Belorusija je sredinom septembra pokrenula jednu od značajnijih ovogodišnjih vežbi Zapadnog operativnog komandovanja, upravo u delu zemlje koji se naslanja na Poljsku i Litvaniju. Sama geografija bila je dovoljna da manevri privuku posebnu pažnju, jer se u neposrednoj blizini nalazi Suvalski koridor, kopnena veza baltičkih članica NATO-a sa ostatkom Alijanse.
Minsk je od početka insistirao da vežbe nemaju ofanzivni karakter. Istovremeno, scenario nije bio ograničen na klasične poligonske marševe i gađanja, već je zasnovan na iskustvima savremenih sukoba, uključujući dronove, diverzantske grupe, brzo premeštanje komandi i ponovno uspostavljanje borbene sposobnosti posle udara.
Evropski medijski prostor istovremeno je vežbe predstavio znatno dramatičnije od saopštenja iz Minska. The Sun je izašao sa naslovom da je „Belorusija rasporedila tenkove i jedinice dronova kod najslabije tačke NATO-a“, dok je same manevre opisao kao „preteće“ i kao „najnoviju Putinovu pretnju Zapadu“, a AOL je istu temu plasirao naslovom da „Putinov najbliži saveznik šalje tenkove ka najslabijoj tački NATO-a dok rastu strahovi od Trećeg svetskog rata“.
Usko stručni UK Defence Journal je bio uzdržaniji, ali je već 18. septembra objavio naslov „Britanija kaže da su snage visoke pripravnosti spremne za krizu u Suvalskom koridoru“, iako se radilo o odgovoru ministra na poslaničko pitanje, a ne o najavi novog raspoređivanja britanskih trupa.
Četiri dana vežbi pod komandom načelnika Generalštaba
Prema zvaničnom Ministarstvu odbrane Belorusije, komandno-štabna vežba Zapadnog operativnog komandovanja trajala je od 15. do 18. septembra pod rukovodstvom načelnika Generalštaba i prvog zamenika ministra odbrane general-majora Pavela Muravejka. Tema je bila „Upravljanje trupama operativnog komandovanja tokom strateške operacije Oružanih snaga“.
Glavni cilj bio je uvežbavanje zajedničkog rada štabova, jedinica i formacija tokom pripreme i izvođenja strateške operacije. Ministarstvo navodi da je scenario izrađen na osnovu iskustava savremenih ratova i promena u načinu vođenja borbenih dejstava.
U vežbu su uključeni komanda Zapadnog operativnog komandovanja, jedinice podrške i obezbeđenja, kao i po jedan ojačani mehanizovani ili tenkovski bataljon iz mehanizovanih brigada. Praktične aktivnosti održane su na poligonima Gožski, Brestski i Ružanski, kao i na drugim lokacijama u Brestskoj i Grodnjenskoj oblasti.
Granica, diverzanti, dronovi i laka avijacija
Beloruski scenario predviđao je pokrivanje državne granice, delovanje u uslovima uvođenja ratnog stanja, pronalaženje i blokiranje diverzantsko-izviđačkih grupa i uništavanje ilegalnih oružanih formacija.
Poseban deo odnosio se na protivdejstvo bespilotnim letelicama i lakoj avijaciji. Vežbana je i sopstvena upotreba bespilotnih sistema, maskiranje položaja, povećavanje preživljavanja jedinica, ponovno uspostavljanje borbene sposobnosti i logističko obezbeđenje snaga nakon dejstva protivnika.
Na jednom od scenarija 11. odvojena gardijska mehanizovana brigada vežbala je borbu protiv bespilotnih letelica čak i u uslovima simulirane hemijske kontaminacije. Niskoleteći ciljevi napadani su sa stacionarnih položaja i iz mobilnih vatrenih grupa, što pokazuje koliko se iskustva rata dronovima već prenose u rutinsku borbenu obuku beloruske vojske.
Mehanizovane jedinice izašle iz stalnih baza
Na Brestskom poligonu jedan mehanizovani bataljon zauzeo je određeni rejon koncentracije, razvio komandna mesta i sistem veza, uredio prostor za ljudstvo i tehniku i postavio inženjerijske prepreke. Sledeći zadatak bio je prelazak na neposredno jačanje zaštite državne granice.
Muravejko je posebno naglasio brzinu komandovanja. Tokom ranije provere borbene gotovosti, prema njegovim rečima, štabovi su već radili na pripremi operacija u vremenskim intervalima skraćenim za 50 do 60 odsto, dok su u septembarskoj vežbi testirani brzo premeštanje komandi i raspoređivanje komandnih mesta po „klasterskom“ principu.
Takav pristup direktno odgovara iskustvima savremenog bojišta, gde veliko i statično komandno mesto brzo postaje meta izviđačkih dronova, elektronskog izviđanja i raketnih udara.
Minsk odbacuje tvrdnje o pripremama za napad
Muravejko je odbacio tumačenja da Belorusija tokom ovih manevara priprema napad na susedne države. Prema njegovim rečima, Minsk „ne razmatra nikakva ofanzivna dejstva“, dok je nagađanja o pripremama za napad na susede nazvao neosnovanim.
Ministarstvo odbrane Belorusije dodatno je saopštilo da broj vojnika i glavnih sistema naoružanja ostaje ispod pragova iz Bečkog dokumenta iz 2011. godine koji zahtevaju međunarodno obaveštavanje o vežbama. Tok praktičnih aktivnosti pratili su i akreditovani vojni predstavnici, uključujući diplomate iz država NATO-a.
