Rusko Ministarstvo odbrane zvanično je saopštilo da je protivvazdušna odbrana presrela „operativno-taktičku raketu dugog dometa“. U saopštenju nije navedeno gde se presretanje dogodilo, niti je precizirano o kom tipu rakete je reč, ali formulacija je odmah privukla pažnju vojnih analitičara.
Razlog je jednostavan: Moskva u svojim dnevnim izveštajima uglavnom posebno navodi ukrajinske dronove, HIMARS rakete, vođene bombe, krstareće rakete ili projektile kratkog dometa. Izraz „operativno-taktička raketa dugog dometa“ nije uobičajena formulacija za standardne ukrajinske napade i zato je otvorio pitanje da li je Kijev prvi put pokušao da upotrebi novu balističku raketu sposobnu da dosegne region ruske prestonice.
Saopštenje od 1. jula došlo je neposredno posle OSINT izveštaja o neobičnom dejstvu ruske PVO na velikoj visini iznad Moskovske oblasti 30. juna, kao i posle objave snimaka i fotografija velikog kratera u blizini sela Judanovka.
Neobičan sukob na velikoj visini
Prve informacije pojavile su se na Telegram kanalima koji prate dejstva protivvazdušne odbrane i raketne uzbune u Rusiji. Prema tim navodima, sistemi S-300 ili S-400 delovali su na velikoj visini tokom uzbune u Moskovskoj oblasti. Podsetimo, Rusija gradi novi PVO prsten oko Moskve.
Upravo taj profil angažovanja ocenjen je kao neuobičajen. Dronovi dugog dometa obično lete nisko ili na srednjim visinama, pokušavajući da zaobiđu radarsko pokrivanje. Krstareće rakete takođe koriste male visine i teren kako bi smanjile šansu za otkrivanje. Dejstvo PVO na velikoj visini više odgovara presretanju cilja koji ima balistički profil ili vrlo drugačiju putanju od klasičnih dronova i krstarećih raketa.
Isti kanali pomenuli su i veliki krater od presretnutog objekta, uz opreznu napomenu da se ne može isključiti ukrajinska balistička raketa, ali da su dostupni dokazi za sada indirektni.
Ukrajinska OSINT grupa „SajberBorošno“ kasnije je geolocirala krater u blizini sela Judanovka u Moskovskoj oblasti, duž koridora Varšavskog autoputa, jugozapadno od Moskve. Ta lokacija je duboko unutar ruske teritorije, što je samo dodatno pojačalo spekulacije.
Judanovka kao tačka oko koje se lome pretpostavke
Krater kod Judanovke postao je centralna tema analize iz tri razloga. Prvi je udaljenost od Ukrajine. Drugi je prijavljena aktivnost PVO na velikoj visini. Treći je sama veličina kratera, koja ne liči na uobičajene posledice pada malog drona.
Rusko Ministarstvo odbrane nije potvrdilo da je krater kod Judanovke nastao od presretnute rakete. Takođe nije potvrdilo da je objekat bio balistička raketa. Ipak, vremensko poklapanje između OSINT izveštaja od 30. juna i zvaničnog saopštenja od 1. jula dalo je incidentu mnogo veću težinu.
Analitičari koji prate slučaj fokusirali su se upravo na kombinaciju pokazatelja: visinski profil presretanja, krater i udaljenost. Zajedno, ti elementi sugerišu da se možda radilo o teškom projektilu, a ne o još jednom dronu ili krstarećoj raketi.
Balistička raketa, za razliku od krstareće, leti po drugačijoj putanji. Posle faze pogona, projektil ulazi u balistički luk i velikom brzinom se spušta ka cilju. Takav profil daje malo vremena za reakciju, a presretanje zahteva drugačiji režim rada PVO sistema.
Zašto je formulacija Moskve važna
Moskva je mogla da saopšti da je oborila dron ili krstareću raketu, ali je upotrebila izraz „operativno-taktička raketa dugog dometa“. To ne znači automatski da je reč o novoj ukrajinskoj balističkoj raketi, ali ukazuje da ruska strana incident ne tretira kao rutinsko presretanje bespilotne letelice.
U vojnoj terminologiji, operativno-taktička raketa obično označava sredstvo koje deluje dublje od neposredne linije fronta, protiv važnih vojnih, logističkih, industrijskih ili komandnih ciljeva. Dodavanje odrednice „dugog dometa“ dodatno sužava prostor za tumačenje.
