Ruska nada da je sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci otvorio put ka dogovoru sada se pretvara u otvoren bes prema Vašingtonu. Gotovo godinu dana Moskva je govorila o „duhu Enkoridža“, neformalnom razumevanju za koje je verovala da će postepeno naterati Kijev na pregovore pod uslovima prihvatljivim za Rusiju.
Sastanak Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Marka Rubija 23. jula u Manili pokazao je koliko se rusko i američko tumačenje Aljaske razlikuju. Lavrov je ponovio da je Moskva spremna za političko rešenje i da ostaje privržena predlozima iznetim tokom susreta Putina i Trampa. Rubio je, nasuprot tome, poručio da na Aljasci nisu postignuti sporazumi, već samo izneti predlozi, uz očekivanje da Rusija izađe sa novim i „realnijim“ idejama.
Upravo ta razlika danas hrani tvrdnju da Moskva nije samo pogrešno procenila Trampa, već da je svesno navučena na još jedan krug praznih dogovora i pregovora. Ruska strana očekivala je da će Bela kuća izvršiti pritisak na Volodimira Zelenskog i ograničiti zapadnu vojnu podršku Kijevu.
Vašington je, prema sve oštrijem ruskom tumačenju događaja, radio potpuno suprotno: održavao je diplomatski kanal sa Moskvom, dok je Ukrajini i Evropi ostavljao vreme da prošire proizvodnju dronova, raketa, municije i druge opreme. Kijev je tu godinu iskoristio da rat sve dublje prenese na rusku teritoriju. Posledice takve računice Rusi više ne posmatraju na mapama, već kroz prozore iznad rafinerija, skladišta, luka i gradova udaljenih stotinama kilometara od fronta.
Aljaska kao mamac, pregovori kao kupovina vremena
Sastanak Putina i Trampa održan je 15. avgusta 2025. godine u Enkoridžu, uz ceremoniju, vojne počasti i naglašavanje dobrih ličnih odnosa dvojice predsednika. Konkretnan, javno potpisan sporazum o Ukrajini tada nije predstavljen, ali je ruska diplomatija mesecima nastavila da se poziva na predloge i razumevanje postignuto iza zatvorenih vrata.
Leta 2025. godine ni Moskva ni Kijev nisu bili pod dovoljnim pritiskom da prihvate ozbiljne ustupke. Ruska javnost još nije u punoj meri osećala posledice dugotrajnog rata, dok su ukrajinske snage uspevale da uspore rusko napredovanje i zadrže najvažnije linije odbrane. Ruski komentatori sada tvrde da je Tramp to od početka razumeo i da nikada nije verovao u brzi sporazum.
Prema toj interpretaciji, američki cilj nije bio da odmah zaustavi rat, već da pod maskom mirovne inicijative promeni vojnu računicu. Moskvi je ponuđen utisak da je Tramp spreman da preseče podršku Zelenskom, dok su Ukrajina i evropske države dobijale mesece za jačanje proizvodnje i pripremu novih udara.
Ukrajinske snage su u međuvremenu povećale broj napada na ruske rafinerije, logističke centre, industrijska postrojenja, aerodrome i ciljeve na moru. Bespilotne letelice koje su tokom 2025. godine korišćene pojedinačno ili u manjim grupama sada se pojavljuju u talasima, na pravcima udaljenim između 1.000 i 2.000 kilometara od ukrajinske teritorije.
Dodatni problem za Rusiju predstavlja prelazak krstarećih raketa „Flamingo“ u serijsku proizvodnju. Njihova stvarna pouzdanost, preciznost i proizvodni tempo još su predmet sporenja, ali su tokom 2026. godiine više puta zabeleženi napadi koji se pripisuju ovom oružju, dok se paralelno radi na povećanju kapaciteta i razvoju novih motora.
Najopasniji deo za Moskvu nije pojedinačna raketa, već mogućnost da Kijev spoji krstareće i balističke projektile sa stotinama jeftinijih dronova. Takvi napadi prisiljavaju rusku PVO da brani ogromnu teritoriju, troši rakete i bira između zaštite gradova, vojnih objekata, rafinerija i logističkih čvorišta.
Rubio skinuo masku američke strategije
Rubio je na samitu NATO-a u Ankari 8. jula praktično izgovorio ono što ruska strana sada predstavlja kao priznanje čitave operacije. Govoreći o ukrajinskim udarima duboko u Rusiji, američki državni sekretar rekao je da Moskva sve teže brani sopstveni vazdušni prostor i da bi takav pritisak mogao da stvori uslove za pregovore.
Njegova poruka bila je jasna: eskalacija nije prepreka pregovorima, već sredstvo kojim Rusiju treba naterati za pregovarački sto. Rubio je čak priznao da takvi udari predstavljaju eskalaciju, ali ih je opisao kao eskalaciju koja može da dovede do završetka rata.
