Sjedinjene Države mogle bi da ostanu zaglavljene u ratu sa Iranom sve do kraja predsedničkog mandata Donalda Trampa. Dok američki predsednik javno tvrdi da će se sukob završiti posle novembarskih izbora, procene unutar njegove administracije izgledaju znatno mračnije.
Potpredsednik Dž. D. Vens, državni sekretar Marko Rubio i drugi visoki savetnici upozorili su Trampa da bi Iran mogao da izdrži sadašnji američki vojni i ekonomski pritisak i nastavi rat sve do januara 2029. godine. Takve procene razmatrane su na sastancima u Ovalnoj kancelariji i Situacionoj sobi.
Teheran ne pokazuje nameru da popusti
Iran i SAD već se pripremaju za sukob koji neće biti rešen jednim velikim udarom ili kratkim primirjem. Teheran obnavlja proizvodnju balističkih raketa, koristi zalihe komponenti sačuvane pre američko-izraelskih napada i širi podzemne kapacitete za sklapanje novih projektila.
Američke obaveštajne procene ukazuju da proizvodnja još nije vraćena na predratni nivo, ali je dovoljno obnovljena da Iran nastavi lansiranja i postepeno popunjava arsenal. Deo novih pogona smešten je pod zemljom upravo kako bi se otežali budući vazdušni udari.
Tramp je 9. septembra ponovo izjavio da će se rat završiti „odmah“ nakon američkih srednjoročnih izbora 3. novembra, tvrdeći da Iran više neće moći da izdrži ekonomski pritisak. Njegovi najbliži savetnici očigledno ne dele tu procenu.
Ormuz više ne funkcioniše kao pre rata
Najveća cena produženog rata već se vidi na energetskom tržištu. Kroz Ormuski moreuz je pre sukoba prolazila približno petina svetske trgovine naftom i gasom, dok je sada promet sirove nafte pao na manje od dva miliona barela dnevno.
Novi napadi na tankere dodatno su podigli cenu Brenta, koja je 10. septembra završila trgovanje na 107,63 dolara po barelu. Rat je od februara već jednom gurnuo Brent do 126,41 dolar, dok su cene goriva u SAD nastavile da rastu i nakon privremenih perioda smirivanja, piše Rojters.
Iran je poslednjih dana gađao brodove u blizini Ormuza nakon što su američke snage potopile pet iranskih tankera. Time je energetski rat ponovo prešao sa sankcija i blokada na direktno uništavanje transportne infrastrukture.
Huti otvaraju drugi problem Vašingtonu i Rijadu
Geografija sukoba istovremeno se širi prema Crvenom moru. Huti su zauzeli grad Moku, zatim nastavili napredovanje prema Bab el-Mandebu i preuzeli Perim, ostrvo smešteno unutar samog moreuza.
Napadi su se proširili i na saudijsku energetsku infrastrukturu, uključujući objekte povezane sa naftovodom Istok-Zapad. Taj pravac je Rijadu posebno važan jer omogućava izvoz nafte prema Crvenom moru bez prolaska kroz Ormuz.
Komandant Centralne komande SAD admiral Bred Kuper stigao je u Saudijsku Arabiju radi hitnih konsultacija. Vašington je pojačao obaveštajnu podršku i pomoć pri izboru ciljeva, ali za sada ne želi novo direktno uključivanje u rat protiv Huta.
Američke zalihe postaju još jedan problem
Produženi rat povećava i potrošnju oružja koje američka industrija ne može brzo da nadoknadi. Pentagon istovremeno troši presretače Patriot i THAAD, krstareće rakete i drugu precizno vođenu municiju, dok nastavlja isporuke saveznicima.
Američka mornarica je zbog toga u avgustu potpisala ugovor sa Raytheonom vredan 22,9 milijardi dolara za dramatično povećanje proizvodnje Tomahawk raketa. Današnja proizvodnja od približno 60 raketa godišnje trebalo bi tokom narednih godina da poraste na više od 1.000.
Pentagon je paralelno pokrenuo povećanje proizvodnje presretača Patriot i THAAD, dok se postojeće zalihe troše u ratu koji je ušao u sedmi mesec, a ljudi koji na to ukazuju šalju se na poligraf.
