Jedno od kineskih svemirskih lansiranja završilo se spektakularnim neuspehom svega minut i 25 sekundi nakon poletanja. Raketa-nosač Dugi marš 7A, lansirana je iz Svemirskog lansirnog centra Venčang na ostrvu Hajnan, ali nije uspela da završi ni početnu fazu leta. Precizan naziv rakete „Dugi marš 7A“, na kineskom 长征七号甲 (Čang Dženg 7A), engleskom Long March 7A, dok je međunarodna oznaka CZ-7A.
Prvih nekoliko desetina sekundi nije ukazivalo na ozbiljan problem, dok se raketa još nalazila pod punim potiskom svojih motora i ubrzavala kroz atmosferu. Zatim je došlo do kvara koji je doveo do gubitka planirane putanje i eksplozije letelice u vazduhu. Incident se dogodio dok je pogonski sistem početnog dela rakete još radio, zbog čega nije postojala mogućnost nastavka misije ili odvajanja tereta u upotrebljivu orbitu.
Kineske vlasti nisu odmah objavile uzrok nesreće niti detalje o tačnoj komponenti koja je otkazala. Još manje informacija saopšteno je o korisnom teretu, koji je od početka vođen kao poverljiv. Pojedini zapadni izvori navode da su na raketi mogli da se nalaze vojni komunikacioni sateliti, ali njihov broj i namena nisu zvanično objavljeni.
Eksplozija tokom najopterećenijeg dela leta
Prvih nekoliko minuta predstavljaju posebno zahtevnu fazu za svaku orbitalnu raketu. Konstrukcija tada prolazi kroz snažne aerodinamičke sile, vibracije i brzo promenljive pritiske dok motori rade gotovo punim kapacitetom.
Dugi marš 7A koristi konfiguraciju izvedenu iz kineske porodice Dugi marš 7, uz dodatni gornji stepen prilagođen slanju težih satelita prema višim orbitama. Osnovno telo rakete ima prečnik 3,35 metara, dok ukupna visina iznosi približno 60 metara.
Kvar nakon 85 sekundi znači da je raketa izgubljena mnogo pre trenutka kada bi njen teret mogao da bude bezbedno odvojen. Sateliti su zato uništeni zajedno sa nosačem ili su pali sa njegovim ostacima.
Za razliku od problema koji se pojave kasnije tokom rada gornjeg stepena, ovakav incident ne ostavlja prostor za eventualno dostizanje pogrešne, ali ipak upotrebljive orbite.
Poverljivi teret ponovo podstakao nagađanja
Kina kod civilnih i komercijalnih lansiranja najčešće unapred objavljuje naziv satelita i osnovnu namenu misije. Kod vojnih ili drugih poverljivih lansiranja podaci mogu biti svedeni na minimum.
U ovom slučaju nije objavljena priroda tereta, što je otvorilo prostor za procene da je raketa nosila nekoliko vojnih komunikacionih satelita. Za takvu tvrdnju za sada nema zvanične potvrde Pekinga.
Dugi marš 7A je upravo zbog nosivosti prema geostacionarnim i drugim visokim orbitama pogodan za teže komunikacione i tehnološke satelite. Raketa može da ponese oko sedam tona prema geostacionarnoj transfernoj orbiti, dok joj je kapacitet prema niskoj Zemljinoj orbiti znatno veći.
Takve orbite koriste veliki komunikacioni, meteorološki, navigacioni i vojni sateliti koji moraju da pokrivaju veoma široka područja.
Četvrti kineski raketni incident od početka godine
Prema dostupnim izveštajima, ovo je četvrti incident sa kineskim lansirnim sistemima od početka 2026. godine. Sama brojka ne znači nužno da svi kvarovi imaju zajednički tehnički uzrok, pošto kineski svemirski sektor danas koristi veliki broj različitih raketa, motora i privatnih i državnih proizvođača.
Ipak, nekoliko neuspešnih lansiranja u relativno kratkom periodu predstavlja razlog za dodatne istrage u trenutku kada Kina istovremeno ubrzava državne, komercijalne i vojne svemirske programe.
Dugi marš 7A proizvodi Kineska korporacija za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju CASC i razvijena je kao teža verzija porodice Dugi marš 7. Ovde je važna razlika: osnovni Long March 7 prvi put je poleteo u junu 2016. godine, dok je Dugi marš 7A prvi put lansiran u martu 2020. Taj prvi let verzije 7A takođe je završio neuspehom, nakon čega se raketa vratila u upotrebu i izvela niz uspešnih misija.
Venčang postao jedno od ključnih kineskih svemirskih čvorišta
Centar Venčang nalazi se na obali ostrva Hajnan i jedan je od najvažnijih kineskih objekata za lansiranje novih generacija raketa. Njegov južni položaj omogućava efikasnije korišćenje Zemljine rotacije, posebno pri slanju velikih tereta prema geostacionarnim orbitama.
Blizina mora omogućava i transport velikih raketnih segmenata brodovima, što je teško izvodljivo za starije kineske kosmodrome duboko u unutrašnjosti zemlje.
Iz Venčanga se lansiraju i teške rakete Dugi marš 5, koje su korišćene za kinesku svemirsku stanicu, lunarne misije i međuplanetarne programe. Dugi marš 7 i njegove izvedenice razvijene su kao deo iste nove generacije kineskih nosača sa savremenijim motorima i gorivima. Posle eksplozije 85 sekundi nakon poletanja, istraga će zato biti usmerena ne samo na izgubljeni primerak rakete, već i na utvrđivanje da li kvar zahteva izmene pre sledećeg planiranog lansiranja Dugog marša 7A.
Samo mesec dana ranije Kina je na istom ostrvu Hajnan izvela tehnološki daleko neobičniji i teži podvig: prvi stepen nove rakete Dugi marš 10B vratila je iz orbitalnog leta i uhvatila velikom mrežom na morskoj platformi. Taj događaj jeste zabeležen u specijalizovanim medijima, ali nije proizveo ni približno isti talas naslova u agencijama i masovnim medijima kao eksplozija Dugog marša 7A.
Jedan događaj pokazao je da Kina ulazi u ekskluzivni klub višekratnih orbitalnih raketa; drugi je ponudio mnogo jednostavniju sliku za naslov – kinesku raketu koja se raspada u vazduhu.
