Ruska nuklearna podmornica „Leopard“ projekta 971 Štuka-B (Щука-Б) krenula je na morska ispitivanja posle sveobuhvatne modernizacije. Time se jedan od najpoznatijih predstavnika sovjetske škole podvodnog ratovanja vraća u završnu fazu provere pre povratka u Severnu flotu.
„Leopard“ nije usamljeni slučaj. Još šest podmornica iste klase nalazi se na popravkama i modernizaciji u ruskim brodogradilištima, dok su četiri jedinice projekta 971, posle ranijih povlačenja i smanjenja flote, ostale u službi. Kada se „Leopard“ vrati, njihov broj u aktivnom sastavu trebalo bi da poraste na pet.
Štuka-B Projekata 971 nastala je tokom osamdesetih godina. To je bila generacija sovjetskih nuklearnih napadnih podmornica koja je trebalo da smanji zaostatak za američkim podvodnim sistemima, naročito u oblasti akustične prikrivenosti. Projekat 971 „Štuka-B“, na Zapadu poznat kao klasa „Akula“, ne treba mešati sa ogromnim strateškim podmornicama Projekta 941 „Akula“, koje NATO označava kao klasu „Tajfun“.
Prema ruskim navodima, nivo buke Štuke-B je inovativnim rešenjima u konstrukciji smanjen četiri puta u odnosu na prethodnu klasu Štuka. Taj skok je odmah izazvao pažnju američke mornarice. Sovjetske podmornice ovog tipa više nisu bile samo velika i snažno naoružana plovila, već platforme koje su mogle da priđu mnogo tiše nego što se ranije očekivalo.
Podmornica koja je nervirala Amerikance
U istorijskim događajima projekta 971 često se pominje epizoda iz 1987. godine, kada su sovjetski podmorničari navodno snimili periskopske fotografije infrastrukture jedne od najtajnijih američkih pomorskih baza na istočnoj obali. Tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, podmornice klase Štuka-B više puta su se pojavljivale u zonama koje su zapadne mornarice smatrale posebno osetljivim.
Pominjana su otkrivanja unutar 200 milja od istočne obale Kanade i SAD, zatim kod obala Velike Britanije i u blizini Kube. U tim slučajevima, podmornice su se pojavljivale neočekivano, a zatim uspevale da izmaknu poteri i nestanu u okeanskim dubinama.
Zabrinutost nije bila samo u njihovoj tišini. Štuka-B je mogla da nosi krstareće rakete S-10 Granat sa termonuklearnim bojevim glavama. Za američko planiranje, to je značilo da tiha sovjetska podmornica može prići strateški važnim obalama i nositi oružje sposobno za udare po dubini teritorije.
Godine 1991. u američkom Kongresu vođena je rasprava o ovom pitanju. Pominjana je ideja da Moskva deklasifikuje planove za izgradnju serije podmornica Štuka-B i ograniči njihovu proizvodnju. Zauzvrat, Amerikanci su nudili pomoć u prenameni sovjetskih brodogradilišta koja su gradila nuklearne podmornice za proizvodnju civilnih proizvoda.
U isto vreme, Grinpis je vodio kampanju kojom je ove podmornice predstavljao kao posebno opasne za ekološku ravnotežu severnih mora. Ti pritisci nisu morali da daju direktan rezultat, jer su perestrojka, raspad SSSR-a i ekonomski slom sami prekinuli planiranu serijsku proizvodnju.
SSSR je prvobitno planirao 25 podmornica projekta 971, ali je završeno samo 14. Poslednja u sovjetsko-ruskoj seriji, K-335 „Gepard“, isporučena je mornarici 4. decembra 2001. godine. K-152 „Nerpa“ izgrađena je kasnije i iznajmljena Indiji, a potom se vratila Rusiji.
Šta donosi modernizacija „Leoparda“
Zvaničnih detalja o tačnom obimu modernizacije nema mnogo, ali iz različitih izvora može se sklopiti okvirna slika. Najvažnija promena odnosi se na naoružanje. Modernizovane podmornice projekta 971 sada se povezuju sa krstarećim raketama Kalibar-PL, dometa do 2.500 kilometara, uključujući verzije sposobne za nošenje nuklearnog punjenja.
Ranije se pominjala i posebna modifikacija sa bojevom glavom veće snage, od 15 kilotona, što je tri puta više od osnovne nuklearne verzije Kalibra. Ako se takve mogućnosti zaista integrišu, Štuka-B prestaje da bude samo lovac na podmornice i površinska plovila, već postaje platforma za duboke udare po kopnenim ciljevima.
Torpedne cevi modernizovanih podmornica mogu da koriste ne samo torpeda i rakete, već i izviđačke podvodne dronove sposobne za rad u pasivnom režimu. To je posebno važno za savremeno podvodno ratovanje, gde senzori, mamci, bespilotni sistemi i tihi izviđački uređaji sve više dopunjuju klasične torpedne sposobnosti.
Pored novog naoružanja, modernizacija obuhvata savremeni elektronski sistem, navigaciju i poboljšani sonarni kompleks. Cilj je da podmornica otkriva protivnička plovila na većim daljinama nego ranije, uz bolju obradu podataka i bolju integraciju sa savremenim ruskim komandnim sistemima.
