Velika Britanija je odlučila da ne nastavi planiranu modernizaciju rakete vazduh-vazduh „Meteor“ u sredini njenog životnog veka. Umesto produženja upotrebe i nadogradnje elektronike, tragača i drugih sistema, London novac preusmerava ka razvoju novog oružja u okviru programa Future Air Superiority Effectors, poznatog kao FASE.
To ne znači da „Meteor“ odmah nestaje iz britanskih zaliha. Postojeće rakete ostaju u službi dok ne dođu do tačke kada bi njihova modernizacija inače postala neophodna. Posle toga bi trebalo da ih postepeno zameni nova raketa vazduh-vazduh, razvijena za borbeno okruženje tridesetih i četrdesetih godina ovog veka.
Odluka je interesantna jer „Meteor“ nije staro oružje iz Hladnog rata, već jedna od najpoznatijih evropskih raketa vazduh-vazduh velikog dometa. U operativnu upotrebu ušla je 2016. godine, a razvijena je kao zajednički projekat Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Švedske. Njena glavna prednost bio je ramdžet pogon, koji joj omogućava da zadrži energiju u završnoj fazi leta bolje od klasičnih raketa sa raketnim motorom.
U vreme kada je „Meteor“ zamišljen, cilj je bio da evropski lovci dobiju raketu koja nadmašuje američki AIM-120 AMRAAM. Kada je konačno stigao u službu, „Meteor“ je zaista doneo veći domet i ozbiljnu zonu bez bekstva. Problem je što se svet u međuvremenu promenio brže nego što je evropski program sazrevao.
Raketa iz jedne epohe ulazi u drugu
„Meteor“ je projektovan za pretnje početka 21. veka. Današnje okruženje je drugačije: stelt avioni, snažniji radari, pasivni senzori, elektronsko ratovanje, leteći radari, podatkovne veze, dronovi-pratioci i rakete sve većeg dometa.
Britanska odluka pokazuje da London ne želi da troši novac na duboku modernizaciju rakete koja bi, čak i posle poboljšanja, ostala zasnovana na arhitekturi iz ranije epohe. Umesto toga, pokušava se preskok ka potpuno novom tipu oružja.
Nova raketa u okviru FASE programa trebalo bi da ima veći domet, otporniji tragač, bolju sposobnost rada protiv slabo uočljivih ciljeva, jaču zaštitu od elektronskog ometanja i ozbiljnije mrežno povezivanje. To znači da neće zavisiti samo od aviona koji ju je lansirao, već bi tokom leta mogla da prima podatke sa drugih platformi: lovaca, dronova, letećih radara, senzora na zemlji ili budućih sistema šeste generacije.
Takva logika direktno prati razvoj vazdušnog rata. Raketa više nije samo projektil koji pilot ispali posle zahvata cilja. Ona postaje deo mreže, dobija podatke usred leta, menja prioritet, traži cilj u ometanom prostoru i pokušava da pogodi protivnika koji ne želi da bude viđen.
Kineske i ruske rakete menjaju računicu
Glavni pritisak dolazi iz Kine i Rusije. Kada je „Meteor“ razvijan, evropski cilj bio je američki AIM-120 i ruski R-77. Danas se u priči pojavljuju kineske rakete PL-15, PL-16 i PL-17, kao i ruske R-77M i R-37M.
Kineski PL-15 već se dugo posmatra kao ozbiljan izazov za zapadne avione, posebno zato što se povezuje sa lovcima J-20 i modernim kineskim senzorima. PL-17, mnogo veća raketa velikog dometa, namenjena je za gađanje visokovrednih ciljeva kao što su leteći radari, avioni za dopunu gorivom i komandne platforme. Ruski R-37M ima sličnu logiku: gađanje velikih i važnih ciljeva na velikoj udaljenosti, pre nego što oni mogu bezbedno da podrže borbenu grupu.
To ne znači da su sve te rakete automatski superiorne u svakoj situaciji. Domet na papiru nije isto što i realan pogodak protiv manevrišućeg cilja. Ali njihovo postojanje menja ponašanje protivnika. Tankeri, leteći radari i komandni avioni više ne mogu da se osećaju sigurno na udaljenostima koje su ranije smatrane prihvatljivim.
Britanija zato gleda dalje od „Meteora“. Nova raketa mora da bude napravljena za borbu protiv protivnika koji imaju lovce pete generacije, brže podatkovne mreže, veći broj senzora i rakete koje pokušavaju da izbace zapadne prateće platforme iz igre.
F-35 problem koji se dugo vuče
Jedna od najneugodnijih tačaka za London jeste F-35. „Meteor“ je važan za evropske lovce kao što su „Typhoon“, „Rafale“ i „Gripen“, ali njegova integracija sa F-35B, najskupljim i politički najvažnijim britanskim borbenim avionom, kasni.
