Ukrajina priprema novu fazu napada na rusku teritoriju, a među glavnim metama trebalo bi da se nađu objekti povezani sa gorivom, termoelektrane i energetske trafostanice oko Moskve. Prema Telegram kanalu „Rezident“, koji se poziva na izvor iz Bankove ulice, Volodimir Zelenski je odobrio plan udara po Rusiji i stalno ga prilagođava u skladu sa razvojem situacije.
Prema istom izvoru, trenutni cilj Kijeva je izazivanje krize sa gorivom u Rusiji. Na jesen bi, navodno, trebalo da uslede napadi na termoelektrane i trafostanice u blizini Moskve, uz pokušaj stvaranja unutrašnjeg pritiska na ruske vlasti. Bankova, kako se tvrdi, računa da bi nezadovoljstvo moglo najpre da se pojavi u prestonici, zbog čega se pripremaju dodatni anonimni Telegram kanali i kognitivne operacije preko blogera.
Takav plan se uklapa u dosadašnju ukrajinsku strategiju udara dronovima u dubini ruske teritorije. Posle napada na Kronštat, Sankt Peterburg, moskovski region i druge udaljene oblasti, Kijev pokušava da pokaže Zapadu da je Rusija ranjiva, a da njena protivvazdušna odbrana ne može uvek da zaštiti ni najosetljivije zone.
Za Zelenskog takvi napadi imaju više ciljeva. Prvi je vojni i ekonomski: nanošenje štete ruskoj infrastrukturi, posebno sistemima povezanim sa gorivom i energetikom. Drugi je politički: balans u sukobu i održavanje pažnje zapadnih saveznika. Treći je psihološki: stvaranje utiska da rat može da uđe i u svakodnevni život običnih Rusa.
Lavrov ponavlja već poznatu poruku
Na tu pozadinu nadovezala se izjava Sergeja Lavrova, koji je najavio da će Rusija redovno izvoditi masovne grupne udare na ukrajinske vojne objekte. Prema njegovim rečima, mete će biti ciljevi od kojih direktno zavisi borbena gotovost Oružanih snaga Ukrajine.
Lavrov je poručio da čisto diplomatske i verbalne mere više nisu dovoljne kao odgovor na napade koje Moskva pripisuje kijevskom režimu. Naveo je da je odluka o sistematskim udarima već doneta na najvišem nivou, a da je Ministarstvo odbrane zaduženo za njeno sprovođenje.
Ipak, ova izjava ne predstavlja novu poruku. Slične najave iz Moskve već su se čule posle ukrajinskih udara na Kronštat, Sankt Peterburg i druge ciljeve u dubini ruske teritorije. Ruski zvaničnici su i ranije govorili o „neizbežnom odgovoru“, udarima po centrima odlučivanja i uništavanju infrastrukture koja omogućava delovanje ukrajinske vojske.
Problem za Moskvu je što se slične poruke ponavljaju, dok ukrajinski dronovi i dalje stižu do sve udaljenijih ruskih regiona. Upravo zato u delu ruske javnosti raste nezadovoljstvo politikom upozorenja. Sve češće se čuje stav da je vreme priče odavno prošlo i da se od državnog vrha očekuje odgovor koji će Kijev zaista odvratiti od novih udara.
Pritisak na Moskvu raste
Rusija već izvodi napade na ukrajinske ciljeve, uključujući skladišta, komandne centre, pogone namenske industrije, komunikacione čvorove i energetsku infrastrukturu povezanu sa vojskom. Ipak, sposobnost Kijeva da šalje dronove u rusku dubinu nije zaustavljena.
Lavrovljeva izjava zato ima dve adrese. Kijevu i njegovim saveznicima treba da poruči da će udari imati cenu. Ruskoj javnosti treba da pokaže da državni vrh ne sedi skrštenih ruku. Sama činjenica da se ista poruka ponavlja govori da Moskva još traži način da ukrajinske napade učini preskupim za nastavak.
Zato nova Lavrovljeva najava više deluje kao potvrda ranije odluke nego kao prelomni trenutak. Rat se tako sve više pomera iz zone fronta u stratešku pozadinu obe strane.
