Američki F-35 Lightning II godinama se predstavlja kao okosnica zapadne borbene avijacije, avion pete generacije koji treba da objedini stelt, senzore, mrežno ratovanje i udarne sposobnosti. Međutim, najnoviji izveštaj američke Kancelarije za odgovornost vlade, GAO, pokazuje mnogo neprijatniju sliku: samo četvrtina američke flote F-35 bila je potpuno spremna da izvrši ceo spektar misija za koje je ovaj avion projektovan.
Izveštaj objavljen 11. juna 2026. upozorava da se stanje flote pogoršavalo iz godine u godinu. Stopa dostupnosti za misije pala je sa 67 odsto u 2021. na 44 odsto u 2025. godini. Još ozbiljniji je podatak o punoj dostupnosti: procenat aviona sposobnih da obave sve svoje predviđene zadatke pao je sa 38 odsto na samo 25 odsto.
To znači da je u 2025. godini samo jedan od četiri američka F-35 bio potpuno operativan. Za program koji je zamišljen kao kičma američke i savezničke avijacije, to nije tehnička sitnica, već sistemski problem. F-35 nije ni ograničen eksperimentalni avion ni uska specijalizovana platforma, već lovac koji treba da nosi veliki deo budućih zadataka Ratnog vazduhoplovstva, mornarice i Korpusa marinaca SAD.
Problem je još veći jer Pentagon već koristi više od 800 aviona F-35, a planira nabavku još oko 1.700 letelica do sredine četrdesetih godina. Procenjeni troškovi održavanja tokom životnog veka flote mere se ogromnim iznosima, pri čemu se pominje čak 1,6 biliona dolara. U takvom programu, svaka greška u održavanju, softveru ili lancu snabdevanja ne pogađa samo jednu eskadrilu, već celu buduću strukturu američke vazdušne moći.
F-35A kao najzabrinjavajući slučaj
Pad spremnosti zabeležen je kod svih varijanti F-35, ali se posebno izdvaja F-35A, klasična verzija sa poletanjem i sletanjem sa standardnih pista, namenjena Ratnom vazduhoplovstvu SAD. Upravo ta varijanta trebalo bi da bude najbrojnija i najvažnija u američkoj floti.
Prema grafikonima iz izveštaja GAO, F-35A beleži najveći pad i u delimičnoj i u punoj dostupnosti. Stopa pune operativne spremnosti pala je sa 38,1 odsto u 2021. na 24,6 odsto u 2025. godini. Za samo četiri godine izgubljeno je gotovo 14 procentnih poena.
Razlog nije jedan kvar, već više problema koji se preklapaju. Američko ratno vazduhoplovstvo navodi da je pad u 2025. delimično posledica prihvatanja novih aviona koji nisu bili borbeno upotrebljivi zbog kašnjenja softvera. Posebno se pominje modernizacija TR-3, neophodna za budući paket Block 4 sposobnosti.
Novi avioni sa TR-3 softverom u početku su bili ograničeni uglavnom na osnovne trenažne letove. Čak i sada, deo tih letelica ne može da izvršava borbene zadatke u punom obimu. To stvara paradoks: Pentagon prima nove F-35, ali oni ne povećavaju borbenu spremnost onoliko koliko bi brojke u inventaru sugerisale.
Postoji i nešto povoljniji deo slike. F-35A, uprkos padu, ima širu bazu i veći potencijal za oporavak od nekih drugih varijanti, upravo zato što je najbrojniji i logistički najrašireniji. Ukoliko se problem sa TR-3 softverom zaista reši, deo spremnosti mogao bi da se vrati na ranije nivoe. Međutim, softver nije jedina prepreka.
Delovi, korozija i lanac koji ne prati flotu
GAO i drugi američki izvori godinama ukazuju da F-35 ima hronične probleme sa rezervnim delovima. Studija Lockheed Martina pokazala je da lanac snabdevanja ne može da proizvede dovoljne količine 48 ključnih komponenti. Među njima se pominje čak i poklopac kabine, deo bez kojeg avion ne može da se vrati u operativnu upotrebu.
Kada letelica čeka deo, ona ne leti. Kada veći broj letelica čeka iste komponente, problem prestaje da bude lokalno održavanje i postaje industrijsko usko grlo. Kod F-35 je to posebno ozbiljno jer program obuhvata tri američke službe, veliki broj savezničkih korisnika i globalni lanac održavanja.
Korozija dodatno opterećuje flotu. F-35 je složen avion sa osetljivim stelt premazima, naprednom avionikom i velikim brojem specijalizovanih komponenti. Njegovo održavanje nije uporedivo sa starijim avionima koji su lakše podnosili grublje uslove baze, manje idealne hangare i improvizacije na liniji. Svaki dodatni sat održavanja smanjuje raspoloživost i povećava trošak.
Posebno neprijatna tačka u izveštaju odnosi se na ugovorne podsticaje. GAO navodi da proizvođači dobijaju milione dolara bonusa za poboljšanje spremnosti flote, iako se stvarna situacija nije popravljala, već pogoršavala. Drugim rečima, sistem nagrađivanja nije bio dovoljno vezan za realni učinak na zemlji.
Za avion koji se oslanja na komplikovan lanac proizvođača, dobavljača, softverskih paketa, remontnih kapaciteta i vojnih baza, takav problem nije administrativna fusnota. Ako se plaća za napredak koji se ne vidi u spremnosti eskadrila, onda sam model upravljanja programom postaje deo krize.
Plan oporavka traži još 13,7 milijardi dolara
Pentagon je prošle godine pokrenuo novi plan za povećanje broja operativnih F-35 do 2030. godine. Cilj je da se stopa operativne dostupnosti podigne na 80 odsto, a puna operativna sposobnost na 65 odsto. Na papiru, to bi značilo ogroman zaokret u odnosu na sadašnje stanje.
Cena tog oporavka je, međutim, još jedan problem. Prema GAO, za dostizanje ciljeva biće potrebno dodatnih 13,7 milijardi dolara, pored već planiranih troškova. To znači da program koji je već najskuplji u istoriji Pentagona traži novo veliko ulaganje samo da bi se flota dovela na nivo spremnosti koji bi trebalo da bude normalan za glavni borbeni avion SAD.
GAO zato daje tri preporuke. Prva je razvoj formalnih planova upravljanja rizicima za strategiju oporavka i resetovanja globalnog sistema podrške. Druga je restrukturiranje ugovornih podsticaja tako da zaista odražavaju performanse i spremnost flote. Treća je uvođenje strožeg sistema evidencije i praćenja isplata.
Ministarstvo odbrane je u preliminarnim komentarima naznačilo da se slaže sa sve tri preporuke. Ipak, istorija nije ohrabrujuća. Od 2014. godine GAO je izdao ukupno 46 preporuka u vezi sa održavanjem F-35, a Pentagon je do marta 2026. sproveo samo 14.
To pokazuje da problem F-35 nije od juče i da se ne svodi samo na jednu verziju softvera ili jednu seriju delova. Reč je o sistemu koji je postao ogroman pre nego što su rešeni svi temelji održavanja, modernizacije i industrijske podrške.
F-35 zato ostaje istovremeno najvažniji i najproblematičniji borbeni avion američke avijacije. Pentagon nema luksuz da odustane od njega, jer je previše novca, saveznika i budućih planova već vezano za ovu platformu. Upravo zato podatak da je samo četvrtina flote potpuno spremna za sve misije ima veću težinu od obične statistike. On pokazuje da se američka vazdušna nadmoć sve više meri ne samo steltom, senzorima i raketama, već i time koliko aviona zaista može da poleti spremno za rat.