Takva izjava potpuno ruši sliku Vašingtona kao neutralnog posrednika. Američka diplomatija je prema Moskvi nastupala kao „dobar policajac“, nudeći samite, telefonske razgovore, delegacije i Trampove pohvale Putinu. Evropa i Kijev igrali su „lošeg policajca“, tražeći još oružja, nove sankcije i ukidanje ograničenja za napade na rusku teritoriju.
Tramp je Rusiji prodavao nadu da samo on može da obuzda Zelenskog. Zapadna vojna industrija je za to vreme povećavala proizvodnju, sklapala nove ugovore i pomagala Ukrajini da razvije udarne sisteme koji više ne zavise potpuno od političke dozvole Vašingtona.
Poseban problem za Kremlj bilo je postojanje brojne grupe ruskih analitičara i komentatora koji su Trampa predstavljali gotovo kao prirodnog saveznika Rusije. Njegov sukob sa demokratsko-liberalnim krugovima u SAD, kritike NATO saveznika i loši odnosi sa Zelenskim tumačeni su kao dokaz da će američki predsednik pre ili kasnije prihvatiti ruske uslove.
Ruski kritičari sada tvrde da su takvi „trampofili“ pomešali Trampovu retoriku sa američkom državnom politikom. Lična netrpeljivost prema Zelenskom nije sprečila Vašington da zadrži vojnu pomoć Ukrajini, podrži njene dubinske udare i iskoristi pregovore kao instrument pritiska na Moskvu.
Čak je i posle Rubijevih izjava u Ankari Lavrov 23. jula ponovio da Rusija ostaje privržena predlozima iz Aljaske. Rubio je istog dana insistirao da nikakvog sporazuma nije bilo i da su na stolu bili samo predlozi koje Moskva sada treba da zameni „realnijim“ rešenjima.
Iz tog sudara dve verzije nastaje sve glasniji zaključak u ruskoj javnosti da pregovori više ne mogu zameniti rezultat na frontu. Lavrov je u Manili još govorio o predlozima iz Enkoridža, dok je Rubio istovremeno objašnjavao da obavezujući dogovor nikada nije ni postojao.
Putin jeste obećao Trampu vrlo isplativ Dogovor koji je uključivao prodaju ruskih energenata preko USA trećim stranama, odblokiranje sredstava iz evropskih banaka i usmerene značajnog dela u američku privredu.
Izgleda da je to shvaćeno kao meka linija, te su pritisci porasli. Ne čudi da odgovor, posle svega bude brutalan, pre svega po Evropu.
Intenzitet planiranih udara u narednom periodu porašće, a izbor sredstava za jake udare raznovrsniji. Teško je prihvatiti činjenicu da će Ukrajina ozbiljno biti kažnjena zbog svoje naivnost, ali izgleda od negde mora da se počne.
Da se vratim na ekonomski deo, plan farmera jeste da zagospodare podstanicama na trasama severnog toka kako bi bili posrednici u prodaji. A i blokada Lukoila izgleda da ide u smeru preotimanja poslovanja u centralnoj Evropi…
Trebali su Rusi da konsultuju srpske pregovarače koji imaju ogromno iskustvo sa Zapadom,pa bi shvatili da političari sa Zapada čine mnoge obmane, lažna obećanja, potpisuju dogovore koje nemaju nameru da ispoštuju i da samo poraz NATO vojsci je najbolji dogovor.
Ko je koga navukao ostaje tek da se vidi, a sto je Putin tad predlozio Trampu povratak ukrima teritorija koje su Rusi zauzeli u kontraofanzivi, a koje se ne odnose ka istocnoj Ukrajini je od sad anuliran, t.j. delovi Sumske i Zaporozske oblasti Ukrajine trajno ostaju u sklopu RF i sto dalje to ce biti sve nepovoljnije za ukre i za Zapad.
Inace, ne mozemo mi Srbi nesto da pametujemo Rusima, ej bre, mi koji smo prodali nas politicko-vojni vrh NI ZA STA, pardon nije bas ni za sta, vec prodali smo sebe za trulu sargarepu kojom Zapad jos uvek mase ispred naseg nosa.
… i uopste odakle takav stav da je Rusija bila izigrana i cime je tacno bila izigrana?
Kakva bre kupovina vremena za ukre?
Podsecam da Putin tada nije pristao ni na kakvo primirje i ni sekunde nije prestajala ruska ofanziva po celoj liniji fronta.
Mozemo reci da su Rusi bili optimisticni jedino u pogledu Trampove iskrenosti u vezi zavrsenja rata, a ako cemo objektivno Doni ne da je Ruse lagao, on je bre svoje izbirace slagao od prvog do poslednjeg slova.
