Turska mornarica ulazi u fazu razvoja koja se više ne može svesti na zaštitu sopstvene obale, moreuza i neposrednog pomorskog okruženja. Posle TCG Anadolu, Ankara sada gradi znatno veći brod čija namena nije samo prisustvo na moru, već dugotrajno delovanje vazduhoplovne i pomorske borbene grupe daleko od matičnih baza.
Reč je o MUGEM-u, prvom turskom nacionalnom nosaču aviona i najvećem ratnom brodu koji je domaća brodogradnja do sada pokušala da napravi. Načelnik turskih pomorskih snaga admiral Erdžument Tatlioglu sada je prvi put izneo i konkretan datum jedne od najvažnijih etapa programa.
MUGEM bi trebalo da bude porinut 27. septembra 2027. godine.
Datum je objavljen tokom događaja Teknofest Plava domovina, dok se izgradnja već odvija u Istanbulskom pomorskom brodogradilištu. Od porinuća do stvarne borbene upotrebe proći će još nekoliko godina, jer je planirano da brod bude predat mornarici tek 2032. godine.
Najveći izazov pritom neće biti samo završetak trupa. Turska na jednom brodu pokušava da objedini klasične operacije nosača aviona, borbene dronove, bespilotna površinska plovila, podvodne autonomne sisteme i sopstvenu protivvazdušnu odbranu.
MUGEM zato predstavlja mnogo više od uvećanog TCG Anadolu.
Brod od 60.000 tona biće više nego dvostruko teži od TCG Anadolu
Projektovana dužina MUGEM-a iznosi 285 metara, dok će maksimalna širina dostići 72 metra. Pun deplasman trebalo bi da bude približno 60.000 tona.
Poređenje sa TCG Anadolu najbolje pokazuje koliko je Ankara podigla ambicije.
MUGEM će biti oko 55 metara duži od sadašnjeg najvećeg broda turske mornarice i više nego dvostruko teži. Anadolu je prvenstveno amfibijski jurišni brod sa vazduhoplovnom komponentom, dok je MUGEM od početka projektovan kao nosač aviona.
Pogonski sistem trebalo bi da omogući maksimalnu brzinu veću od 26 čvorova.
Projektovani domet iznosi oko 10.000 nautičkih milja, odnosno približno 18.500 kilometara. Takva autonomija omogućava mnogo duže operacije bez oslanjanja na neposrednu blizinu turskih baza.
To je posebno važno za nosač aviona, jer sam brod predstavlja samo jezgro mnogo većeg pomorskog sistema. Njegova realna borbena vrednost zavisi od pratećih razarača, podmornica, brodova za snabdevanje i vazduhoplovne grupe koju može da održava u borbi.
Do 52 letelice na palubi i u hangaru
MUGEM je trenutno projektovan prema konceptu STOBAR, odnosno kratkog poletanja sa uzletne rampe i zaustavljanja aviona pomoću zaustavnih sajli prilikom sletanja.
Na pramcu će biti modularna uzletna rampa nagiba 12 stepeni.
Takva konfiguracija izbegava složenost parnih ili elektromagnetnih katapulta, ali istovremeno postavlja ograničenja u pogledu mase sa kojom avion može da poleti sa palube.
Hangari i letačka paluba dimenzionisani su za vazduhoplovnu grupu od ukupno 52 letelice.
Najzanimljiviji deo tog broja nije sama veličina grupe, već njen sastav.
Turska ne pokušava da kopira američku vazduhoplovnu grupu sastavljenu prvenstveno od klasičnih borbenih aviona sa pilotima. Veliki deo vazdušne komponente MUGEM-a trebalo bi da čine bespilotne borbene letelice.
Kizilelma i Anka-3 treba da nose najveći deo borbenog tereta
Među glavnim platformama predviđenim za MUGEM nalaze se mlazni borbeni dronovi Bayraktar Kizilelma i Anka-3.
Kizilelma je projektovana kao brza bespilotna borbena letelica sposobna za dejstvo sa kratkih pista i brodskih paluba. Anka-3 koristi drugačiju koncepciju sa smanjenim radarskim odrazom i unutrašnjim prostorom za naoružanje.
Njima bi trebalo da se pridruži Bayraktar TB3, turboelisna bespilotna letelica sa sklopivim krilima projektovana upravo za operacije sa ograničenog prostora brodske palube.
Pilotiranu komponentu trebalo bi da predstavlja mornarička verzija školskog i lakog borbenog aviona Hurjet.
Takva kombinacija omogućila bi turskoj mornarici da različite zadatke rasporedi između platformi različite cene i sposobnosti.
Bespilotne letelice mogu da preuzmu izviđanje, elektronsko izviđanje, napade na kopnene i pomorske ciljeve i deo najrizičnijih misija. Avioni sa pilotima ostali bi dostupni za zadatke u kojima su ljudska procena i neposredno upravljanje i dalje važni.
Veliki broj dronova ima još jednu prednost. Gubitak bespilotne letelice politički i operativno nije isto što i gubitak pilota obučenog za operacije sa nosača aviona.
MUGEM neće komandovati samo letelicama
Admiral Tatlioglu najavio je još ambiciozniju ulogu novog nosača.
