Jednu od najdrskijih operacija koje je izveo Izrael možemo svrstati i u strateške poduhvate. Krađa planova za porodicu aviona miraž, prestižni avion kompanije ”Daso” nije bila obična vojno-industrijska špijunaža. Ti avioni doneli su prevagu u borbi za vazdušnu prevlast na Bliskom i Srednjem istoku. U vreme Hladnog rata izvesti tako nešto bilo je zaista podvig i veliki hazarderski potez.
No, videli smo do sada mnogo puta da se Izraelci takvih akcija nisu uzdržavali, pa ni Francuzi nisu bili pošteđeni (pogledati tekst: ”Kako su Izraelci ukrali ratne brodove Francuzima – Holivud ne bi bolje režirao Operaciju Noa!). No, ovom prilikom pokazali su političku i diplomatsku drskost jer Francuska nije neka manje važna zemlja.
Osnivač NATO, 1967. godine prinudila je Alijansu da glavni štab iz Pariza preseli u Brisel, odbijajući da mu potčini svoju flotu nuklearnih podmornica. Svetska nuklearna i kosmička sila ponižena je kao retko kad – a ništa tim povodom nije mogla da uradi! Izraelci su, kao i uvek, imali savršenu procenu kada i šta da urade i dokle mogu ići.
Razlozi za pokretanje operacije
Politički razlog za ovu akciju bio je embargo koji je Šarl de Gol uveo na isporuke oružja Izraelu posle Šestodnevnog rata. Šezdesetih godina Izraelci su platili 200 miliona dolara firmi ”Marsel Daso” (Dassault) za avione miraž V. Međutim, Francuzi su odustali od dogovora i otkazali isporuku.
Taj razlog se gotovo trenutno pretvorio i u vojni: Izrael je tako ostao bez novih aviona, rezervnih delova i tehničke podrške za postojeću flotu. Državni vrh je jednostavno rezonovao – ako ga ne mogu kupiti, proizvešće ga sami. No, za to su im bili potrebni kompletni tehnički nacrti, šema proizvodnog procesa i specifikacija materijala sa propisanim tolerancijama (različite za svaki deo na avionu).
Tok operacije
Izraelci su krenuli da to reše na svoj način. U Švajcarskoj su kontaktirali inženjera čiji je zadatak bio da po proceni i u skladu sa istekom rokova uništava tajne planove fabrike, pa je on imao pristup sefovima sa crtežima. Međutim, taj inžinjer im je dao ne samo planove i modele za avion već i 20 sanduka kompletnih, ali i nedovršenih rezervnih motora. Oni su ukradeni iz fabričkih magacina. Originalni motori i njihovi delovi predstavljali su dragocen uzorak za proveru tolerancija, kvaliteta materijala i tehnologije proizvodnje.
Najpre su Rajnom prokrijumčareni u Zapadnu Nemačku. Bila je to trka s vremenom jer se taj manjak u magacinu nije mogao sakriti. Idućeg dana podignuta je uzbuna; nemačke vlasti nisu previše žurile koristeći sporost međunarodnih procedura sve do trenutka kad su se motori i planovi našli u bezbednim, međunarodnim vodama Mediterana na putu za Izrael.
Operacija koja je izvedena nimalo nije ličila na neki spektakularni podvig Džejmsa Bonda. Izvedena je strpljivo, gotovo kancelarijski. Bila je to kombinacija rada potkupljenih ”insajdera” i strpljivog kopiranja dokumentacije. Potom je usledio i sam dotur do Izraela. Deo sanduka i dokumenata prebačeni su kamionom van Švajcarske, drugačijim pravcem nego motori. Taj deo operacije, usled nedostatka informacija, novinari su začinili pretpostavkama o otmicama, zasedama, itd. Ništa od toga nije dokazano.
Na svakom od tih koraka mogla je i najsitnija greška sve upropastiti, uz velike posledice. Mada se ona često spominje kao krađa planova za miraž III, vrlo uspešan avion koji su najviše učinili poznatim upravo Izraelci tokom junskog rata, ovde je reč o krađi planova za avion miraž V (Mirage V). Oni su ”trojke” već kupovali legalno, a tajno pribavljena (ukradena) dokumentacija uglavnom se odnosila na ”peticu” koja je bila pojednostavljena, jurišna varijanta miraža III. Na osnovu tih planova, a zahvaljujući bogatom radioničkom i servisnom iskustvu na francuskim modelima, Izraelcima nije bilo teško da planove modifikuju i prilagođavaju, što je kasnije dovelo i do proizvodnje za izvoz. To je posebno pogodilo Francuze.
