Analiza oborenih ruskih krstarećih raketa Kalibar u Ukrajini pokazala je dve značajne promene u njihovom dizajnu. Prema podacima Ministarstva odbrane u Kijevu, rakete oborene ovog proleća bile su prve verzije Kalibra opremljene bojevom glavom sa kasetnom municijom, sličnom rešenju koje je već viđeno na raketama H-101.
To nije kozmetička izmena, već prilagođavanje rakete drugom tipu ciljeva. Klasična visokoeksplozivna bojeva glava najviše smisla ima protiv pojedinačnih objekata, skladišta, komandnih tačaka ili infrastrukture. Kasetna bojeva glava menja logiku udara: ona rasipa submuniciju po većoj površini i time postaje pogodnija za napade na raspoređene ciljeve, poput aviona na aerodromima, hangara, otvorenih položaja, vozila, tehnike i ljudstva koje nije koncentrisano u jednoj tački.
Kijev navodi da ruski inženjeri na taj način pokušavaju da povećaju efikasnost dejstva Kalibra protiv ciljeva koji nisu čvrsta zgrada ili jedan jasno definisan objekat, već prostor na kojem se nalazi više ranjivih tačaka. U ratu u kojem su aerodromi, skladišta i privremeni položaji stalno izloženi izviđanju i udarima, takva promena ima jasnu operativnu logiku.
Strane komponente se vratile u sisteme navođenja
Druga promena koju je Kijev izdvojio odnosi se na elektroniku. Prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, ploče glave za samonavođenje u analiziranim raketama ponovo su 80 do 90 odsto sastavljene od stranih komponenti. To je posebno naglašeno zato što je Rusija tokom 2023. i 2024. godine postepeno prelazila na sopstvenu elementnu bazu.
Ukrajinska strana tvrdi da je na osnovu prikupljenog materijala identifikovala proizvođače elektronike za rakete Kalibar, kao i glavne konstruktore i menadžere uključene u njihovu proizvodnju. Ti podaci se, prema saopštenju iz Kijeva, prosleđuju na dalju obradu u okviru pritužbi zapadu i njihove politike sankcija.
To znači da se analiza olupina više ne koristi samo za vojno-tehničko razumevanje ruskog oružja, već i za mapiranje lanaca snabdevanja. Svaka ploča, čip, modul i oznaka proizvođača postaju deo šire borbe oko sankcija, nabavnih kanala i pokušaja da se uspori ruska raketna proizvodnja.
Kijev redovno objavljuje slične nalaze posle obaranja ruskih sistema. Ranije su ukrajinski stručnjaci upozoravali na modernizaciju balističkih raketa Iskander i kamikaza dronova Geranj-2. Sada u isti niz ulaze Kalibar i navodno povećana proizvodnja raketa Cirkon u Rusiji.
Poruka iz Kijeva je jasna: Rusija ne samo da nastavlja proizvodnju raketa i dronova, već menja konstrukciju, prilagođava bojeve glave, koristi dostupnu elektroniku i pokušava da poveća učinak svakog udara.
Porodica Kalibar: od brodova i podmornica do udara po kopnu
Kalibar nije jedna raketa, već čitava porodica projektila različite namene. U nju ulaze protivbrodske rakete, krstareće rakete za udare po kopnenim ciljevima i protivpodmorničke varijante. Osnovne domaće verzije poznate su kao 3M54 i 3M14, dok se izvozna porodica označava imenom Klub.
Postoje dve glavne lansirne platforme. Kalibar-PL, u izvoznoj verziji Klub-S, namenjen je podmornicama. Kalibar-NK, odnosno izvozno Klub-N, koristi se sa površinskih brodova. Obe platforme mogu biti opremljene različitim kombinacijama bojeve glave i sistema navođenja, uključujući varijante 3M54K, 3M54T, 3M14K i 3M14T.
Dimenzije raketa zavise od platforme sa koje se lansiraju. Podmorničke verzije obično koriste kalibar od 533 milimetra, dok površinski brodovi upotrebljavaju verzije sa većim prečnikom, približno oko 0,6 metara. Tačne mere mogu se razlikovati u zavisnosti od konkretne varijante i modela rakete.
U ruskoj upotrebi Kalibar je postao jedno od najpoznatijih oružja za udare sa mora po ciljevima na kopnu. Njegova vrednost nije samo u dometu, već u tome što se može lansirati sa različitih platformi, iz različitih pravaca i u kombinaciji sa drugim sredstvima, čime se protivvazdušna odbrana opterećuje složenijim scenarijima.
Kalibar-M i širenje dometa
Posebno mesto u toj porodici zauzima Kalibar-M, nova verzija sa većom bojevom glavom i proširenim dometom do 4.500 kilometara. U razvoju se pominju brodske, podmorničke, vazdušne i kopnene verzije, što bi dodatno proširilo fleksibilnost cele porodice.
Ukoliko se takav pravac razvoja nastavi, Kalibar više nije samo oružje za regionalne udare sa brodova i podmornica, već platforma koja se prilagođava različitim vrstama lansiranja, različitim bojevim glavama i različitim ciljevima. Pojava kasetne bojeve glave na raketama analiziranim u Ukrajini uklapa se upravo u tu širu sliku: Rusija pokušava da svaku raketu učini korisnijom protiv ciljeva koji su se tokom rata promenili.
Za Ukrajinu, to znači da se odbrana ne suočava samo sa već poznatim tipom krstareće rakete, već sa raketom koja se menja. Za Rusiju, modernizacija Kalibra pokazuje nameru da se postojeći arsenal ne koristi statično, već da se prilagođava iskustvima sa fronta, ciljevima koji su se pokazali prioritetnim i načinu na koji protivnik raspoređuje avijaciju, tehniku i infrastrukturu.