Takva formulacija ne uklapa se lako u HIMARS, jer Moskva njega najčešće imenuje posebno. Ne uklapa se ni u dronove, koji su gotovo svakodnevno prisutni u ruskim izveštajima. Upravo zato su OSINT kanali povezali saopštenje sa mogućnošću da je Ukrajina lansirala novo oružje.
FP-9 kao mogući kandidat
Jedan od kandidata koji se pominje u analizama jeste balistička raketa FP-9, povezana sa kontroverznom kompanijom Fire Point. Ta veza za sada nije potvrđena. Nijedan zvanični ukrajinski izvor nije priznao lansiranje, nema javno identifikovanih ostataka rakete i ne postoji direktna vizuelna potvrda da je incident u Moskovskoj oblasti povezan baš sa FP-9.
Ipak, FP-9 se pominje zato što se uklapa u nekoliko poznatih elemenata. Suosnivač i navodni glavni konstruktor kompanije Fire Point, Denis Štilerman, ranije je izjavio da firma priprema testiranje motora za FP-9 i da očekuje prelazak na probne letove ako validacija bude uspešna.
On je raketu opisao kao sistem namenjen da dosegne Moskvu. Upravo zato incident od 30. juna dobija poseban značaj: ako se zaista radilo o ukrajinskom balističkom oružju, to bi značilo da je Kijev ušao u novu fazu razvoja sopstvenih sredstava dugog dometa.
Prema objavljenim specifikacijama, FP-9 je raketa dužine oko 9,5 metara i prečnika 1,1 metar. Navodni domet iznosi oko 855 kilometara, uz veliku konvencionalnu bojevu glavu. Ukoliko su ti podaci tačni, Moskva bi bila u dometu sa ukrajinske teritorije.
To bi FP-9 svrstalo u potpuno drugačiju kategoriju od ukrajinskih jednosmernih dronova za dubinske napade i krstarećih raketa dugog dometa. Dronovi mogu biti masovni i jeftiniji, ali su sporiji i ranjiviji. Krstareće rakete lete nisko, ali takođe imaju prepoznatljiv profil. Teška balistička raketa donosi kraće vreme reakcije, veću kinetičku energiju i drugačiji problem za PVO.
Šta bi balistički domet do Moskve promenio
Ukrajina je tokom rata postepeno širila domet svojih udara. Prvo su dominantni bili dronovi dugog dometa, zatim su se pojavile krstareće rakete i različiti improvizovani sistemi za napade po ruskoj dubini. Mete su bile rafinerije, skladišta goriva, aerodromi, komunikacioni centri, železnička infrastruktura i objekti u regionima daleko od fronta.
Balistička raketa u proizvodnji ukrajinske kompanije sa britanskim tragovima otvorila bi novi nivo pritiska i eskalacije. Takvo oružje moglo bi da gađa ciljeve brže, uz manji prozor za reagovanje i potencijalno veću razornu moć po zaštićenim objektima. Za Rusiju bi to značilo dodatno opterećenje za PVO oko Moskve, industrijskih centara, komandnih čvorova i infrastrukture.
S druge strane, čak i ako je incident zaista povezan sa FP-9, to ne znači da Ukrajina već ima masovnu proizvodnju takvog oružja. Između probnog lansiranja, ograničene serije i operativne upotrebe u većem obimu postoji velika razlika. Balističke rakete zahtevaju pouzdane motore, kvalitetno gorivo, stabilnu proizvodnju, navođenje, testiranje i industrijski lanac koji može da izdrži ruske udare.
Zato je za sada najvažniji sam signal. Rusko Ministarstvo odbrane priznalo je presretanje nečega što je opisalo kao operativno-taktičku raketu dugog dometa. OSINT zajednica istovremeno ukazuje na neobičan visinski sukob i veliki krater u Moskovskoj oblasti. Ukrajina ćuti, a Fire Pointova FP-9 ostaje najzanimljiviji, ali nepotvrđen kandidat.
Incident kod Judanovke zato se nalazi u prostoru između potvrđene činjenice i vojne pretpostavke: Rusija tvrdi da je presrela raketu dugog dometa, dok otvoreni izvori pokušavaju da utvrde da li je to bio prvi trag nove ukrajinske balističke pretnje Moskvi.
