Rusija je tokom novih vežbi Tihookeanske flote ponovo demonstrirala jedan od glavnih aduta svoje obalske odbrane, supersoničnu protivbrodsku raketu P-800 Oniks. Mobilne raketne jedinice izašle su na položaje duž ogromnog prostora ruskog Dalekog istoka, od Primorskog kraja i Kamčatke do Čukotke i Kurilskih ostrva.
Težište nije bilo samo na samoj raketi, već na sposobnosti da se mobilni lanseri za nekoliko minuta premeste, zauzmu vatrene položaje i zatvore određeni deo pomorskog prostora bez angažovanja velikih površinskih ratnih brodova. Tihookeanska flota je uz vežbu iznela i veoma snažnu tvrdnju o sposobnostima Oniksa.
Prema saopštenju flote, raketa leti oko 2,5 puta brže od zvuka, veoma je teška za otkrivanje savremenim sistemima protivvazdušne odbrane i sposobna je da onesposobi ratni brod bilo koje veličine na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara. Upravo kombinacija velike brzine, leta na maloj visini i kratkog završnog vremena za reakciju objašnjava zašto P-800 i posle više decenija ostaje jedan od glavnih ruskih protivbrodskih sistema.
Istovremeno, njegovo mesto u ruskoj mornarici više nije isto kao pre deset godina. Bastion se postepeno priprema za još brže oružje, hipersonični Cirkon.
Oniks kao glavna udarna raketa Bastiona
P-800 Oniks je supersonična krstareća protivbrodska raketa namenjena uništavanju velikih površinskih ciljeva na moru. U ruskoj obalskoj odbrani vezuje se prvenstveno za mobilni sistem K-300P Bastion-P.
Tokom najnovijih vežbi zajedno su delovale obalske raketne jedinice opremljene sistemima Bal i Bastion, dok je upravo Bastion nosilac raketa Oniks.
Posade su izvršile marševe prema unapred određenim oblastima, rasporedile lansere i simulirale ili izvodile zadatke kontrole priobalnog prostora u nekoliko udaljenih regiona.
Tihookeanska flota posebno je naglasila brzinu pripreme sistema.
“Bastion obalski raketni sistemi, naoružani supersoničnim protivbrodskim raketama Oniks, garantuju stvaranje zona ograničenog pristupa u određenim oblastima priobalnih voda Dalekoistočnih mora i obezbeđuju zaštitu obale. Njihovo borbeno raspoređivanje traje samo nekoliko minuta”, navela je pres služba flote.
Mobilnost je važan deo čitavog koncepta. Za razliku od stalne raketne baze čiji je položaj poznat, baterija može da napusti garnizon, rasporedi se na drugom delu obale, izvrši lansiranje i potom promeni položaj.
Brzina od oko 2,5 maha skraćuje vreme odbrane
Najvažnija karakteristika Oniksa nije samo domet, već brzina kojom prilazi cilju.
Tihookeanska flota navodi oko 2,5 maha. To znači da protivnički brod ima znatno manje vremena za otkrivanje, klasifikovanje cilja, donošenje odluke, lansiranje presretača i eventualno ponavljanje gađanja nego kada prema njemu leti klasična podzvučna protivbrodska raketa.
Situacija postaje još komplikovanija u završnom delu leta kada protivbrodska raketa koristi malu visinu iznad mora. Radarski horizont tada ograničava udaljenost sa koje brodski radar može neposredno da vidi cilj, pa velika brzina dodatno smanjuje raspoložene sekunde za reakciju.
Ruska mornarica upravo na toj kombinaciji zasniva tvrdnju da je Oniks veoma teško presresti.
Savremeni ratni brodovi, međutim, nisu zaštićeni jednim sistemom. Velike pomorske formacije koriste udaljene radare, avione za rano upozoravanje i kontrolu, brodske radare, presretače različitog dometa, elektronsko ratovanje i sisteme neposredne odbrane.
