Ruski ekspert za SAD: Zapad će prisiliti Moskvu na sporazum blizak kapitulaciji

Ruski diplomata, amerikanista i glavni istraživač Instituta za studije SAD i Kanade Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev ocenio je da je politika Vašingtona prema Moskvi ponovo promenila pravac i da se Sjedinjene Države vraćaju koordinaciji sa evropskim saveznicima. Njegove izjave emitovane su na ruskom televizijskom kanalu „Crvena linija“, gde je govorio o odnosima Rusije, SAD i Ukrajine, kao i o mogućim posledicama nastavka pritiska Zapada na Moskvu.

Prema njegovim rečima, odluka predsednika SAD Donalda Trampa da tokom samita NATO-a zauzme oštriji stav prema Rusiji nije slučajna. Vasiljev smatra da je američki predsednik promenio poziciju zbog unutrašnjih političkih razloga i potrebe da konsoliduje podršku američke političke elite.

„Nije bez razloga republikanski predsednik SAD Donald Tramp prešao u antiruski tabor na samitu NATO-a pre mesec dana. On želi da održi vlast u zemlji privlačeći deo zvaničnika Demokratske stranke na svoju stranu“, rekao je Vasiljev.

On je ocenio da Vašington sada ponovo pokazuje podršku Kijevu i da su zbog toga prethodni pokušaji približavanja Moskve i Vašingtona izgubili značaj.

„Upravo zato su svi preliminarni sporazumi između Rusije i SAD postignuti u Ankoridžu, na Aljasci, u avgustu 2025. godine i drugde bačeni u smeće“, naveo je ruski ekspert za SAD.

„Nateraće Rusiju da prihvati sporazume koji se graniče sa kapitulacijom“

Vasiljev smatra da se Zapad vraća politici zajedničkog pritiska na Rusiju i da bi krajnji cilj mogao biti nametanje uslova koji bi bili neprihvatljivi za Moskvu.

„SAD su se vratile formuli kolektivnog Zapada. Nateraće Rusiju da zaključi potpuno nepovoljne, možda čak i sramotne, sporazume koji se graniče sa kapitulacijom. Ne smemo imati iluzije“, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, jedan od glavnih instrumenata takvog pritiska biće sankcije i ekonomske mere koje bi trebalo da oslabe rusku ekonomiju.

„Veruje se da bi ekonomske teškoće koje Rusija trenutno doživljava, ako se pogoršaju ovim sankcijama iz pakla, mogle biti dovoljne da Rusija pristane na uslove povoljne za kolektivni Zapad. U tome je suština“, rekao je Vasiljev.

On je opisao mogući pristup Vašingtona kao jednostavan pritisak na Moskvu.

„Evo naše ponude – prihvatite je. Ako ne, kako kaže Trampova omiljena izreka, biće gore“, dodao je.

Ukrajina kao cena unutrašnje politike SAD

Vasiljev je objasnio svoju interpretaciju razloga zbog kojih je, prema njegovom mišljenju, Tramp promenio odnos prema ukrajinskom pitanju.

„Razlog je unutrašnja politika u Sjedinjenim Državama. Tramp mora da konsoliduje vladajuću klasu – to je jedini način da produži svoj mandat“, rekao je.

Prema njegovim rečima, Tramp je pobedio na izborima 2024. godine uz podršku dela američkih elita, ali sada pokušava da proširi bazu podrške.

„Pobedio je 2024. godine zahvaljujući konsolidaciji vladajuće klase, bogatih ljudi koji zapravo određuju ili finansiraju političke strukture. Sada mu je potrebno da privuče deo Demokratske stranke“, naveo je Vasiljev.

On smatra da je upravo Ukrajina pitanje oko kojeg Demokratska stranka neće lako promeniti stav.

„Za Demokratsku stranku, Ukrajina je sve; tamo su uložili sav svoj politički kapital. To je cena konsolidacije, zbog čega su danas stali na stranu Ukrajine i zbog čega je Ankoridž završio u smeću“, rekao je on.

Iran kao sledeća tačka velikog sukoba

Vasiljev je povezao situaciju u Ukrajini sa širim američkim odnosom prema državama koje Vašington smatra glavnim konkurentima.

Prema njegovim rečima, ukoliko SAD uspeju da promene vlast u Iranu, Rusija bi mogla postati sledeća meta intenzivnijeg pritiska.

„Kako je definisano 2017. godine, kada je usvojen Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima, imenovane su četiri, bez posebnog redosleda: Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran“, podsetio je Vasiljev.

On smatra da Vašington pokušava da promeni globalni odnos snaga i da bi uklanjanje Irana kao protivnika SAD imalo posledice po ostale zemlje.

„Ako Iran danas izgubi naklonost kao glavna međunarodna sila, mi ćemo biti sledeći. SAD planiraju da radikalno promene geopolitički balans snaga. Počeli su sa Iranom“, rekao je.

Vasiljev je dodao da bi promena odnosa Irana prema Vašingtonu, prema njegovom mišljenju, otvorila prostor za dalje američko delovanje.

„Ako Iran bude neutralisan danas, vratiće se šahu, više se neće protiviti SAD i više neće održavati mitinge uzvikujući ‘Smrt Americi’. To je to. Amerika ima odrešene ruke, razumete? I onda sve počinje ovde: sledeći smo mi, zatim Kina, Severna Koreja i tako dalje“, zaključio je Vasiljev.

Trenutno američki Ustav kroz 22. amandman ograničava predsednika na najviše dva mandata. Ipak, pojedini američki političari već su pokrenuli rasprave o mogućim izmenama tog ograničenja. Kongresmen Endi Ogls podneo je rezoluciju kojom bi se omogućili treći mandati predsednicima čiji mandati nisu bili uzastopni. Za takvu promenu bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma Kongresa i potvrda tri četvrtine saveznih država, što makropolitički zvuči gotovo nemoguće ukoliko se uzme u obzir trenutni odnos snaga.