To je veliki problem za Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i Kraljevsku mornaricu. Britanski nosači aviona oslanjaju se upravo na F-35B, a ako taj avion nema najmoćniju evropsku raketu vazduh-vazduh u punoj operativnoj upotrebi, onda cela priča o vazdušnoj superiornosti sa nosača dobija ozbiljnu prazninu.
F-35 može da koristi američki AIM-120, a u budućnosti se očekuje AIM-260, ali to stavlja Britaniju u još veću zavisnost od američkog tempa, američkih prioriteta i američke kontrole izvoza. „Meteor“ je trebalo da bude evropski odgovor i simbol industrijske nezavisnosti. Sada se ispostavlja da London već gleda iza njega, pre nego što je raketa u punoj meri rešila sve britanske platforme.
FASE kao preskok, ali i rizik
Program Future Air Superiority Effectors zamišljen je kao okvir za buduće oružje vazdušne superiornosti, namenjeno i avionima sa posadom i bespilotnim platformama. To se uklapa u širu britansko-italijansko-japansku priču oko GCAP programa i budućeg borbenog aviona šeste generacije.
Međutim, FASE je još u ranoj fazi. Prema britanskim izvorima, program je donedavno bio u pretprojektnoj fazi, uz rad na definisanju koncepta. To znači da London sada odustaje od sigurnije modernizacije postojećeg oružja i kladi se na budući sistem koji tek treba da sazri.
Takav potez može biti pametan ako nova raketa stigne na vreme i zaista donese skok u sposobnostima. Može biti i rizičan ako se ponovi stara evropska bolest: duga razvojna faza, političko usaglašavanje, skupa integracija, odlaganja i rast cene.
„Meteor“ je upravo prošao kroz takvu istoriju. Razvijan je dugo, u službu je ušao kasnije nego što bi bilo idealno, a kada je postao operativan, svet se već pomerao ka novoj generaciji pretnji. Britanija sada pokušava da izbegne da isto uradi i sa njegovim naslednikom.
Cena kao najveća senka
„Meteor“ već košta blizu tri miliona dolara po raketi, zavisno od paketa, korisnika i ugovora. Naslednik sa većim dometom, naprednijim tragačem, boljim mrežnim sposobnostima i većom otpornošću na ometanje teško može biti jeftiniji.
Tu počinje najteže pitanje. Britanija istovremeno govori o širenju zaliha municije, pripremi za rat visokog intenziteta, novim dronovima, novim avionima, nuklearnom odvraćanju, protivvazdušnoj odbrani, mornarici i modernizaciji kopnenih snaga. Svaki projekat traži novac. Svaka raketa koja košta nekoliko miliona znači manji broj u skladištu.
Rat u Ukrajini pokazao je da vrhunsko oružje nije dovoljno ako ga nema u količini. Vazdušna superiornost protiv Kine ili Rusije ne bi se vodila sa nekoliko desetina raketa u vitrinama, već sa zalihama koje mogu da izdrže nedelje i mesece potrošnje.
Zbog toga odluka o „Meteor“-u nije samo tehnička. To je priznanje da se britansko planiranje pomera iz sveta ograničenih ekspedicijskih operacija ka mogućem sukobu sa državama koje imaju ozbiljnu industriju, duboke zalihe i sopstvene sisteme velikog dometa.
Evropska nezavisnost na američkom satu
„Meteor“ je bio evropski projekat, ali nije nastao u vakuumu. Cilj je bio da Evropa dobije raketu koja može da se nosi sa američkim i ruskim standardima, uz industrijsku podelu među šest država. Ipak, evropska tehnološka baza u ovoj oblasti nikada nije imala širinu američke, posebno kada je reč o stalnom razvoju više generacija raketa vazduh-vazduh.
Američki AIM-260 JATM upravo je senka iznad cele priče. SAD ga razvijaju kao naslednika AIM-120, sa jasnim ciljem da odgovore na kineski PL-15 i buduće rakete većeg dometa. Ako AIM-260 uđe u širu upotrebu pre evropskog naslednika „Meteora“, Britanija će se naći u nezgodnoj poziciji: evropska raketa koju je gurala kao prednost biće preskočena, a nova još neće biti spremna.
London sada želi da ubrza prelazak na sledeći korak. Nije dovoljno produžiti život postojećem „Meteoru“ ako protivnici uvode rakete i avione za potpuno drugačiju borbu. Ali nije dovoljno ni najaviti FASE ako taj program ne dobije novac, rokove, industrijski tempo i jasnu integraciju sa F-35, „Typhoon“ i budućim GCAP avionom.
Britanska odluka tako stavlja „Meteor“ u neobičan položaj. Raketa ostaje jedna od najboljih evropskih vazduh-vazduh platformi, ali joj London već određuje kraj puta. Ne zato što je bezvredna, već zato što više nije dovoljno da se bude najbolji odgovor na jučerašnju pretnju.
