Kina je u Hefeju završila jedan od najtežih komada opreme koji će ikada biti ugrađen u eksperimentalni fuzioni reaktor. Nije reč o reaktorskoj posudi, turbini ili generatoru, već o ogromnom superprovodnom magnetu mase 582 tone koji treba da drži plazmu zagrejanu na temperature višestruko veće od temperature u jezgru Sunca.
Kalem u obliku slova D visok je 21 metar i širok 12 metara, a njegova masa približava se težini dva velika putnička Boinga 747. Kineski Institut za fiziku plazme završio je 28. juna 2026. prijemna ispitivanja ovog i još jednog magneta namenjenog eksperimentalnom reaktoru BEST.
Svaki ključni element, od superprovodne žice do masivne čelične konstrukcije, proizveden je u Kini. Sam magnet ima oko 30 odsto veću zapreminu od odgovarajućeg magneta međunarodnog projekta ITER, dok mu je uskladištena magnetna energija približno tri puta veća.
U Hefeju se tako više ne testira samo laboratorijska fizika, već sposobnost čitave industrije da proizvede opremu koja bi jednog dana trebalo da radi unutar komercijalne fuzione elektrane. Upravo tu se nova tehnološka trka ukršta sa mnogo starijom pričom koja je počela u Sovjetskom Savezu pre više od sedam decenija.
Fuzija obećava energiju iz procesa kojim zvezde proizvode svetlost i toplotu, ali njeno kontrolisanje na Zemlji pokazalo se daleko težim nego što su prve generacije fizičara očekivale. Plazma potrebna za reakciju mora da dostigne oko 100 miliona stepeni, približno sedam puta više od temperature u jezgru Sunca.
Nijedan poznati materijal ne može da bude njen zid. Plazma zato mora da lebdi unutar vakuumske komore, odvojena od konstrukcije snažnim magnetnim poljem. Upravo je zadržavanje takve plazme, a ne samo njeno zagrevanje, jedan od najtežih problema čitave fuzione tehnologije.
Srce veštačkog Sunca
Šesnaest ogromnih kalemova trebalo bi da formira magnetni prsten oko komore BEST-a, eksperimentalnog superprovodnog tokamaka sa sagorevanjem plazme koji Kina gradi kao naredni veliki korak svog fuzionog programa. BEST nije nastao iz praznog prostora.
U istom istraživačkom kompleksu u Hefeju radi EAST, kineski eksperimentalni napredni superprovodni tokamak koji je već postavio svetski rekord u dugotrajnom održavanju plazme. EAST je uspeo da održi stabilnu plazmu 1.066 sekundi, gotovo 18 minuta neprekidnog rada u režimu koji je važan za razvoj budućih reaktora.
Kina pritom nije jedina azijska država koja poslednjih godina ubrzano pomera granice fuzione tehnologije. Južnokorejski KSTAR, poznat kao korejsko „veštačko Sunce“, već je pokazao sposobnost dugotrajnog održavanja plazme na temperaturama od oko 100 miliona stepeni, a Seul paralelno razvija tehnologije potrebne za buduće fuzione reaktore.
BEST treba da pređe sa demonstracije dugotrajnog zadržavanja plazme ka mnogo zahtevnijem zadatku, održavanju reakcije u kojoj sama fuzija počinje značajno da zagreva plazmu. Zato kineski magnet od 582 tone nije samo demonstracija veličine.
Superprovodni magneti čine jednu od najskupljih i tehnički najzahtevnijih komponenti tokamaka. Moraju da stvaraju ogromna magnetna polja, rade na veoma niskim temperaturama i istovremeno izdrže mehaničke sile koje pokušavaju da deformišu čitavu konstrukciju.
Kina je sada pokazala da taj deo sistema može da projektuje, proizvede i testira sopstvenim industrijskim lancem.
Tokamak je nastao u Moskvi
Iza kineskog “veštačkog Sunca” nalazi se tehnologija čiji koreni vode direktno u sovjetski nuklearni program. Sama reč tokamak nastala je kao ruski akronim od izraza “toroidalna komora sa magnetnim kalemovima”.
Teorijske temelje postavili su Andrej Saharov i Igor Tam početkom 1950-ih, kada su razvili koncept magnetnog zadržavanja vrele plazme unutar toroidalne komore. Sovjetski rezultati dugo su izazivali sumnju na Zapadu. Situacija se promenila kada je tokamak T-3 tokom 1960-ih pokazao rezultate znatno bolje od tadašnjih evropskih i američkih sistema.
