapaciteta, modernizaciju tehnoloških procesa i veću automatizaciju proizvodnje.
Posebno je izdvojio podizanje nivoa veštačke inteligencije u ofanzivnim i defanzivnim sistemima naoružanja, kao i dalju automatizaciju artiljerije. Na fotografijama sa obilaska vide se sistemi povezani sa proizvodnjom raketne artiljerije kalibra 600 i 240 milimetara, kao i bespilotne letelice.
Kim je od artiljerijskih snaga zatražio sposobnost koncentrisanog, masovnog i raznovrsnog vatrenog dejstva, uz poruku da artiljerija ima ulogu i u odvraćanju i u vođenju rata.
Severna Koreja tako modernizaciju više ne predstavlja samo kroz povećanje dometa ili snage projektila. Automatizacija procesa od otkrivanja cilja do otvaranja vatre postaje sve vidljiviji deo programa.
Navođenje veštakom inteligencijom više nije samo plan
Pjongjang je još u maju 2026. saopštio da je tokom jedne serije proba testirao taktičke balističke rakete, vođene artiljerijske rakete kalibra 240 mm i taktičku krstareću raketu sa navođenjem koje koristi veštačku inteligenciju.
Prema KCNA, raketa kalibra 240 mm koristila je veoma precizan autonomni navigacioni sistem, dok je kod krstareće rakete proveravana tačnost završnog navođenja uz pomoć veštačke intelignecije (VI). Severna Koreja je tvrdila da sistem kombinuje autonomnu navigaciju, poređenje terena i algoritme za završno prepoznavanje cilja.
Stvarni nivo tih VI sposobnosti nije poznat. Termin može obuhvatati širok spektar tehnologija, od relativno jednostavnog automatskog prepoznavanja slike do daleko složenijih sistema sposobnih da samostalno klasifikuju i biraju ciljeve.
Važna je namera koju Pjongjang otvoreno pokazuje: smanjivanje zavisnosti od ručnog upravljanja i povezivanje senzora, navigacije i oružja u automatizovaniji lanac.
600-milimetarska artiljerija dobija potpuno novu ulogu uz dronove
Severnokorejski sistem kalibra 600 mm, poznat van zemlje kao KN-25, već se nalazi između klasične višecevne raketne artiljerije i taktičkog raketnog sistema. Veliki vođeni projektili lansiraju se sa mobilnih vozila, a njihov domet omogućava dejstvo duboko iza linije fronta.
U takvom sistemu problem više nije samo koliko daleko projektil može da leti. Jednako je važno koliko brzo jedinica dobija tačne koordinate pokretnog cilja i koliko dugo te koordinate ostaju upotrebljive.
Veliki izviđački dronovi mogu da nadziru šire područje, manje letelice mogu da prate pojedinačne ciljeve, dok automatizovana obrada podataka može skratiti vreme potrebno da se informacija pretvori u vatreni zadatak.
Kombinacija Saetbyola, manjih izviđačkih dronova, lutajuće municije i vođene raketne artiljerije zato je znatno važnija od bilo kog pojedinačnog sistema prikazanog u fabrici.
Rat u Ukrajini postao je velika škola bespilotnog ratovanja
Severna Koreja je tokom poslednje dve godine dobila pristup iskustvima koja bi u normalnim okolnostima bilo teško steći. Njene snage raspoređene u Rusiji suočile su se sa bojištem na kojem su izviđački kvadkopteri, FPV dronovi, sistemi za elektronsko ratovanje, lutajuća municija i automatizovano određivanje ciljeva prisutni gotovo neprekidno.
Koliki deo tih iskustava Rusija formalno prenosi Severnoj Koreji nije javno poznato. Njihova vojna i industrijska saradnja, međutim, sada obuhvata znatno više od isporuke artiljerijske municije i balističkih raketa.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je u avgustu da se među oko 8.500 severnokorejskih pripadnika raspoređenih u Rusiji nalazi oko 400 operatera dronova, uz približno 1.000 inženjeraca i stručnjaka za razminiranje. Prema toj tvrdnji, jedinica sa bespilotnim letelicama sposobna je za izviđanje i udare, ali Kijev nije objavio podatke na osnovu kojih bi ta brojka mogla biti nezavisno proverena.
Čak i bez direktnog upravljanja dronovima nad Ukrajinom, prisustvo severnokorejskog osoblja u ruskom vojnom sistemu omogućava pristup iskustvima iz sukoba u kojem se taktike i tehnologija bespilotnog ratovanja menjaju u veoma kratkim vremenskim intervalima.
Severnokorejski radnici već učestvuju u ruskoj proizvodnji dronova
Veza između dve zemlje proširila se i direktno na vojnu industriju. Tokom 2025. pojavili su se navodi da bi čak 25.000 severnokorejskih radnika moglo da bude poslato u specijalnu ekonomsku zonu Alabuga u Tatarstanu, gde Rusija proizvodi veliki broj udarnih dronova porodice Geranj, razvijenih na osnovu iranskog Shaheda.
U to vreme nije bilo dovoljno dokaza da je tako veliki broj radnika zaista stigao. Izveštaj Multilateralnog tima za praćenje sankcija objavljen 16. septembra 2026. sada potvrđuje širu sliku: severnokorejski radnici nalaze se u Rusiji i učestvuju u proizvodnji vojnih dronova.
Prema tom izveštaju, krajem 2025. u Rusiji je radilo između 15.000 i 30.000 severnokorejskih državljana u različitim sektorima. Izveštaji zasnovani na podacima grupe navode da bi broj Severnih Korejaca angažovanih u ruskoj industriji dronova mogao dostići do 25.000, uključujući pogone u Alabugi.
Za Pjongjang takav aranžman može imati dvostruku vrednost. Radnici donose prihod, ali istovremeno deo industrijskog kadra dobija neposredan kontakt sa proizvodnim metodama fabrike koja u velikoj seriji proizvodi udarne bespilotne letelice korišćene gotovo svakodnevno u ratu.
Rusko iskustvo može biti važnije od kopiranja stranih dronova
Spoljašnji izgled Saetbyola lako privlači pažnju jer podseća na Global Hawk ili Reaper. Kopiranje aerodinamičke konfiguracije, međutim, predstavlja mnogo lakši deo razvoja bespilotne letelice od izgradnje pouzdanih senzora, podatkovnih veza, upravljačke elektronike i sistema koji će veliki broj dronova povezati sa jedinicama na zemlji.
Upravo tu iskustvo iz Rusije može biti najvrednije. Masovna upotreba dronova pokazala je značaj jeftine serijske proizvodnje, brzih modifikacija konstrukcije, otpornosti na elektronsko ometanje, povezivanja sa artiljerijom i mogućnosti da se izgubljena letelica brzo zameni novom.
Severna Koreja već ima veliku raketnu i artiljerijsku industriju, razvijene proizvodne kapacitete za motore i projektile i vojni sistem u kojem se nove tehnologije mogu uvoditi centralizovano. Bespilotne letelice toj strukturi dodaju element koji joj je ranije nedostajao: relativno jeftino i dugotrajno prisustvo iznad bojišta.
Pjongjang za sada nije objavio koliko će Saetbyol-4, Saetbyol-9 i manjih udarnih dronova godišnje silaziti sa novih proizvodnih linija. Snimci iz fabrika, proširenje kompleksa kod Panghjona i Kusonga, prisustvo severnokorejskog osoblja u ruskoj industriji dronova i Kimova naredba da se istovremeno povećaju automatizacija i primena veštačke inteligencije pokazuju koje oblasti severnokorejska vojna industrija trenutno stavlja među svoje glavne prioritete.
