Ruski protivpodmornički avion Tu-142, poznat u NATO klasifikaciji kao „Bear-F“, prišao je britanskoj udarnoj grupi nosača aviona HMS Prince of Wales u Norveškom moru, u međunarodnom vazdušnom prostoru. Britanska strana tvrdi da je ruski avion više puta prilazio nosaču, leteo nisko i „nepotrebno blizu“, bez odgovora na radio-pozive, zbog čega su sa palube nosača podignuta dva F-35B.
Prema zapadnim tvrdnjama, ruski avion je tokom prilaska ispustio veći broj sonoboja u blizini britanskog nosača. Reč je o akustičkim senzorima koji se koriste za otkrivanje i praćenje podmornica. London je takvo ponašanje opisao kao „nebezbedno i neprofesionalno“, dok britanski izvori navode da su F-35B pratili Tu-142 sve dok nije napustio područje udarne grupe.
Ruska strana u ovakvim slučajevima redovno saopštava da avioni pomorske avijacije lete u skladu sa međunarodnim pravilima, iznad neutralnih voda i bez narušavanja granica drugih država. U ovom slučaju, ni prema zapadnim izveštajima nije reč o ulasku u britanski vazdušni prostor, već o susretu u međunarodnom prostoru iznad Norveškog mora.
Sonoboje kao najvažniji detalj incidenta
U vojnom smislu, najvažniji deo priče nije sam prilazak aviona, već navodno ispuštanje sonoboja. Tu-142 nije izviđački avion za politički efekat, već platforma napravljena za dalekometno pomorsko osmatranje i protivpodmornički rad. Sonoboje omogućavaju da se u određenom morskom prostoru prikupe akustički podaci i proveri prisustvo podmornica ili obrazac njihove zaštite.
U blizini udarne grupe nosača, takav potez ima jasnu logiku. Nosač aviona ne štite samo razarači, fregate i lovci. Najosetljiviji deo zaštite nalazi se ispod površine: sopstvene podmornice, protivpodmornički helikopteri, senzorska mreža i načini na koje grupa pokušava da spreči protivničku podmornicu da joj priđe.
Činjenica da je Tu-142 ispuštao sonoboje u neposrednoj blizini nosača, znači da je ruska posada to uradila da bi prikupila podatke upravo o toj podvodnoj dimenziji zaštite. To ne mora automatski biti „provokacija“ u pravnom smislu, ali jeste klasičan obaveštajni manevar velikih mornarica.
Britanski F-35 kao signal i kao izvor podataka
Dva britanska F-35B Lightning II poletela su sa HMS Prince of Wales radi identifikacije i praćenja ruskog aviona. Prema britanskim navodima, u presretanju su učestvovali piloti 809. pomorske vazduhoplovne eskadrile i 617. eskadrile, raspoređeni na nosaču za ovu misiju.
Za London, to je demonstracija da britanska udarna grupa može brzo da reaguje i zaštiti prostor oko nosača. Za Moskvu, ista reakcija takođe ima vrednost. Svaki izlazak F-35 pokazuje vreme reakcije, način presretanja, udaljenost na kojoj se dižu avioni, ponašanje nosača i pratnje, kao i komunikacioni obrazac grupe.
Ovakvi susreti zato nisu samo pitanje „ko je koga oterao“. Tu-142 može da prikupi podatke o britanskoj grupi. Britanci mogu da prate ruski avion, njegov profil leta, ponašanje posade i način upotrebe sonoboja. Obe strane koriste isti prostor da mere protivnika bez formalnog prelaska granice sukoba.
HMS Prince of Wales u operaciji Firecrest
HMS Prince of Wales predvodi britansku udarnu grupu nosača u okviru operacije Firecrest, koja je predstavljena kao odgovor na pojačanu rusku pomorsku aktivnost na severu i zabrinutost zbog bezbednosti podvodne infrastrukture. U pitanju su pravci od ogromnog značaja za NATO: Norveško more, prostor oko Islanda, severni Atlantik i prilazi Arktiku.
Grupu čine nosač sa avionima F-35B, razarač Tipa 45 HMS Duncan, fregate za protivpodmorničke zadatke, pomoćni brodovi i helikopteri Merlin Mk2 za lov na podmornice. U takvom sastavu, nosač nije usamljen brod, već središte složene mreže senzora, letelica, plovila i podvodne zaštite.
Ruski interes za takvu grupu nije neobičan. Svaka velika mornarica prati udarne grupe protivnika, naročito kada deluju blizu važnih pomorskih pravaca. NATO isto radi prema ruskim brodovima, podmornicama i avionima u severnim morima. Razlika je u tome što se ovakvi susreti sada odvijaju u atmosferi mnogo većeg političkog pritiska nego pre rata u Ukrajini.
Stara praksa u opasnijem vremenu
Tu-142 je avion sovjetskog porekla, razvijen za duga patroliranja iznad okeana, protivpodmornički rad i praćenje pomorskih grupa. Njegovo pojavljivanje kod britanskog nosača nije iznenađenje za svakoga ko poznaje logiku severnog Atlantika. Ruske podmornice izlaze iz baza na severu, NATO pokušava da nadzire te pravce, a obe strane koriste avione, brodove i podmornice da vide što više, što bliže i što ranije.
Britanija ovaj incident predstavlja kao nebezbedan manevar ruskog aviona. Rusija takve letove tretira kao zakonite operacije u međunarodnom prostoru. Između te dve formulacije nalazi se realnost severnih mora: veliki vojni sistemi jedni druge ne posmatraju sa daljine kada mogu da priđu bliže.
Norveško more je zbog toga ponovo postalo prostor u kome se sonoboje, F-35, nosači aviona i stari protivpodmornički Tu-142 pojavljuju u istoj slici. Nema potrebe za pucanjem da bi obe strane dobile ono što traže: podatke, reakciju i potvrdu koliko daleko protivnik dozvoljava da mu se priđe.
Dolaze dani kada ce Princ od Velsa biti gomila gvozdja na dnu mora.Te prevazidjene kante su idealne mete za hiperdonicno oruzje za cirkone ,onikse itd i ne moze ih nista od njih odbraniti.Engleska kao vojna sila ne postoji.
To je trecerazredna liga koju Tramp izvrgava ruglu ,prica sa prezirom o tom nosacu aviona koji jedini od par moze da plovi ali ne dugo do nekog hiljaditog kvara.Tako je krenuo u pomoc Izraelu i ekspresno se vratio da popravlja neke sisteme za automatsko dejstvovanje.
Daće bog daih jedan dan Rusi spsle jel koih zvao nek idu na svoju teritoriju ane sire strah medju neduznim gradjanima ko ova NATO stoka koja toliki poligon imaju za fiskoturu a oni svaki dan trče kroz grad šire psiholoski strah medju gradjanima
tzv. “Udarnu grupu nosača” čine samo nosač aviona i jedan razarač, obadva ne potpuno ispravni i borbeno sposobni
Ostade neispričana priča šta se u stvari desilo “Kursku “.
potopiše ga ko i moskvu
Koga?
kursk