Britanski stručnjaci su 1968. otišli u Moskvu sa sopstvenom dijagnostičkom opremom kako bi proverili sovjetska merenja. Rezultati su potvrđeni i tokamak je ubrzo postao dominantna arhitektura za istraživanje magnetne fuzije.
Još ranije, 1956. godine, Igor Kurčatov je tokom čuvenog predavanja u britanskom Harvelu javno predstavio veliki deo sovjetskog rada na kontrolisanoj termonuklearnoj fuziji.
Od tada se ista osnovna arhitektura proširila širom sveta. ITER u Francuskoj, EAST i BEST u Kini, kao i brojni evropski, američki, japanski i ruski eksperimenti, direktni su naslednici te škole.
Rusija nije nestala iz fuzione trke
Rusija i danas ostaje jedan od učesnika međunarodnog programa ITER. Moskva je u okviru svog ugovorenog udela isporučivala superprovodnike, elemente magnetnih kalemova, žirotrone i komponente prvog zida reaktora.
Ruski program istovremeno nastavlja sopstvene eksperimente. Tokamak T-15MD u Moskvi namenjen je istraživanju plazme pri uslovima relevantnim za buduće termonuklearne sisteme, dok se sledeći ruski projekat TRT razvija kao tehnološka platforma za komponente budućih fuzionih postrojenja.
Rusko-kineska saradnja u ovoj oblasti takođe se produbljuje. Posle odobravanja sporazuma o saradnji Rosatoma sa Kinom, šef ruskog programa fuzije Anatolij Krasiljnikov otvoreno je govorio o interesovanju Moskve za kineski BEST.
“Imamo veoma dobre odnose sa Kinom. Naravno, zainteresovani smo za učešće u BEST-u”, rekao je Krasiljnikov.
Time se ruski program ne postavlja kao direktni konkurent kineskom projektu. Sovjetska teorijska osnova, savremeno rusko iskustvo i kineski industrijski kapaciteti sve više se pojavljuju unutar iste istraživačke mreže.
Amerikanci upozoravaju da Kina ubrzava
Dimenzije kineskog magneta privlače pažnju i zato što dolaze u trenutku kada američki stručnjaci sve otvorenije upozoravaju na tempo kineskog razvoja. Bob Mamgard, izvršni direktor kompanije Commonwealth Fusion Systems, rekao je u septembru 2025. pred Naučnim odborom Predstavničkog doma da bi sledeća decenija velikih fuzionih prodora mogla da se odigra u Kini, a ne u Sjedinjenim Državama.
Mamgard je tražio jednokratnu američku investiciju od deset milijardi dolara kako bi SAD zadržale korak.
Od 2023. godine kineska ulaganja u fuziju procenjuju se na najmanje 6,5 milijardi dolara, približno tri puta više od ukupnog američkog javnog budžeta namenjenog ovoj oblasti prema podacima navedenim u tim procenama. Problem za konkurente nije samo količina novca, već brzina izgradnje.
ITER, međunarodni projekat koji okuplja 35 država preko svojih članica, suočio se sa višegodišnjim kašnjenjima. Prva plazma pomerena je približno deceniju u odnosu na ranije planove, dok se rad pri punim parametrima očekuje tek tokom druge polovine 2030-ih. BEST bi, prema kineskom planu, trebalo da bude završen do kraja 2027. godine.
Cilj je Q veći od jedan
Jedan od ključnih ciljeva BEST-a jeste približavanje ili dostizanje tačke u kojoj fuziona reakcija proizvodi više energije nego što se neposredno ulaže u zagrevanje plazme. Fizičari taj odnos označavaju slovom Q. Kod magnetnog zadržavanja plazme nijedan uređaj do sada nije ostvario Q veći od jedan.
Evropski JET dostigao je vrednost od približno 0,67. Američki Nacionalni centar za paljenje NIF objavio je 2022. veliko dostignuće sa laserskom fuzijom, kada je energija oslobođena iz goriva premašila lasersku energiju koja je stigla do same mete. Ta računica, međutim, ne uključuje kompletnu električnu energiju koju lasersko postrojenje povlači iz mreže. Do mete stiže samo deo energije koju čitav sistem potroši.
BEST pokušava da reši problem drugačijom tehnologijom, magnetnim zadržavanjem plazme u tokamaku.