Pijanisto, đe ti živiš? U Rusiji sigurno ne. Pa upravo je Putin izjavio da ih je Zapad slagao kad su dogovarali Minsk 1 i 2, da ne pominjem da je povukao vojsku iz okoline Kijeva i sumske oblasti u proljeće 2022. uvjeren da će pregovori u Istanbulu uroditi plodom.
Komsija,
ako ‘oces smatraj da zivim na Marsu.
Kakve veze imaju Minski sporazumi sa pregovorima na Aljasci? Da su jedni druge vekovima vukli za nos je vise nego evidentno, pa to i jeste sustina diplomatije.
Ukrajinska Sumska oblast je napadnuta u ruskoj kontraofanzivi iz pravca Kurske oblasti 2024. godine, stoga Sumska oblast nikako nije bila predmet rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu ’22.
Ljudi moji, kako ste samo povrsni u citanju clanka i tumacenju tudjih komentara. U ovom clanku se spominje Enkoridz na Aljasci, 2025. godine.
Komsija,
ako ‘oces smatraj da zivim na Marsu.
Kakve veze imaju Minski sporazumi sa pregovorima na Aljasci? Da su jedni druge vekovima vukli za nos je vise nego evidentno, pa to i jeste sustina diplomatije.
Ukrajinska Sumska oblast je napadnuta u ruskoj kontraofanzivi iz pravca Kurske oblasti 2024. godine, stoga Sumska oblast nikako nije bila predmet rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu ’22.
Nije istina. Sumska oblast je zauzeta februara i marta 2022. Rusi su se povukli odatle u sprilu iste godine.
Nemas ti pojma kolika je ta oblast i gde se ona tacno nalazi.
Rat se ne vodi pregovorima i nadanjima da će neko negde u svetu biti na našoj strani…Iskusan obaveštajac,pa ovako da ga vuku za nos…Baš čudno…
Ne bi se baš složio sa ovim viđenjem stvari. Putin je Trampu ponudio vrlo profitabilnu ekonomsku saradnju vezano za energiju, rijetke metale i Antartik i Trump bi vrlo rado da uđe i tu priču na uštrb Ukrajine međutim njegov uticaj je tu ograničen. On više ne poklanja naoružanje i novac Ukrajini ali nije baš jednostavno uskratiti pravo kupovine oružija saveznicima koji ga daju Ukrajini. Obavještajne, satelitske podatke i starlink takođe nije lako ukinuti, veliki dio američke javnosti je protiv Rusije a tu su i nacionalni interesi, mnoge aparature duboke države nad kojima on nema baš kontrolu. Tramp je umanjio amerčki doprinos Ukrajini a da su Rusi uradili više na terenu Tramp bi uradio i više.
Sa druge strane ispade da se Rusi nisu dovoljno trudili jer su čekali Trampa da im ispuni obećanje pa su eto izgubili godinu dana. Nije nikakva posebna tajna da ogroman broj firmi , startapa i preduzetnika sa zapada radi na razvoju i proizvodnji dronova za Ukrajinu i da ukrajinska vojska ima podršku zapadnih satelita i obavještajaca.
Ponašanje Lavrova i ruske politike u ovom slučaju je pravdanje pred svojim narodom zbog udara u ruskoj dubini, eto oni iznenađeni, Tramp im obećavao jedno a vamo pravio dronove, patetično.
Генерално слажем се са већинским делом твог поста.
Да додам само да је Кирил Димитријев понудио послове у вредности од 14 трилиона $ или 14.000 милијарди $ што је компаративно страховито више од 350 милијарди $ понуде од УА.
И још Орејнџ Мен је генерално наклоњен Рујама, то цела УС зна и види.
Rusi su prirodno glup narod, nikad nisu bili nešto pametni i penicljivi dali zbog votke koji svi koriste ili je tako podnevlje, jedino poneki rus ima malo pameti još ako je ukršteno sa srbin om onda može da nanjuši opasnost
…
“Njegova poruka bila je jasna: eskalacija nije prepreka pregovorima, već sredstvo kojim Rusiju treba naterati za pregovarački sto.”
Apolutno pogresna strategija, jer svaka dalja eskalacija ide samo Rusima u prilog.
Koji je ovo put da je “šahista” prevaren, zna li ko?
Zeleni je danas odleteo u USA na sahranu Lindsi Grejema, valjda da se ubedi da je Lindsi stvarno mrtav i da mu ne treba kontrolni hitac u glavu?
Kazu da je djavo upravo isterao Lindsija iz pakla, jer je doticni od prvog dana poceo da lobira protiv njega.
Nema šta, zeznuli su ih Ameri po ko zna koji put. Teško da će se ikada opametiti. Prevelika je njihova fascinacija Zapadom.