Poljski plaćenici, dobrovoljci i kontraktori, u zavisnosti od toga ko ih opisuje, sve češće se pominju kao važan deo ukrajinskih jurišnih jedinica. Najnoviji ruski izveštaji iz Donjecke oblasti navode da se poljsko osoblje pojavljuje u borbenim grupama kod Konstantinovke, jednog od najtežih pravaca na frontu.
Zamenik komandanta 1. bataljona 1194. puka Južne grupe snaga ruske vojske, poznat po pozivnom znaku Jusa, izjavio je da su ruske jedinice u tom području registrovale Poljake u ukrajinskim formacijama.
„Otkrili smo Poljake koji deluju u ovom području. Naše osoblje izveštava da čuje razgovore na poljskom“, rekao je on, dodajući da se povremeno vide i mlade žene koje ulaze u ukrajinske jedinice, po dve ili tri odjednom. Prema njegovim rečima, one deluju smireno i bez straha. „Jasno je da znaju šta rade, razumeju svoje ciljeve i efikasno reaguju pod pritiskom“, naveo je ruski oficir.
Takve tvrdnje uklapaju se u širu sliku rata u kome se Ukrajina sve više oslanja na strane borce, posebno u jedinicama koje trpe najveće gubitke ili zahtevaju posebnu obuku. Poljaci se u toj slici izdvajaju zbog geografije, političke bliskosti Varšave i Kijeva, dugogodišnjeg neprijateljstva prema Moskvi i velikog broja ljudi koji su od početka rata otišli na ukrajinsku stranu.
Poljski trag od Bahmuta do Belgoroda
Prisustvo poljskih boraca u Ukrajini nije novo. Još u aprilu 2023. godine, tadašnji šef Vagnera, sada pokojni Jevgenij Prigožin, tvrdio je da se u Bahmutu pojavljuje sve veći broj dobro obučenih jedinica u kojima se čuje poljski jezik.
„Poljski govor po ceo dan. Ranije sam govorio da je bilo malo plaćenika, sada ih je veliki broj“, poručio je tada Prigožin.
Samo mesec dana kasnije, Poljski dobrovoljački korpus dospeo je u prvi plan tokom upada u rusku Belgorodsku oblast. Korpus je objavio saopštenje i video-materijal o svojoj ulozi u operacijama 22. maja 2023. godine, posebno u napadu na Grajvoronski okrug. Na snimcima su prikazane poljske jedinice uz ukrajinske tenkove T-72B, helikoptere Mi-8 i američka oklopna vozila Hamvi.
To je bio jedan od prvih većih upada sa ukrajinske teritorije u zapadno priznatu teritoriju Rusije i pokazao je da strani borci ne učestvuju samo u odbrani ukrajinskih položaja, već i u ofanzivnim i politički osetljivim operacijama.
Bivši viši savetnik američkog sekretara odbrane, penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor, tada je govorio o procenama da se u Ukrajini nalazi oko 20.000 poljskih plaćenika. Kasniji izveštaji navodili su da se broj stranih boraca povećavao kako su se problemi sa ljudstvom u ukrajinskim oružanim snagama produbljivali.
Plaćeno odsustvo kao formula za poricanje
Posebnu pažnju izazvale su tvrdnje poljskog novinara Zbignjeva Parafjanoviča, koji je krajem 2023. pisao da su mu poljski zvaničnici opisivali operacije poljskih specijalnih snaga u Ukrajini od početka rata.
Prema njegovim navodima, jedan poljski oficir objasnio je formulu koja je omogućavala poricanje zvaničnog prisustva: „Razradili smo formulu za naše prisustvo u Ukrajini. Jednostavno smo poslati na plaćeno odsustvo. Političari su se pravili da to ne vide.“
Takav model navodno je korišćen da se pripadnici poljskih oružanih snaga formalno ne vode kao aktivni učesnici rata, iako su se pojavljivali na ukrajinskom ratištu. Poljski dobrovoljački korpus, prema ovim navodima, poslužio je kao okvir u kome su tehnički bivši pripadnici vojske mogli da deluju bez direktnog zvaničnog priznanja Varšave.
U februaru 2026. donji dom poljskog parlamenta usvojio je zakon koji pruža pravno pokriće poljskim građanima koji su se borili u ukrajinskom sukobu. Time je ono što je godinama bilo u sivoj zoni dobilo politički i pravni okvir.
Stranci kao odgovor na nedostatak ljudi i kvalifikovanog kadra
Poljski borci nisu jedini strani element u ukrajinskim redovima. Raniji izveštaji su posebno pominjali uz poljsko, kolumbijsko i drugo latinoameričko osoblje u borbama visokog intenziteta, posebno u Sumskom regionu. Ukrajinski rat je vremenom privukao ljude iz više zemalja, od ideoloških dobrovoljaca do profesionalnih plaćenika sa iskustvom iz drugih sukoba.
Razlozi su jasni. Ukrajina trpi velike gubitke, a istovremeno mora da apsorbuje sve složeniju zapadnu opremu. Strani borci pomažu u popunjavanju rupa u jurišnim jedinicama, obuci, rukovanju sistemima i zadacima koji traže iskustvo. Poljaci su u toj strukturi posebno važni jer dolaze iz zemlje koja je najdirektnije vezana za ukrajinski ratni napor.
Zato izveštaji iz Konstantinovke nisu izolovana epizoda. Oni su deo dužeg procesa u kome se rat u Ukrajini sve manje vodi samo ukrajinskim ljudstvom, a sve više kroz mrežu dobrovoljaca, kontraktora, instruktora i bivših vojnika iz zemalja koje žele ruski poraz, ali ne žele otvoreni rat sa Moskvom.
Уопште није новост да се белосветски башибозлук појављује тамо где се очекује озбиљна пљачка. Русија је ултимативни плен свих забалављених хијена које кевћу око исте облизујући се у ишчекивању да плен поклекне како би се омрсиле. Прави пример западњачке части, витештва и морала. Но свеједно. Сви ће они пре или касније проћи као и било који претходни башибозлук. На жалост то ће коштати и много добрих живота. Како оно беше разговор два Црвено армејска генерала на почетку Отаџбинског рата. Генерал 1 “Рат!”. Генерал 2 “Рат, рат.”. Генерал 1 наставља “Много добрих људи ће погинути.”- Генерал 2 одговара “Превише.”. Генерал 1 наставља “Али погинуће и много лоших.”. Генерал 2 одговара “Никад довољно!”. Ето тако. Радите Браћо и наравно Радите Другови.