Odakle miraži u Švajcarskoj?
Švajcarci su 1961. godine kupili jedan primerak miraža IIIC kako bi ga koristili kao razvojni avion. Namera je bila da domaći proizvođači osvoje proizvodnju lovaca za švajcarsko Ratno vazduhoplovstvo (Schweizer Luftwaffe, Forces aériennes suisses, Forze Aeree Svizzere, Aviatica militara svizra), a to nije bio mali broj – 100 aparata. Miraže je u Švajcarskoj proizvodila kompanija ”F+W Emmen” (danas ”RUAG”, fabrika u vlasništvu savezne vlade u Emenu). Oni su dobili oznaku miraž III S (Mirage III S).
To je trebalo da bude višenamenski borbeni avion koji je mogao, u zavisnosti od podvešene ili ugrađene opreme da obavlja jurišne, presretačke i izviđačke zadatke. Međutim, ni precizni Švajcarci nisu se proslavili. Poduhvat je značajno prekoračio troškove, najviše zbog toga što su iskrsle neophodne brojne modifikacije i prilagođavanja. Uz nedostatak finansijskog nadzora, kao i kontroverze oko troškova proizvodnje (uz sumnje na korupciju), konačno je izbila i ”Afera miraž”, zbog koje je ostavke podnelo nekoliko visokih zvaničnika. Postalo je jasno da jedan model nije mogao da ispuni sve zahteve pa je proizvedeno samo 36 presretača i 18 izviđačkih aviona miraž IIISR.
U celoj priči veoma je važno mesto Alfreda Frauenknehta. Švajcarski inženjer i (kako se ispostavilo) špijun, rođen je 12. IX 1926. godine. Umro je osmog januara 1991. godine. Njegova biografija ostala je u senci afere koja ga je proslavila. Ono što jeste izvesno to je da je imao pristup fabričkim planovima koje je redovno i strpljivo kopirao. Na taj način omogućio je Izraelcima tzv. reverzni ili obrnuti inženjering na osnovu koga je poznata kompanija ”Israel Aerospace Industries” razvila lovački avion IAI nešer (Nescher, beloglavi sup – grifon, odnosno orao). Otkriven je i osuđen. Odslužio je pet godina zatvora u Švajcarskoj.
Šta se dešavalo potom?
Pošto su dokumenti mikrofilmovani ili fizički kopirani prebačeni su u Izrael. Do danas konkretne operativne metode nisu poznate što jeste manir Mosada. Oni nikada nisu previše ”reklamirali” svoj modus operandi. Iskusni inženjeri IAI lako su prekopirali avion i tako dobili dva modela, praktično klona. Izrael je napravio svoju verziju aviona: pomenuti nešer i možda još poznatiji kfir (lavić, mladunče lava). Kfir, međutim, nije samo “sledeći korak”. On je znatno dublje prerađen avion sa američkim motorom General Electric J79, izmenjenim usisnicima, ojačanom konstrukcijom i brojnim aerodinamičkim doradama. Kfir nije bio samo “klon”, već ozbiljna evolucija Nešera.
Izrael nikada službeno nije priznao krađu. Francuska je znala na čemu radi Izrael ali ništa nije mogla da uradi. Embargo je bio na snazi, a međunarodni odnosi (uticaj SAD i stalni sukobi na Bliskom i Srednjem istoku) bili su takvi da im je ostalo da gunđaju i nemoćno gledaju kako se kopira njihov proizvod. Ako je za utehu, veću reklamu nisu mogli da dobiju. Švajcarci su otkrili aferu i osudili aktere, Francuzi su mudro ćutali, a Izrael je nastavio s proizvodnjom 60 aparata IAI nešer, razvijajući dalje svoje projekte.
Podsetimo, s malo ironije i duha, na neobičnu slučajnost. Mirage (miraž) na francuskom znači fatamorgana, odnosno optička varka. Planovi su, poput pravog miraža, jednostavno nestali iz fabrike, a da njihov nestanak niko nije primetio, dok nije bilo kasno.