Kineski dugoročni plan ide dalje od samog eksperimenta. Sledeća etapa trebalo bi da pokaže mogućnost proizvodnje električne energije iz fuzije, sa ambicijom da se početkom naredne decenije napravi korak prema priključenju takvog sistema na električnu mrežu.
Fuzija ima i vojnu stranu
Velike sile ne istražuju fiziku ekstremnih temperatura i pritisaka samo zbog budućih elektrana. Posle ograničavanja i zabrane nuklearnih proba, simulacija procesa koji se odvijaju unutar nuklearnih bojevih glava postala je jedan od glavnih zadataka velikih laserskih i računarskih laboratorija.
Američki NIF upravo je razvijan i u okviru programa održavanja pouzdanosti američkog nuklearnog arsenala bez izvođenja punih nuklearnih eksplozija. Zbog toga je pažnju izazvala i izgradnja velikog kineskog laserskog centra u Mjanjangu.
Prema analizama satelitskih snimaka, objekat je približno 50 odsto veći od američkog NIF-a. Njime upravlja Kineska akademija za inženjersku fiziku, institucija direktno povezana sa razvojem kineskog nuklearnog oružja. Takve laboratorije omogućavaju proučavanje materijala pri ekstremnim pritiscima i temperaturama kakvi nastaju tokom termonuklearnih procesa.
Američki i evropski analitičari zato upozoravaju da kineski napredak u fuziji ima očiglednu dvostruku namenu. Ista fizika koja je potrebna za razumevanje buduće elektrane važna je i za modeliranje procesa unutar termonuklearnih bojevih glava.
SAD koriste isti princip kroz sopstveni program održavanja nuklearnog arsenala, pa kineski razvoj nije nastao kao tehnološki presedan, već kao ulazak Pekinga u oblast u kojoj Vašington već decenijama raspolaže velikom infrastrukturom.
Posle solarnih panela, baterija i električnih vozila
Druga briga u SAD i Evropi nije vojna, već industrijska. Kina ne pokušava da napravi samo jedan uspešan fuzioni eksperiment. Paralelno gradi lanac koji obuhvata proizvodnju superprovodnika, ogromnih magneta, vakuumskih komora, specijalnih čelika, robotike i drugih komponenti neophodnih za buduće reaktore.
Sličan obrazac već se dogodio sa nekoliko tehnologija koje su razvijane ili rano komercijalizovane u Evropi i SAD.
Solarni paneli, litijumske baterije, električna vozila i prerada retkih zemnih elemenata danas su oblasti u kojima kineske fabrike zauzimaju centralno mesto u globalnom lancu snabdevanja.
Fuzija otvara mogućnost da se ista industrijska prednost prenese na potpuno novu energetsku tehnologiju.
Komercijalni fuzioni reaktori neće zahtevati samo magnete. Moraće da proizvode i obrađuju tricijum, da koriste velike količine litijuma u sistemima za razmnožavanje goriva i da razviju materijale sposobne da godinama izdrže bombardovanje neutronima.
Ko prvi standardizuje te tehnologije, imaće prednost i u proizvodnji opreme koja će biti potrebna drugim državama.
Upravo zato evropske i američke rasprave sve češće prelaze sa pitanja ko će prvi ostvariti naučni proboj na pitanje ko će imati fabrike sposobne da ga pretvore u hiljade industrijskih komponenti.
Hefej gradi čitav lanac
Kineska prednost u ovom trenutku nije samo EAST sa rekordom od 1.066 sekundi niti jedan kalem mase 582 tone. Hefej postaje koncentrisani centar u kojem se istovremeno razvijaju fizika plazme, superprovodni sistemi, magneti, kriogenika, vakuumska tehnologija, materijali i industrijske metode sklapanja budućih reaktora.
BEST je sledeći korak te infrastrukture. Šesnaest velikih kalemova trebalo bi da zatvori magnetni prsten oko njegove vakuumske komore, a završetak uređaja planiran je do kraja 2027. godine. Kineski program zatim predviđa prelazak sa eksperimentalnog sagorevanja plazme na demonstraciju tehnologija potrebnih za proizvodnju električne energije.
U osnovi tog sistema i dalje se nalazi geometrija koju su Saharov, Tam i njihovi saradnici počeli da razvijaju u Moskvi početkom 1950-ih. Sedamdeset pet godina kasnije najveći superprovodni kalem svoje vrste izašao je iz kineske fabrike, Rusija pregovara o uključivanju u BEST, a američke kompanije pred Kongresom traže milijarde dolara kako sledeća faza fuzione trke ne bi bila odlučena u Hefeju.
