Podzemni prostor, ostaci borbenih letelica i delovi elektronike složeni pred kamerama nisu izabrani slučajno. Iran je odlučio da deo poslednjeg sukoba sa Sjedinjenim Državama pretvori u javnu izložbu ratnog plena, sa vrlo jasnom političkom porukom prema domaćoj javnosti i protivniku.
U zemlji koja je godinama pod snažnim ekonomskim i vojnim pritiskom, prikazivanje oborenih američkih sistema služi kao dokaz da tehnološka nadmoć protivnika ne znači automatsku nedodirljivost. Centralno mesto dobili su ostaci jednog F-15E Strike Eagle, aviona koji decenijama predstavlja jedan od najvažnijih američkih udarnih lovaca.
Snimci su se pojavili u trenutku kada se paralelno pomera i politički deo sukoba. Dok Teheran pokazuje šta je ostalo iza američkih vazdušnih operacija, u Vašingtonu se, prema pisanju Wall Street Journala, razmatra mogućnost da se rat završi bez velikog nuklearnog sporazuma koji je ranije bio u centru američkih zahteva.
Ključ se sada sve više pomera prema Ormuskom moreuzu. Time se dve slike rata gotovo sudaraju: u iranskim bunkerima leže delovi američkih aviona i dronova, dok se iza zatvorenih vrata razgovara o uslovima pod kojima bi se američki vojni pritisak mogao zaustaviti.
F-15E 00-3000 završio u iranskoj podzemnoj izložbi
Najvažniji eksponat je F-15E Strike Eagle sa registarskim brojem 00-3000 i pozivnim znakom DUDE 44, za koji iranska strana tvrdi da je oboren početkom aprila iznad Irana.
Analiza koju je objavio The Aviationist navodi da fotografije ostataka pružaju dovoljno detalja za identifikaciju aviona. Među delovima koji se vide nalaze se elementi kabine i izbacujuće sedište ACES II, odnosno Advanced Concept Ejection Seat II.
Sedište je očuvano u relativno dobrom stanju. Takav izgled može da odgovara scenariju u kojem je aktivirana sekvenca izbacivanja, nakon čega se sedište spuštalo padobranom, umesto da je ostalo u avionu tokom udara u zemlju.
F-15E 00-3000 pripadao je 48. lovačkom krilu američkog ratnog vazduhoplovstva, raspoređenom u RAF Lakenheathu u Velikoj Britaniji. Jedinica je tokom američkih operacija protiv Irana poslala više od polovine svoje operativne flote F-15E i F-35A u napadačke misije.
Sam avion nije bio nepoznat američkoj javnosti. Pre ovog rata već se pojavljivao u medijima, a prema ranijim navodima njegovoj posadi se pripisivalo najmanje devet potvrđenih presretanja neprijateljskih dronova raketama AIM-9X Sidewinder tokom 2023. i 2024. godine.
Sudbina dvojice članova posade, pilota i oficira za sisteme naoružanja, za sada nije javno razjašnjena.
MQ-9 ER, Gray Eagle i izraelski Hermes 900
F-15E nije jedini američki sistem koji su Iranci postavili pred kamere. Među ostacima se nalaze delovi bespilotnih letelica MQ-1C Gray Eagle, koje koristi američka vojska, kao i MQ-9 Reaper.
Jedan detalj na prikazanom Reaperu privukao je posebnu pažnju: četvorokraki propeler. Takva konfiguracija odgovara naprednijoj varijanti MQ-9 ER, odnosno Extended Range, namenjenoj znatno dužem ostanku u vazduhu. Ova verzija može da obavlja izviđačke i nadzorne misije u trajanju do približno 34 sata.
Za američke snage upravo je dugotrajna ISR pokrivenost jedan od glavnih razloga zbog kojih su MQ-9 toliko važni. Letelica može satima da nadgleda veliko područje, prenosi sliku i druge podatke i prati ciljeve mnogo duže nego klasični borbeni avion.
Ta prednost dolazi sa cenom. MQ-9 je relativno spor, nema manevarske karakteristike borbenog aviona i ne raspolaže snažnim paketom samozaštite. U prostoru pokrivenom protivvazdušnim sistemima takva letelica može postati znatno ranjivija nego tokom operacija iznad područja gde protivnik praktično nema ozbiljnu PVO.
Teheran je prikazao i izraelski Hermes 900, serijskog broja 923. Prema priloženim informacijama, letelica se srušila tokom marta i ostala gotovo neoštećena, a nosila je municiju Miholit.