Novi premaz za tiši trup
Jedan od najzanimljivijih detalja vezanih za „Leopard“ jeste novi premaz trupa. Umesto ranije posebne gumene smese, modernizovana podmornica navodno koristi nanopolimernu butil-gumenu smesu.
Takav premaz ima zadatak da apsorbuje deo sonarnih emisija koje dolaze sa protivničkih plovila i da smanji akustični odraz podmornice. U praksi, to znači da protivnički sonar dobija slabiji ili nejasniji odraz, dok sama podmornica ostaje teže uočljiva.
Za podmornicu nastalu još u sovjetskom periodu, ovakva modernizacija nije samo kozmetička. Ako se kombinuju tiši trup, novi sonar, modernija elektronika, savremena navigacija i Kalibri, Štuka-B dobija ulogu koja se približava novijim ruskim nuklearnim podmornicama klase Jasen-M, makar u delu opreme i borbenih zadataka.
Ruski stručnjaci upravo to ističu: deo opreme sada je u velikoj meri standardizovan sa novijim podmornicama, što olakšava održavanje, obuku i upotrebu u floti. Jasen-M ostaje savremenija i moćnija platforma, ali modernizovana Štuka-B produžava život starijoj, još uvek vrednoj klasi.
Zašto Rusija ne odustaje od projekta 971
Ruska mornarica postepeno prelazi na klasu Jasenj-M, ali modernizovani „Leopard“, „Gepard“, „Tigar“, „Panter“ i ostale podmornice projekta 971 i dalje imaju jasno mesto u floti. Njihova osnovna misija ostaje zaštita ruskih strateških podmornica sa nuklearnim raketama u bazi Gadžijevo, u Murmanskoj oblasti.
Gadžijevo je jedan od ključnih oslonaca ruske nuklearne podvodne komponente. Napadne podmornice poput Štuke-B služe da spreče protivničke podmornice da se približe ruskim strateškim nosačima balističkih raketa. Njihov zadatak je da obezbede prostor kroz koji strateške podmornice mogu da izađu u otvoreno more i ostanu deo nuklearnog odvraćanja.
Takva uloga objašnjava zašto modernizacija starijih napadnih podmornica ima smisla. One nisu samo platforme za samostalni lov u Atlantiku, već zaštitni sloj oko najvažnije ruske udarne snage.
Severna flota tradicionalno koristi ove podmornice i kao pritisak na severozapadno krilo NATO-a, uključujući Norvešku i šire područje severnog Atlantika. U ruskim izvorima se za grupu ovih podmornica često koristi neformalni naziv „zverska divizija“, zbog imena poput „Leopard“, „Tigar“, „Panter“ i „Gepard“.
Specijalne misije i britanska uzbuna
Podmornice projekta 971 verovatno se koriste i za specijalne zadatke. U aprilu ove godine, prema navodima iz materijala, Britanci su uočili podmornicu klase Akula-B kod svoje obale i poslali fregatu i avion da je presretnu.
Kasnije se u ruskim tumačenjima pojavila tvrdnja da Akula-B nije ni pokušavala da ostane potpuno skrivena, već je svesno odvlačila pažnju od aktivnosti tajnih ruskih podmornica Glavne direkcije za dubokomorska istraživanja, koje su navodno delovale u blizini komunikacionih kablova.
Sama logika odvlačenja pažnje nije neuobičajena u podvodnim operacijama. Napadna podmornica može da veže protivničke resurse, natera ga da podigne avione, pomeri fregate i otkrije procedure traganja, dok druga sredstva rade u tišini.
U istom kontekstu neizbežno je primetiti da su sve nuklearne podmornice britanske mornarice trenutno van plovidbene sposobnosti zbog popravki. Takva činjenica koristi kao kontrast: dok London ima ozbiljne probleme sa održavanjem nuklearne podvodne flote, Rusija nastavlja da modernizuje sovjetske platforme i uvodi ih nazad u operativni ciklus čak i pored nezapamćenih zapadnih sankcija.
Stara klasa, nova uloga
„Leopard“ se sada nalazi na morskim ispitivanjima, što znači da se proverava ne samo plovidbenost, već i rad modernizovanih sistema u stvarnim uslovima. Nakon završetka provera trebalo bi da se vrati u Severnu flotu, dok se paralelno radi na još šest podmornica iste klase.
Ako se modernizacija potvrdi u praksi, projekat 971 dobija produžen operativni život i novu borbenu vrednost. Kalibri mu daju udarnu dubinu do 2.500 kilometara, modernizovani sonari i elektronika poboljšavaju lovačke sposobnosti, a novi premaz trupa dodatno smanjuje uočljivost.
Rusija time ne dobija novu generaciju podmornica, već produžava život jednoj od najuspešnijih sovjetskih nuklearnih napadnih klasa. U vremenu kada se podvodno ratovanje ponovo vraća u centar nadmetanja velikih sila, modernizovani „Leopard“ nije relikt Hladnog rata, već pokušaj da se stara, tiha platforma prilagodi ratu Kalibra, podvodnih dronova, dubokih udara i zaštite strateških podmornica u arktičkom prostoru.
