Evropske odbrambene kompanije pokrenule su projekat presretača koji bi trebalo da uništava balističke rakete dok se njihove bojeve glave nalaze izvan Zemljine atmosfere. Novi sistem nosi naziv Bliksem EXO, a među njegovim glavnim predviđenim metama navodi se ruska raketa Orešnik.
Pet kompanija potpisalo je 14. jula 2026. preliminarni sporazum o formiranju konzorcijuma. U projektu učestvuju MBDA Deutschland, Safran, Thales, Airbus i Destinus, dok bi zajednički inženjerski rad trebalo da počne već u avgustu.
Bliksem EXO zamišljen je kao evropski presretač gornjeg sloja protivraketne odbrane, namenjen balističkim raketama dometa od 1.000 do 3.000 kilometara, kao i projektilima međudometa od 3.000 do 5.500 kilometara.
Za razliku od klasičnih sistema PVO koji deluju unutar atmosfere, novi presretač trebalo bi da pogodi cilj tokom srednje faze leta, kada se bojeva glava kreće kroz svemir između završetka rada raketnih motora i ponovnog ulaska u atmosferu.
Zašto Evropa želi presretanje izvan atmosfere
Balističke rakete najveći deo svoje putanje ne provode iznad zemlje na maloj visini, već se nakon ubrzavanja podižu visoko iznad atmosfere. Bojeva glava zatim nastavlja putanju velikom brzinom pre nego što se obruši prema cilju. Presretanje u toj fazi pruža više vremena za otkrivanje, praćenje i reagovanje nego napad na bojevu glavu tokom poslednjih sekundi leta. Istovremeno, reč je o tehnički izuzetno zahtevnom zadatku, jer cilj u svemiru može biti mali, veoma brz i okružen odbačenim delovima rakete, mamcima ili dodatnim bojevim glavama.
Konzorcijum navodi da će Bliksem EXO biti razvijan posebno za suprotstavljanje raketama poput Orešnika, koje mogu nositi više bojevih glava i sredstva sposobna za manevrisanje tokom leta. Takav cilj je znatno složeniji od presretanja jedne bojeve glave koja se kreće predvidivom balističkom putanjom. Odbrambeni sistem mora brzo da razlikuje stvarne mete od lažnih objekata, izračuna njihove pravce i odluči koju od njih treba napasti.
Ključni podaci o planiranom sistemu još nisu objavljeni. Nisu poznati brzina presretača, najveća visina dejstva, domet, masa, broj stepeni raketnog motora niti veličina cilja koji bi mogao pouzdano da pogodi.
Direktan sudar umesto eksplozije
Bliksem EXO trebalo bi da koristi princip direktnog kinetičkog udara. Presretač neće pokušavati da uništi bojevu glavu eksplozijom u njenoj blizini, već će se sa njom sudariti velikom brzinom. Kod takvog sistema nema klasične eksplozivne bojeve glave koja rasipa gelere. Razorna energija nastaje usled ogromne brzine sudara presretača i cilja.
Spoljni radari i drugi senzori najpre bi otkrili lansiranje neprijateljske rakete i pratili njeno ubrzavanje. Na osnovu tih podataka sistem bi procenio putanju, odredio moguću zonu presretanja i poslao naređenje za lansiranje. Raketni motor na čvrsto gorivo zatim bi ubrzao presretač i izveo ga van atmosfere. Posle odvajanja od bustera, završni kinetički modul nastavio bi samostalno prema cilju.
Glava za samonavođenje trebalo bi da pronađe i prati bojevu glavu, dok bi mali korekcioni potisnici menjali putanju presretača tokom poslednjeg dela prilaza. Za uspešan pogodak potrebno je izuzetno precizno navođenje, jer i malo odstupanje pri velikim brzinama znači promašaj za više stotina metara.
Koji deo sistema razvija svaka kompanija
MBDA Deutschland trebalo bi da razvije raketni buster na čvrsto gorivo, transportno-lansirni kontejner i zemaljski lanser. Buster ima zadatak da presretaču u kratkom vremenu obezbedi dovoljnu brzinu i visinu za izlazak iz atmosfere.
Safran će biti odgovoran za glavu za samonavođenje, navigacionu opremu i sistem upravljanja. Upravo od ovih komponenti zavisi sposobnost završnog modula da razlikuje metu, izračuna korekcije i izvede direktan udar.
Thales bi trebalo da obezbedi senzorski deo sistema, od ranog upozoravanja do praćenja rakete i upravljanja vatrom. To uključuje povezivanje podataka sa više radara i drugih izvora kako bi se što ranije utvrdilo gde raketa leti i šta nosi.
Airbus će razvijati softver za upravljanje borbom, komunikacione veze i komandni sistem koji povezuje senzore, lansere i presretače.
Destinus je predviđen kao generalni izvođač i nosilac integracije čitavog sistema. Kompanija je povezana sa bivšim ruskim biznismenom Vladimirom Kokoričem, koga ruske vlasti vode na listi terorista i ekstremista.
Projekat nastaje zbog praznine u evropskoj odbrani
Bliksem EXO pokrenut je u trenutku kada evropske države sve otvorenije priznaju nedostatke svojih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane. Posrednički rat u Ukrajini pokazao je da evropske zemlje raspolažu ograničenim brojem presretača, radara i sistema sposobnih da se suprotstave balističkim raketama. Još veća praznina postoji na velikim visinama, gde je broj operativnih evropskih rešenja veoma mali.
Postojeći sistemi uglavnom su usmereni na presretanje aviona, krstarećih raketa, dronova i balističkih projektila tokom završne faze leta. Za zaštitu većeg dela evropske teritorije od raketa srednjeg i međudometa potreban je viši sloj odbrane, koji bi pokušao da uništi bojeve glave pre njihovog ulaska u atmosferu.
Projekat se razvija u okviru šireg jačanja evropske vojne saradnje. Samo dan pre potpisivanja memoranduma, 13. jula, u Parizu je održan sastanak takozvane „koalicije voljnih“, na kojem su Ukrajina i devet evropskih država dogovorile formiranje posebne protivbalističke koalicije. Bliksem EXO trebalo bi da zatvori gornji sloj odbrane u okviru Evropske inicijative za nebeski štit (ESSI), koja je do sada bila zasnovana uglavnom na kombinovanju postojećih sistema različitog porekla.
Kompanije planiraju da formalni sporazum o konzorcijumu potpišu u roku od tri meseca. Prvo ispitivanje presretača u svemiru najavljeno je već za 2027. godinu, iako potpisani memorandum ne obavezuje evropske države da finansiraju razvoj niti da kasnije kupe gotov sistem.
Sa druge strane, Rusija poseduje drugu generaciju sopstvenog egzoatmosferskog protivraketnog sistema, A-235 Nudolj. A-235 je razvijan kao naslednik moskovskog sistema A-135 i namenjen je presretanju balističkih bojevih glava i satelita, dok S-500 Prometej predstavlja mobilniji i širi sloj protivraketne odbrane. Bliksem EXO bi, ukoliko stigne do operativne upotrebe, trebalo da popuni upravo prostor koji Rusija pokriva sistemima A-235 i S-500.