Zašto Amerikanci pokušavaju da unište sopstvene olupine
Ostaci savremenog aviona ili drona nisu samo trofej za propagandne fotografije. U njima se mogu nalaziti delovi radara, senzora, komunikacionih sistema, optike, elektronike, materijala i drugih tehnologija koje protivnik želi da prouči.
Zbog toga američka vojna praksa predviđa uništavanje olupina izgubljenih letelica dodatnim vazdušnim udarima kada taktička situacija to dozvoljava. Prioritet predstavljaju osetljivi elektronski moduli, sistemi za ciljanje, šifrovana oprema i drugi delovi iz kojih bi protivnik mogao da izvuče tehničke podatke.
Iran već ima dugu istoriju pokušaja obrnutog inženjeringa zapadnih sistema. Najpoznatiji primer ostaje američki stelt dron RQ-170 Sentinel koji je 2011. dospeo u iranske ruke relativno očuvan. Iranska industrija kasnije je razvila čitavu porodicu bespilotnih letelica inspirisanih tim konceptom, uključujući Saegheh i Shahed 191.
Upravo zato je podzemna lokacija na kojoj su novi ostaci prikazani važna i izvan propagandnog efekta. Smeštanje materijala u bunkere istovremeno ga štiti od mogućih naknadnih vazdušnih udara i omogućava tehničko ispitivanje u mnogo sigurnijem okruženju.
Dok Iran pokazuje olupine, Vašington menja temu pregovora
Vojni deo priče odvija se paralelno sa sve složenijim pregovorima oko završetka sukoba.
Wall Street Journal je, pozivajući se na američke zvaničnike, objavio da je predsednik Donald Tramp spreman da razmotri završetak rata sa Iranom čak i bez sveobuhvatnog nuklearnog sporazuma, pod uslovom da Teheran potpuno otvori Ormuski moreuz za međunarodnu plovidbu.
Prema tim navodima, Tramp je tokom poslednjih nedelja sa najbližim savetnicima razgovarao o mogućnosti da se glavni američki cilj prebaci na obnovu slobodnog prolaza kroz moreuz. Ranije insistiranje na velikom sporazumu o iranskom nuklearnom programu za sada bi bilo potisnuto u drugi plan.
Američki predsednik navodno smatra da bi ponovno otvaranje Ormuza omogućilo Vašingtonu da proglasi ostvarenje ključnog cilja sukoba. Američka administracija istovremeno polazi od procene da su glavni vojni zadaci protiv Irana već ostvareni.
Vašington posebno računa sa posledicama udara na tri ključna iranska nuklearna postrojenja u junu. Prema proceni koju prenosi američki list, Tramp smatra da bi Teheranu posle tih udara bilo veoma teško da brzo obnovi ranije kapacitete.
Bela kuća takođe polazi od pretpostavke da eventualni pokušaj razvoja nuklearnog oružja ne bi mogao dugo da ostane skriven od američkih obaveštajnih službi. Dodatno sredstvo odvraćanja trebalo bi da bude mogućnost novih američkih udara ukoliko se proceni da Iran ponovo ubrzava program.
Ormuz postao glavna valuta pregovora
Takav pristup otvara mogućnost održavanja sadašnjeg prekida vatre bez konačnog sporazuma o nuklearnim aktivnostima. U tom scenariju, ukoliko Iran ne pokaže značajan napredak u obnovi nuklearnog programa i istovremeno omogući normalnu plovidbu kroz Ormuz, Tramp bi mogao da odustane od nastavka vojnog pritiska.
Wall Street Journal navodi da bi to moglo da dovede i do završetka američke pomorske blokade Irana.
Problem je što Teheran otvaranje moreuza ne nudi bez sopstvene cene.
Iranski zahtevi uključuju povlačenje američkih trupa iz regiona, prekid pomorske blokade, oslobađanje zamrznute iranske imovine i nadoknadu štete nastale tokom sukoba. Teheran takođe traži veći uticaj na režim plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Vašington se protivi ograničenjima koja bi se odnosila na američke ratne brodove, kao i bilo kakvom mehanizmu kojim bi Iran dobio pravo da brodovima naplaćuje prolazak kroz jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta.
Pregovori su zbog toga još daleko od završenog sporazuma. Američka strana želi nesmetanu međunarodnu plovidbu, dok Iran pokušava da interes Vašingtona za brzo zatvaranje rata pretvori u ustupke oko sankcija, blokade, imovine, vojnog prisustva i budućeg statusa moreuza.
Dok se o tim uslovima pregovara, Teheran je izabrao drugačiju pozadinu za svoju poruku: podzemni bunker u kojem su pred kamere postavljeni kabina i izbacujuće sedište F-15E, delovi MQ-1C i MQ-9 ER i gotovo očuvani izraelski Hermes 900.