Prema njegovim rečima, Turska želi da MUGEM postane prvi nosač aviona koji će neposredno lansirati, prihvatati i koordinisati i bespilotna površinska i autonomna podvodna plovila.
To znači da se vazduhoplovna grupa više ne posmatra odvojeno od borbe na površini i ispod mora.
Centralnu ulogu trebalo bi da ima domaći borbeni informacioni sistem Advent.
Preko njega bi MUGEM trebalo da povezuje bespilotne letelice sa površinskim dronovima za izviđanje i napad, među kojima se navode platforme iz porodica Albatros i Ulak, kao i autonomnim podvodnim plovilima.
Brod bi tako mogao da komanduje formacijom u kojoj se deo senzora i naoružanja nalazi stotinama kilometara od samog nosača.
Takva arhitektura može biti važnija od samog broja aviona na palubi. Nosač koji dobija podatke sa vazdušnih, površinskih i podvodnih platformi može mnogo ranije da formira sliku situacije oko borbene grupe i raspodeli zadatke među različitim sistemima.
MUGEM dobija sopstvene vertikalne lansere
Za razliku od klasičnog američkog pristupa, prema kojem nosač najveći deo protivvazdušne zaštite dobija od pratećih razarača i krstarica, MUGEM bi trebalo da poseduje i značajno sopstveno raketno naoružanje.
Planirano je 32 vertikalnih lansirnih ćelija domaćeg sistema MIDLAS.
One bi trebalo da nose protivvazdušne rakete namenjene neposrednoj zaštiti broda i njegove okoline.
Dodatni poslednji sloj odbrane činiće sistemi bliske protivvazdušne odbrane CIWS, namenjeni presretanju projektila i drugih pretnji koje uspeju da prođu spoljne slojeve zaštite.
Takva konfiguracija daje MUGEM-u veći stepen samostalne zaštite, ali nosač ni tada neće delovati sam.
Nijedan brod ove veličine nije zamišljen da samostalno ulazi u zonu u kojoj deluju podmornice, protivbrodske rakete, bombarderi i bespilotne letelice.
TF-2000 i Reis treba da čuvaju turski nosač
Ankara paralelno sa MUGEM-om razvija ostale elemente buduće udarne grupe.
Jedan od najvažnijih biće razarači protivvazdušne odbrane klase TF-2000.
Njihov osnovni zadatak biće stvaranje udaljenijeg zaštitnog pojasa oko nosača, posebno protiv aviona, krstarećih raketa i drugih vazdušnih pretnji.
Podvodnu komponentu zaštite trebalo bi da obezbede podmornice klase Reis.
Turska želi da što veći deo naoružanja te borbene grupe bude domaćeg porekla. Protivbrodske rakete Atmaca namenjene su napadima na površinske ciljeve, dok teška torpeda Akya treba da povećaju sposobnosti turskih podmornica protiv neprijateljskih plovila.
MUGEM se zato ne razvija kao izolovan prestižni projekat. Njegova izgradnja odvija se zajedno sa stvaranjem čitave generacije turskih površinskih i podvodnih ratnih plovila.
Porinuće 2027. neće značiti da je nosač spreman za rat
Između porinuća 27. septembra 2027. i planirane isporuke mornarici 2032. nalazi se gotovo pet godina rada.
Tokom tog perioda biće ugrađivani i povezivani borbeni, navigacioni, komunikacioni i vazduhoplovni sistemi. Slede lučka i pomorska ispitivanja, testovi pogona, elektronike i naoružanja, a zatim kvalifikacija letelica za operacije sa palube.
Poseban posao predstavljaće usklađivanje Kizilelme, Anke-3, TB3 i Hurjeta sa procedurama poletanja, sletanja, održavanja, skladištenja i naoružavanja na moru.
Još složenije biće povezivanje vazdušnih letelica sa bespilotnim površinskim i podvodnim sistemima preko Adventa.
Tek nakon toga MUGEM može da postane ono što Ankara od njega očekuje.
Prelazak sa TCG Anadolu na nosač deplasmana od oko 60.000 tona pokazuje koliko se promenio pravac razvoja turske mornarice. MUGEM nije projektovan samo za prisustvo u Egeju, istočnom Sredozemlju ili Crnom moru. Domet od 10.000 nautičkih milja, velika vazduhoplovna grupa i prateća flota razarača i podmornica projektuju se za operacije mnogo dalje od turske obale.
Prvi konkretan rok sada postoji: 27. septembar 2027. godine. Mnogo zahtevniji deo programa počinje nakon što trup prvi put dodirne more.
🇹🇷 Milli Uçak Gemisi (MUGEM) projesinde test uçuş rampası tamamlandı, yakında testlere başlanacak. Hedef gemiyi 2027 sonunda denize indirmek.
— Turan Oguz (@TyrannosurusRex) March 15, 2026
İstanbul Tersanesi Komutanı Tümamiral Recep Erdinç Yetkin, konuyla ilgili Haber Global’e açıklamalarda bulundu:
“Sac kesimleri yapıldı.… pic.twitter.com/skClufaPx9
