Rat u Ukrajini naterao je najveće vojske sveta da ponovo preispitaju ulogu tenka na savremenom bojištu. Vozilo koje je tokom većeg dela 20. veka predstavljalo simbol proboja, oklopnih klinova i dubokih prodora sada se suočava sa novim protivnikom koji je promenio pravila borbe: masovnim izviđačkim i jurišnim dronovima.
Velike formacije oklopa više ne mogu da se kreću neprimećeno. Kombinacija satelitskog izviđanja, bespilotnih letelica, precizne artiljerije i jeftinih FPV dronova pretvorila je koncentraciju tenkova i borbenih vozila u potencijalno lako uočljivu metu. Posledice nisu pogodile samo ruske tenkove, već su otvorile pitanje budućnosti najpoznatijeg američkog oklopnog sistema, Abramsa.
Pentagon je zbog toga odustao od klasičnog puta daljeg povećanja sposobnosti postojećeg M1A2 Abrams SEPv4 i pokrenuo razvoj nove platforme M1E3 Abrams. Cilj više nije samo jači oklop i snažniji sistemi, već potpuno drugačiji koncept tenka prilagođenog bojištu na kojem dronovi postaju dominantan faktor.
Tenk više nije samostalno udarno oružje
Iskustva iz Ukrajine pokazala su da tradicionalna upotreba tenkova za velike proboje i masovne oklopne napade postaje izuzetno rizična. Umesto da samostalno predvodi napad, tenk se sve češće koristi kao zaštićena mobilna vatrena tačka koja podržava pešadiju.
Ruski T-90M Proriv predstavlja jedan od primera takve promene. Umesto klasičnog tenkovskog manevra, ova vozila često se koriste za dejstvo sa udaljenosti kao pokretni topovi. Njihov top kalibra 125 mm omogućava preciznu direktnu vatru po utvrđenim položajima i objektima na nekoliko kilometara udaljenosti.
Prednost tenka u odnosu na klasične samohodne haubice upravo je zaštita. Većina samohodnih artiljerijskih sistema ima relativno tanak oklop, dok tenk poseduje višeslojnu zaštitu, kompozitni oklop i dodatne module reaktivnog oklopa.
Upravo zbog FPV dronova koji napadaju najranjivije delove vozila, posebno krov kupole i zadnji deo trupa, vojske su počele da menjaju izgled svojih tenkova. Od improvizovanih rešetkastih konstrukcija poznatih kao „mangali“, zaštita se razvila u ozbiljne fabričke nadogradnje koje pokrivaju gornju hemisferu vozila.
Dodatnu zaštitu predstavljaju sistemi elektronskog ratovanja koji ometaju veze između operatora i dronova, kao i različiti sistemi aktivne zaštite.
Pentagon napušta put sve težeg Abramsa
Američki Abrams je tokom decenija postao jedan od najzaštićenijih tenkova na svetu, ali njegova evolucija dovela ga je do granice praktičnosti.
Najnovije verzije M1A2 Abramsa dostigle su masu od oko 73 tone. Takva težina predstavlja ozbiljan logistički problem, posebno u evropskim uslovima gde infrastruktura, mostovi i putevi često nisu projektovani za toliko teška vozila.
Zbog toga program M1E3 Abrams predstavlja pokušaj potpune promene filozofije. Umesto još težeg tenka, cilj je lakša platforma mase između 54 i 57 tona.
Jedna od najvećih promena biće prelazak na koncept bez klasične kupole sa posadom. Posada bi trebalo da bude smanjena na tri člana i smeštena u posebno zaštićenu kapsulu u prednjem delu trupa. Municija bi bila fizički odvojena od prostora posade, dok bi automatski sistem punjenja zamenio tradicionalnog četvrtog člana posade.
Time bi se smanjila silueta vozila i povećala mogućnost preživljavanja posade u slučaju pogotka.
Hibridni pogon i digitalna zaštita protiv dronova
Jedna od najvećih promena odnosi se na pogon. Gasnoturbinski motor Abramsa poznat je po velikoj potrošnji goriva i izraženom toplotnom potpisu, što ga čini lakše uočljivim savremenim senzorima.
M1E3 bi trebalo da dobije hibridni dizel-električni pogonski sistem. Cilj je smanjenje potrošnje goriva, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje termičkog traga.
Nova generacija Abramsa bi trebalo da se osloni na višeslojnu zaštitu.
Prvi sloj predstavljali bi sistemi elektronskog ratovanja namenjeni ometanju upravljačkih veza dronova i satelitske navigacije.
Drugi sloj činila bi protivdronovska zaštita na krovu vozila, uključujući automatizovane sisteme sa topovima manjeg kalibra i programabilnom municijom namenjenom uništavanju malih bespilotnih letelica.
Treći sloj ostao bi sistem aktivne zaštite Trophy, koji presreće dolazeće protivtenkovske projektile i rakete neposredno pre udara u vozilo.
Cena nove generacije biće ogromna
Tehnološki napredak ima svoju cenu.
Prema procenama američkog Kongresa, proizvodna cena jednog M1E3 mogla bi da iznosi između 13 i 15 miliona dolara. To bi ga svrstalo među najskuplje tenkove ikada proizvedene i znatno iznad cene većine savremenih oklopnih vozila.
Pitanje nije samo koliko će novi tenk koštati, već i da li će sama platforma rešiti problem koji je nastao promenom načina ratovanja.
Najskuplji tenk na svetu i dalje ostaje ranjiv ukoliko nema zaštitu iz vazduha, elektronsko ratovanje i pravovremene podatke sa izviđačkih sistema.
Budućnost tenka zavisi od mreže, a ne samo od oklopa
Ukrajinski sukob pokazao je da tenk više ne može da postoji kao izolovana borbena platforma.
Bez zaštite od dronova, bez izviđanja, bez elektronske podrške i bez povezanosti sa ostatkom vojske, čak i najnaprednije vozilo može postati laka meta.
M1E3 je zato zamišljen kao deo šire digitalne mreže. Podaci sa satelita, izviđačkih dronova i drugih senzora trebalo bi da omoguće tenku da dejstvuje brže, preciznije i sa manje izlaganja neprijateljskom vatrenom sistemu.
Nova generacija američkog tenka neće se zasnivati samo na debljem oklopu i većem topu. Ključ će biti sposobnost da vidi prvi, reaguje prvi i preživi udare oružja koje je promenilo savremeno bojište.
