Automobil Vladimira Tkačuka, direktora fabrike „Uraldronzavod“ i jednog od glavnih ljudi iza ruskog FPV drona „Upir“, dignut je u vazduh u selu Boljšoj Istok kod Jekaterinburga. Prema prvim izveštajima, eksplozivna naprava bila je postavljena ispod njegovog Mercedes-Benca. Vozač, koji je prema pojedinim navodima obavljao i poslove obezbeđenja, poginuo je na licu mesta.
Tkačuk je zadobio teške povrede i prebačen je u bolnicu, gde se nalazi na intenzivnoj nezi u kritičnom stanju. Automobil je nakon detonacije zahvatio snažan požar i potpuno je izgoreo. Pokrenut je krivični postupak, dok policija i istražni organi pokušavaju da utvrde ko je postavio eksploziv i kako je napad pripremljen.
Zvanična verzija o motivu i mogućim izvršiocima još nije objavljena. Ruski vojni komentatori slučaj povezuju sa Tkačukovim radom u vojnoj industriji i ranijim napadima na ruske oficire, inženjere i zaposlene u odbrambenim preduzećima, ali istraga takvu vezu još nije potvrdila.
Od „narodnog drona“ do fabrike
„Upir“ nije nastao u velikom državnom konstruktorskom birou. Razvila ga je grupa entuzijasta iz Sverdlovske oblasti, koja je prve primerke napravila sopstvenim novcem i uz pomoć dobrovoljnih donatora. Prve serije sklapane su u malom broju, a deo konstrukcionih elemenata izrađivan je pomoću 3D štampača.
Posle početnih testiranja na frontu, proizvodnja je proširena, formiran je „Uraldronzavod“, a projekat je dobio podršku regionalnih i državnih struktura. Uporedo sa proizvodnjom otvoren je centar za obuku operatera i tehničara, koji su učili upravljanje, sklapanje, lemljenje, popravke i osnovne postupke na terenu.
Osnovni zadatak „Upira“ jeste dejstvo u taktičkoj dubini i izolovanje zone borbe. Dronovi napadaju puteve, vozila za snabdevanje, skladišta municije, komandna mesta, artiljerijske položaje i mesta okupljanja rezervi. Proizvođač je ranije objašnjavao da cilj nije samo uništenje pojedinačnog kamiona ili oklopnog vozila, već prekid dopremanja municije, goriva, ljudstva i opreme.
Druga važna meta su tenkovi koji dejstvuju sa zatvorenih položaja, iza pregiba terena i drugih zaklona. FPV dron može da ih pronađe iz vazduha i pogodi zaronom u slabije zaštićeni gornji deo.
„Upir“ može da nosi kumulativne granate PG-7VL za RPG-7, protivtenkovske granate RKG-3M, termobarična, visokoeksplozivna i improvizovana fragmentaciona punjenja. Takva prilagodljivost omogućava istoj letelici da napada pešadiju, rovove, skladišta, vozila i oklop.
Ime „Upir“ potiče od praslovenskog izraza za vampira ili mrtvaca koji prema predanju ustaje iz groba i nanosi štetu ljudima, stoci i privredi. U istočnoslovenskoj tradiciji blizak je gulu, dok je verovanje u takva bića bilo posebno rasprostranjeno na jugu nekadašnje Rusije, odnosno na prostoru današnje Ukrajine.
Šest dronova pogodilo šest ciljeva
Oružje Online je još u avgustu 2023. pisalo o jednoj od prvih javno opisanih borbenih upotreba „Upira“ kod Antonovskog mosta u Hersonskoj oblasti. Grupa ruskih izviđača tada je pokušala da napadne ukrajinsko uporište na istočnoj obali Dnjepra, ali je otkrivena i izložena minobacačkoj vatri.
Nekoliko vojnika bilo je ranjeno, pa se grupa sklonila u porušenu kuću. Ukrajinski dronovi korigovali su vatru i bacali granate, dok ruska artiljerija nije uspevala da pronađe pokretne minobacačke timove.
U pomoć su pozvani pripadnici Ladoške eskadrile Donske dobrovoljačke kozačke brigade. Lansirano je šest FPV dronova „Upir“ sa visokoeksplozivnim i termobaričnim punjenjima. Prema tadašnjem izveštaju, pogođeni su minobacački položaj, osmatračnica operatera dronova, skladište bespilotnih letelica, dva skladišta municije i jedan pikap.
Minobacačko dejstvo je prekinuto, nakon čega je opkoljena izviđačka grupa uspela da se povuče bez novih gubitaka. Tada je „Upir“ još bio proizvod malog uralskog tima, dok ga danas proizvodi posebno organizovana fabrika na čijem je čelu Vladimir Tkačuk, čovek koji se posle eksplozije svog automobila bori za život.