Ishod zato zavisi od mnogo faktora: položaja broda, pravca prilaska rakete, kvaliteta spoljnog izviđanja, elektronskog ometanja, broja istovremeno lansiranih raketa i sposobnosti protivničke grupe da cilj otkrije dovoljno rano.
Od Primorja do Kurila
Geografija najnovijeg raspoređivanja objašnjava širu funkciju Bastiona.
Rusija na Dalekom istoku mora da pokriva ogromnu obalu i pomorske pravce koje nije moguće kontrolisati samo površinskom flotom. Mobilne protivbrodske baterije zato predstavljaju kopneni udarni sloj koji može da pokrije određene morske zone bez stalnog prisustva razarača, fregata ili drugih velikih plovila.
Vežbe su obuhvatile Primorski kraj, Kamčatku, Čukotku i Kurilska ostrva.
Posebno mesto imaju Kurili, lanac ostrva koji se pruža između japanskog Hokaida i Kamčatke. Njihov položaj omogućava nadzor pravaca između otvorenog Pacifika i Ohotskog mora.
Za Moskvu je Ohotsko more posebno važan prostor zbog aktivnosti Tihookeanske flote i ruskih strateških podmornica. Raspoređivanje protivbrodskih sistema na ostrvima omogućava da se pomorski prilazi pokrivaju sa kopna i da potencijalni protivnik mora da računa na raketnu pretnju mnogo pre nego što se približi ruskoj obali.
Na taj način obalske baterije oslobađaju površinske snage Tihookeanske flote za druge zadatke, umesto da veliki broj brodova stalno bude vezan za zaštitu iste obale.
Bastion je važniji od samog Oniksa
Ruski planovi istovremeno pokazuju da budućnost Bastiona nije vezana isključivo za P-800.
Kako Cirkon ulazi u naoružanje, ruska mornarica prilagođava obalsku raketnu arhitekturu za upotrebu nove hipersonične rakete. Time mobilni koncept koji je razvijen oko Oniksa ne mora da bude napušten kada nova raketa postane dostupna u većem broju.
Prema informacijama koje su tvrdili stručnjaci Kijevskog naučno-istraživačkog instituta forenzičkih veštačenja, kopnena konfiguracija Cirkona još je početkom 2024. godine korišćena sa modifikovanim lanserima izvedenim iz porodice Bastion za udare po Kijevu.
Razlika između dve rakete je velika. Oniks je supersonično oružje sa brzinom od približno 2,5 maha i dometom od nekoliko stotina kilometara, dok se za Cirkon navodi domet do približno 1.000 kilometara i brzina do 9 maha.
Cirkonu se pripisuje i sposobnost manevrisanja u završnoj fazi leta, što dodatno otežava računanje tačke presretanja.
Takve sposobnosti imaju i znatno veću cenu. Cirkon se procenjuje kao mnogo skuplje oružje od P-800, što znači da Oniks i dalje ima važnu ulogu za zadatke u kojima nije potrebno koristiti najskuplju hipersoničnu raketu.
Borbeno iskustvo menja i Cirkon
Ruski predsednik Vladimir Putin krajem jula izjavio je da se razvojni rad na Cirkonu nastavlja i nakon njegovog uvođenja u naoružanje.
Prema ruskim navodima, borbena upotreba rakete omogućila je prikupljanje podataka koji su iskorišćeni za povećanje preciznosti i dalje usavršavanje sistema.
To stavlja Bastion u zanimljiv prelazni period. Današnje jedinice i dalje raspolažu velikim brojem Oniksa, dok se istovremeno pripremaju za integraciju Cirkona na istu osnovnu porodicu mobilnih obalskih sistema.
Pacifička vežba zato je istovremeno pokazala sadašnji i budući sloj ruske obalske odbrane. P-800 ostaje glavno supersonično oružje Bastiona i raspoređuje se od Primorja do Kurila, dok se ista mobilna infrastruktura postepeno prilagođava raketi koja bi domet sa nekoliko stotina trebalo da pomeri prema 1.000 kilometara, uz brzinu koja se navodi do 9 maha.
