Jeftini autonomni podvodni dronovi mogli bi da ugroze kablovsku mrežu kojom se prenosi oko 99 odsto podataka između kontinenata, upozoravaju istraživači kineskog Nacionalnog univerziteta odbrane. Ši Guanglej i Ši Hajming ocenili su da brzo širenje bespilotnih podvodnih vozila menja način vođenja rata i pretvara morsko dno u novo strateško bojište.
Sistemi koji su nekada bili dostupni samo najmoćnijim mornaricama postaju jeftiniji, autonomniji i dovoljno mali da se koriste u velikom broju. Njihova upotreba ne zahteva posadu niti izlaganje skupih podmornica opasnosti, zbog čega mogućnost izvođenja operacija na velikim dubinama više nije ograničena samo na nekoliko država.
Posebno ranjivu metu predstavljaju optički kablovi koji povezuju kontinente i omogućavaju funkcionisanje interneta, bankarskih sistema, berzi, državnih komunikacija i vojne infrastrukture. Mreža duga približno 1,7 miliona kilometara svakodnevno prenosi podatke povezane sa prekograničnim finansijskim aktivnostima vrednim oko deset biliona dolara. Veći deo kablova položen je otvoreno na morskom dnu, dok su samo njihovi delovi u priobalnim područjima ukopani ili dodatno zaštićeni.
Kineski istraživači smatraju da razvoj veštačke inteligencije omogućava podvodnim dronovima da samostalno pronalaze kablove, prate njihovu trasu i nedeljama deluju bez stalne veze sa operaterom. Takve sposobnosti otvaraju prostor za sabotaže koje bi bilo teško otkriti, pripisati određenoj državi ili sprečiti pre nego što dođe do prekida komunikacija.
Ulazak u podvodni rat više nije privilegija velikih sila
„Barijera za ulazak u podvodno ratovanje se smanjuje“, naveli su Ši Guanglej i Ši Hajming u tekstu objavljenom u listu Science and Technology Daily.
Prema njihovoj oceni, podvodne operacije ranije su zavisile od velikih podmornica sa posadom, specijalizovanih brodova i izuzetno skupe opreme. Takvi zahtevi sprečavali su manje države da održavaju stalno prisustvo na morskom dnu.
Mala i srednja bespilotna podvodna vozila danas se mogu proizvesti u mnogo većem broju, poslati u rizična područja i izgubiti bez ljudskih žrtava. Njihova cena omogućava stvaranje čitavih grupa koje bi istovremeno izviđale, ometale protivnika ili napadale više delova infrastrukture.
Godišnje se u svetu registruje između 150 i 200 kvarova podmorskih kablova. Većinu izazivaju ribarske mreže, brodska sidra, zemljotresi i klizišta na morskom dnu, a Međunarodni komitet za zaštitu kablova navodi da nema potvrđenih državnih sabotaža od Drugog svetskog rata.
Upravo veliki broj slučajnih kvarova mogao bi da posluži kao zaklon za namerni napad, pošto bi oštećenje u početku izgledalo kao još jedan uobičajeni tehnički incident.
AUKUS pod zaštitom kablova gradi mrežu nadzora
Kineski autori posebno su izdvojili partnerstvo Australije, Velike Britanije i SAD u okviru saveza AUKUS. Tri države dogovorile su razvoj bespilotnih sistema namenjenih zaštiti podvodne infrastrukture, nadzoru, izviđanju i protivpodmorničkom ratovanju.
„Pod maskom zaštite podmorskih kablova, AUKUS gradi rutinsku mrežu za praćenje morskog dna kako bi stekao globalnu svest o podvodnoj situaciji i vojno-stratešku prednost u dubokom moru“, ocenili su istraživači.
Prema njihovom tumačenju, ista oprema koja se predstavlja kao zaštita kablova može da prati kretanje podmornica, mapira komunikacione pravce i prikuplja podatke o infrastrukturi drugih država. Granica između odbrambenog nadzora i pripreme za napad postaje sve manje jasna.
Sabotaža gasovoda Severni tok 2022. godine i kasniji prekidi kablova u Crvenom moru dodatno su usmerili pažnju vlada prema infrastrukturi koja se decenijama nalazila izvan glavnih vojnih planova.
„Podvodni vučji čopori“ bez stalne ljudske kontrole
Sledeća generacija podvodnih dronova mogla bi da ostane u moru nedeljama, bez stalnog slanja podataka i primanja novih komandi. Prekid komunikacije smanjio bi elektromagnetni trag i otežao otkrivanje vozila.
Veštačka inteligencija omogućila bi im da samostalno prilagođavaju rutu, izbegavaju prepreke, prepoznaju ciljeve i sarađuju sa drugim sistemima. Kineski istraživači predviđaju grupe od desetina ili stotina vozila koje bi delovale kao „podvodni vučji čopori“.
Takve formacije mogle bi da patroliraju duž kablovskih trasa, postavljaju zasede, traže podmornice i razmenjuju podatke sa senzorima na morskom dnu, površinskim plovilima i dronovima u vazduhu. Jedan mali podvodni sistem ne može da prekine čitav svetski internet, ali koordinisani napad na nekoliko ključnih čvorišta mogao bi da odvoji regione, uspori finansijske tokove i primora podatke da prolaze kroz malobrojne preostale pravce pod kontrolom protivnika.
