Ruski vojni avion srušio se 23. jula u Odincovskom okrugu Moskovske oblasti, nedaleko od Zvenigoroda, dok model izgubljene letelice još nije zvanično saopšten. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je nesreću i navelo da se radilo o trenažno-borbenom avionu koji je pao tokom poletanja zbog tehničkog kvara. Pilot je uspeo da se katapultira i, prema zvaničnim informacijama, njegov život nije u opasnosti.
Letelica je završila u nenaseljenom području, između dva sela u blizini reke Moskve, pa na zemlji nije bilo žrtava niti materijalne štete. Lokalni stanovnici videli su otvoren padobran na nebu, dok se sa mesta pada ubrzo podigao gust crni dim. Očevici tvrde da je avion pre udara dugo kružio iznad tog područja, što može ukazivati na pokušaj pilota da stabilizuje letelicu, pronađe bezbedno mesto za pad ili se vrati prema aerodromu.
Hitne službe odmah su upućene na teren, a područje oko olupine obezbeđeno je radi istrage. Zvanično saopštenje ostalo je krajnje šturo i nije sadržalo oznaku aviona, jedinicu kojoj je pripadao, aerodrom sa kojeg je poleteo niti detalje o kvaru. Upravo je to otvorilo prostor za tvrdnje ruskih i ukrajinskih izvora da bi izgubljena letelica mogla biti mnogo vrednija od običnog školskog aviona.
Ruski list Komersant, pozivajući se na svoje izvore, objavio je da je u nesreći možda izgubljen Su-57, ruski višenamenski lovac pete generacije sa smanjenom radarskom uočljivošću. Prema toj verziji, avion je izvodio trenažni let kada je došlo do kvara neposredno nakon poletanja. Takva informacija nije zvanično potvrđena. Ministarstvo odbrane u saopštenju koje je preneo TASS koristilo je samo formulaciju „trenažno-borbeni avion“, bez bilo kakvog pominjanja Su-57.
Snimak padobrana potvrdio katapultiranje, ali otvorio nova pitanja
Na internetu se ubrzo pojavio snimak pilota koji se padobranom spušta prema zemlji. Time je potvrđen najvažniji deo zvaničnog saopštenja, da je član posade na vreme napustio avion.
Pojedini snimci i fotografije ipak nisu dovoljno jasni da bi se pouzdano utvrdilo da li se spuštala samo jedna osoba. Na jednom kadru vidi se jedna kabina padobrana, ali se u blizini pojavljuju dve tačke, zbog čega su se pojavile pretpostavke da su se možda katapultirala dvojica članova posade.
Druga osoba mogla bi da bude zaklonjena prvim padobranom ili da je reč samo o delu opreme, komadu olupine ili optičkoj varki. Zvanične informacije govore o jednom pilotu, pa tvrdnje o dvojici članova posade za sada nemaju potvrdu.
To pitanje je važno i zbog identifikacije aviona. Standardni Su-57 je jednosed, dok postoji dvoseda razvojna varijanta namenjena obuci, testiranju i mogućem upravljanju bespilotnim platformama, ali njen operativni status i broj proizvedenih primeraka nisu javno poznati.
Formulacija „trenažno-borbeni avion“ sama po sebi ne isključuje Su-57. Rusko Ministarstvo odbrane slične izraze koristi i za borbene avione koji izvode obuku, bez obzira na to da li su namenski školski modeli ili jednosedi angažovani na trenažnom zadatku.
Jednako je moguće da je izgubljen neki drugi tip, poput Su-30SM, Su-35S, MiG-29, MiG-31 ili dvoseda iz porodice Su-27. Bez fotografija olupine, prepoznatljivih delova trupa ili zvanične potvrde, svako navođenje konkretnog modela ostaje pretpostavka.
Očevici navode da je avion duže kružio pre pada. Takvo ponašanje može biti posledica problema sa motorom, sistemom upravljanja, hidraulikom, dovodom goriva ili elektronikom, ali se na osnovu opisa sa zemlje ne može utvrditi pravi uzrok. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je samo da je do nesreće došlo zbog tehničkog kvara. Istražna komisija će morati da pregleda ostatke letelice, podatke sa letačkih uređaja i komunikaciju pilota sa kontrolom leta.
Tvrdnja o Su-57 podigla težinu nesreće
Mogućnost da je izgubljen Su-57 odmah je privukla veliku pažnju jer Rusija raspolaže ograničenim brojem ovih aviona. Svaki gubitak takve platforme predstavlja ozbiljan udar, ne samo zbog cene letelice, već i zbog sporog tempa proizvodnje, složene elektronike i ograničenog broja obučenih pilota.
Su-57 je razvijen kao ruski odgovor na američke lovce F-22 i F-35. Namenjen je borbi protiv vazdušnih ciljeva, napadima na kopnene objekte, izviđanju i delovanju u snažno branjenom vazdušnom prostoru.
Letelica koristi kombinaciju smanjene radarske uočljivosti, unutrašnjih spremnika za oružje, savremenih radara i senzora. Ruske snage su Su-57 koristile i tokom rata u Ukrajini, uglavnom za lansiranje raketa sa distance, bez dubokog ulaska u prostor pokriven ukrajinskom protivvazdušnom odbranom.
Prvi poznati potpuni gubitak jednog Su-57 dogodio se 2019. godine, kada se predserijski avion srušio tokom fabričkog ispitivanja u Habarovskom kraju. Pilot se i tada katapultirao, a nesreća je privremeno usporila isporuke serijskih aviona.
Ukrajinski izvori su tokom rata tvrdili da su najmanje jedan ili dva Su-57 oštećena u napadu dronovima na aerodrom Ahtubinsk, ali to nema veze sa letnim gubicima. Rusija nije saopštila puni obim štete, dok ni najnapredniji zapadni satelitski snimci nisu omogućili bilo kakvu procenu stanja aviona.
Novi incident kod Moskve razlikuje se od borbenog gubitka jer je, prema zvaničnoj verziji, izazvan tehničkim kvarom tokom poletanja. Takvi kvarovi mogu biti posledica problema sa konkretnom letelicom, pogonskim sistemom, održavanjem ili greške nastale tokom pripreme leta.
Lokacija nesreće dodatno je podstakla nagađanja. Moskovska oblast nalazi se u blizini više važnih aerodroma, ispitnih centara i vazduhoplovnih industrijskih objekata, pa prisustvo savremene ili eksperimentalne vojne letelice u tom području ne bi bilo neuobičajeno.
Ruske vlasti do sada nisu objavile fotografije olupine niti preciznu lokaciju poletanja. Komersantova tvrdnja o Su-57 zato ostaje najzvučnija, ali i dalje nepotvrđena verzija događaja.
Potvrđeno je samo da se vojni trenažno-borbeni avion srušio neposredno posle poletanja, da je pilot preživeo i da je tehnički kvar naveden kao uzrok. Identitet letelice zavisiće od toga da li će rusko Ministarstvo odbrane objaviti dodatne podatke ili će prepoznatljivi delovi olupine dospeti u javnost.
