Američka protivraketna odbrana na Bliskom istoku suočila se krajem avgusta sa problemom koji se ne meri samo brojem oborenih raketa, već brzinom kojom nestaju najskuplji presretači iz arsenala. Tokom iranskog napada u noći 30. avgusta dve baterije Patriot raspoređene u Jordanu navodno su ispalile više od 80 raketa zemlja-vazduh.
Baterije su prethodno prebačene iz Ansbaha u Nemačkoj, a prema dostupnim procenama protiv svake iranske balističke rakete lansirano je gotovo četiri presretača. Takav odnos sugeriše da je napad obuhvatio približno dvadesetak ciljeva koje su američki sistemi ocenili dovoljno opasnim za presretanje.
Cena napada i cena odbrane pritom su veoma različite. Jedan PAC-3 presretač procenjuje se na četiri do pet puta veću vrednost od pojedinih iranskih balističkih raketa korišćenih u napadu.
Iran ne mora da probije svaki odbrambeni sloj da bi takva kampanja proizvela rezultat. Dovoljno je da svaka lansirana raketa natera protivnika da potroši nekoliko teško zamenljivih presretača.
Više od 80 Patriota za jedan talas raketa
Iranski napad izveden je nakon američkih udara na iranske pomorske objekte u kojima je bilo žrtava. Teheran je odgovorio balističkim raketama protiv američkih baza, dok su baterije Patriot pokušale da ograniče posledice udara.
Američki izvori tvrdili su da objekti nisu pretrpeli štetu, ali su naknadni snimci sa zemlje i satelitske fotografije pokazali oštećenja. To dodatno komplikuje računicu, jer velika potrošnja presretača nije garantovala potpuno zaustavljanje napada.
Tvrdnju da više od 80 projektila predstavlja preko deset odsto američkog arsenala treba posmatrati kao procenu preostale raspoložive zalihe, a ne ukupnog broja raketa koje su SAD proizvele ili posedovale tokom prethodnih godina. Podaci iz istog perioda govore da su zalihe već bile teško iscrpljene.
U julu 2026. potvrđeno je da je raspoloživi broj presretača Patriot pao na približno četvrtinu količine koju je Pentagon smatrao potrebnom. Još početkom marta američka vojska je, prema više zapadnih izvora, tokom samo pet dana borbi protiv Irana potrošila više od 800 raketa Patriot.
Iran koristi stare rakete da troši nove presretače
Posebno mesto u iranskoj taktici imaju starije balističke rakete poput Šahaba-3, čije su velike zalihe formirane još tokom prethodnih decenija.
Njihova vrednost nije samo u mogućnosti da pogode cilj. Svaka raketa koja leti prema američkoj bazi tera odbranu da reaguje, a pravila gađanja često nalažu lansiranje dva ili više presretača kako bi se povećala verovatnoća uništenja cilja.
Kada se protiv jedne rakete lansiraju tri ili četiri PAC-3, odnos troškova veoma brzo odlazi u korist napadača. Iran pritom može da čuva modernije rakete za važnije objekte, dok starijim projektilima opterećuje radare, vatrene jedinice i zalihe presretača.
Za ciljeve višeg prioriteta Teheran koristi znatno naprednije sisteme. Među njima se navodi Fatah-2, namenjen probijanju protivraketne odbrane velikom brzinom i sposobnošću promene putanje.
Amerikanci su već tražili Patriot rakete od Poljske
Obim potrošnje tokom sukoba doveo je do neuobičajene situacije u kojoj su SAD u martu zatražile presretače iz poljskih zaliha.
Istovremeno su usporavane ili zaustavljane pojedine isporuke drugim partnerima, dok su sredstva PVO povlačena iz pojedinih oblasti Pacifika. Među sistemima koji su premeštani pominju se Patriot i THAAD iz Južne Koreje.
Takvi potezi pokazuju koliko je mali stvarni broj raspoloživih jedinica u odnosu na geografiju koju SAD pokušavaju da pokriju. Jedan isti arsenal mora da podržava Bliski istok, Evropu, Ukrajinu, Južnu Koreju, Japan i potencijalni sukob u zapadnom Pacifiku.
Američki problem nije samo proizvodnja kompletne rakete. Ograničenja postoje kod motora, tragača, elektronike, kućišta i specijalizovanih materijala, a podizanje proizvodnje zahteva proširenje čitavog lanca dobavljača.
Pentagon planira tri puta više PAC-3 i četiri puta više THAAD
Vašington je sada potpisao dva sedmogodišnja okvirna sporazuma sa kompanijama General Dynamics Ordnance and Tactical Systems i Lockheed Martin.
Cilj je trostruko povećanje proizvodnih kapaciteta za PAC-3 MSE i četvorostruko povećanje proizvodnje presretača THAAD.
General Dynamics treba da proširi proizvodnju kućišta motora, delova tragača, srednjih sekcija i drugih specijalizovanih komponenti. Dugoročni ugovori garantuju minimalnu godišnju potražnju i omogućavaju kompanijama da prošire fabrike, zaposle dodatne radnike i unapred naruče veće količine materijala.
Pentagon nije objavio koliko će presretača godišnje izlaziti iz proizvodnje nakon proširenja, kada će novi kapaciteti biti dostignuti niti koliko će program koštati. Finansiranje i dalje zavisi od godišnjih odluka Kongresa.
Sedmogodišnji okvir rešava problem neizvesne potražnje industrije, ali ne rešava trenutnu nestašicu. Nove fabrike, proizvodne linije i dobavljači neće preko noći zameniti stotine presretača već potrošenih tokom 2026.
Rat iscrpljivanja protiv protivraketne odbrane
Iran raspolaže mnogo većom sposobnošću proizvodnje jednostavnijih balističkih raketa i dronova nego što SAD mogu brzo da proizvedu PAC-3 MSE ili THAAD.
Teheran može da kombinuje stare rakete, savremenije projektile i bespilotne letelice, prisiljavajući protivnika da bira šta će presretati. Svaki talas dodatno opterećuje radare, posade, lansere i logistiku, bez obzira na procenat oborenih ciljeva.
Prema navodima izraelskog Hareca iz kraja marta, oko 80 odsto iranskih raketa usmerenih prema izraelskim ciljevima uspelo je da pogodi svoje mete. Američke baze raspoređene širom regiona često imaju znatno manju gustinu protivraketne zaštite od Izraela.
Više od 80 lansiranih Patriota u Jordanu predstavlja samo jedan događaj u mnogo većoj računici. Pentagon sada pokušava da višestruko proširi proizvodnju, dok Iran već raspolaže zalihama raketa čija osnovna uloga ne mora biti probijanje odbrane. Ponekad je dovoljno naterati protivnika da isprazni lansere.
