Ruske vazduhoplovne snage upotrebile su najteži i najsnažniji vojni helikopter na svetu, Mi-26, kako bi na krovove većih zgrada u Moskvi podigle sisteme protivvazdušne odbrane kratkog dometa Pancir-SMD-E. Cilj je jačanje završnog sloja odbrane ruske prestonice od ukrajinskih dronova, koji sve češće gađaju ciljeve daleko od linije fronta.
Postavljanje PVO sistema na krovove nije slučajan izbor. U velikom gradu zgrade mogu da zaklone radar, optički sektor i liniju paljbe ako je sistem na zemlji. Krovna pozicija daje čistiji pogled na prilazne pravce, posebno protiv niskoletećih ciljeva koji koriste urbani prostor, teren i mrtve uglove.
Za Moskvu je to posebno važno jer napad na prestonicu ima efekat koji prevazilazi fizičku štetu. Dron koji dođe do glavnog grada udara na simbolički, politički i psihološki prostor, pa ruska strana pokušava da zatvori i one rupe koje klasična PVO dugog dometa ne pokriva dovoljno dobro.
Zašto je angažovan Mi-26
Za ovakav posao korišćen je Mi-26, helikopter razvijen u Sovjetskom Savezu i do danas najveći helikopter u operativnoj upotrebi. Može da podigne više od 50 tona tereta, dok mu se maksimalna poletna masa procenjuje na oko 105 tona. Upravo zbog toga može da premešta opremu koju bi u urbanim uslovima bilo teško postaviti običnim dizalicama ili kopnenim transportom.
Mi-26 je projektovan za vazdušno premeštanje teške vojne i civilne opreme, uključujući oklop, građevinske mašine, delove infrastrukture, pa čak i avione i helikoptere srednje težine. U ruskoj službi nabavke su nastavljene i tokom 2010-ih, posebno kroz modernizovane varijante Mi-26T.
U ovoj ulozi Mi-26 nije samo transportno sredstvo, već omogućava brzo raspoređivanje PVO sistema na tačke koje su taktički bolje za odbranu grada.
Pancir-SMD-E kao statička zaštita
Pancir-SMD-E razlikuje se od klasičnih vozila porodice Pancir. Reč je o statičkoj konfiguraciji namenjenoj zaštiti nepokretne infrastrukture od bespilotnih vazdušnih pretnji. Može se postaviti na krovove, pripremljene položaje ili objekte od posebnog značaja, bez potrebe da bude vezan za klasično borbeno vozilo.
Sistem može da integriše do 48 malih presretača dronova TKB-1055. To je važan odgovor na promenu ekonomije rata: napadač može da šalje veliki broj relativno jeftinih dronova, dok branilac ne može stalno da troši skupe rakete na male ciljeve. Manji presretači omogućavaju racionalniju potrošnju municije u borbi protiv bespilotnih letelica.
Pancir-SMD-E se može konfigurisati i sa 12 većih raketa zemlja-vazduh kratkog dometa 57E6 sa komandnim navođenjem, kada je potrebno dejstvo po ozbiljnijim ciljevima. U kupoli ima dva radara: jedan za otkrivanje i praćenje ciljeva, drugi za navođenje raketa.
Zašto se sistem seli na visoke objekte
U gradskoj sredini, posebno protiv malih dronova, najvažnije je vreme reakcije. Cilj se može pojaviti kasno, leteti nisko i kretati se između prepreka. Sistem na krovu ima bolju šansu da ranije vidi cilj i dobije čistiji sektor dejstva.
Takav položaj takođe smanjuje rizik da zgrade ometaju paljbu. U slučaju Moskve, Pancir-SMD-E verovatno pokriva objekte od posebnog značaja: administrativne komplekse, komandne tačke, infrastrukturu, energetske objekte ili zone u kojima bi i manji pogodak imao veliki politički efekat.
Ruski zvaničnici već duže vreme upozoravaju da postojeća PVO nije dovoljna za stalnu odbranu od masovnih i ponavljanih napada dronovima. Problem nije samo obaranje pojedinačne letelice, već pokrivanje ogromne teritorije, broj ciljeva, cena presretanja i mogućnost napada iz više pravaca.
Iskustvo Pancira iz Sirije i Ukrajine
Porodica Pancir ušla je u upotrebu 2012. godine. Rane varijante koristile su kombinaciju raketa 57E6M i dva automatska topa 2A38M kalibra 30 mm. Sistem je široko raspoređen u ruskim jedinicama, uključujući Ukrajinu i Siriju, a koriste ga i strani klijenti poput Sirijske arapske armije i Libijske nacionalne armije.
Prema dostupnim izveštajima, Pancir je do početka 2020-ih oborio više od 100 dronova i najmanje jedan lovac, sa najintenzivnijim iskustvom iz Sirije. Rat u Ukrajini dodatno je promenio zahteve: sistem mora da se nosi sa dronovima, krstarećim raketama, vođenom municijom i ciljevima koji lete nisko i pokušavaju da izbegnu radare.
Izveštava se da su na osnovu ukrajinskog iskustva poboljšane sposobnosti sistema protiv zapadnih krstarećih raketa poput Storm Shadow. Mornarička varijanta Pancira integrisana je i na brodove ruske mornarice, kao i na ratne brodove Mornarice Korejske narodne armije.
Širenje zaštite van Moskve
Nije isključeno da će se Pancir-SMD-E pojaviti i u drugim gradovima zapadne Rusije. Kako ukrajinski dronovi povećavaju domet, ugroženi su ne samo pogranični regioni, već i industrijska, energetska i vojna infrastruktura dublje u teritoriji, uključujući centralnu Rusiju i moguće zone prema Uralu.
Rusija ne može svaki važan objekat da pokrije sistemima dugog dometa. Zato se sve više traže statička, jeftinija i specijalizovana rešenja za odbranu konkretnih tačaka. Pancir-SMD-E na krovovima Moskve pokazuje kako se klasična PVO prilagođava ratu u kojem dronovi više ne gađaju samo front, već i političke, industrijske i simboličke centre države.
