Rat sa Iranom počinje ozbiljno da udara po globalnoj vojnoj strategiji Sjedinjenih Država. Posle 39 dana intenzivnih borbi, američki arsenali su toliko iscrpljeni da Vašington sada zaustavlja isporuke ključnog naoružanja saveznicima i partnerima širom sveta, uključujući i snage Republike Kine na Tajvanu.
Vršilac dužnosti sekretara američke mornarice Hung Cao potvrdio je pred senatorima da je privremeno obustavljena isporuka vojne opreme Tajvanu u vrednosti od 14 milijardi dolara. Objašnjenje je direktno povezano sa ogromnim gubicima i potrošnjom tokom rata protiv Irana.
Prema njegovim rečima, američke zalihe moraju prvo da budu obnovljene, a isporuke će biti nastavljene tek kada Kongres proceni da je Pentagon ponovo stabilizovao arsenale.
Za Tajvan je ovo posebno ozbiljan problem.
Ostrvo gotovo da nema alternativne dobavljače strateškog naoružanja osim SAD, a kašnjenja u isporukama američkog oružja već su dostigla istorijske razmere.
Do kraja 2025. godine zaostatak neisporučene vojne opreme namenjene Tajpeju premašio je 21,45 milijardi dolara.
Među sistemima čija je isporuka odložena nalaze se lovci F-16 Block 70, klizne bombe AGM-154C i teška torpeda MK-48.
Posebno bolan problem predstavlja ugovor vredan 8,2 milijarde dolara za 66 novih F-16 Block 70, čije kašnjenje je izazvalo ozbiljno nezadovoljstvo u Tajpeju.
Premijer Republike Kine Čo Džung-taj još krajem 2025. otvoreno je zapretio mogućim pravnim postupcima protiv proizvođača zbog konstantnih odlaganja.
Međutim, problem za Tajvan leži u tome što se prodaja realizuje kroz američki program Foreign Military Sales, gde kupci praktično nemaju klasične mehanizme za traženje nadoknade štete.
Iran iscrpeo američke arsenale
Dok Tajvan čeka avione i rakete, Pentagon pokušava da popuni rupe nastale tokom rata protiv Irana.
Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), američke snage su tokom prvih deset dana sukoba napale više od 6.000 iranskih ciljeva koristeći ogromne količine preciznog naoružanja dugog dometa.
Istovremeno su američki sistemi protivraketne odbrane ispalili više od 2.000 antibalističkih raketa kako bi presretali iranske udare.
Do kraja marta američka mornarica je, prema procenama, već potrošila gotovo 1.000 krstarećih raketa Tomahawk, od ukupnog arsenala koji se procenjuje na između 3.000 i 4.500 projektila.
Posebno alarmantna situacija nastala je sa zalihama sistema THAAD, Patriot, SM-3 i SM-6.
CSIS upozorava da su američke zalihe ključne municije pale na opasno nizak nivo i da SAD ulaze u period „kratkoročnog rizika“, tokom kojeg bi mogle postati ranjive na drugim frontovima, posebno u Pacifiku.
Analitičari procenjuju da bi Pentagonu moglo biti potrebno čak pet godina da obnovi arsenale na nivo pre rata sa Iranom.
THAAD i Patriot ispraznili skladišta
Dodatni pritisak na američke arsenale izazvao je način na koji je vođena protivraketna odbrana Izraela tokom sukoba.
Prema pisanju Vašington posta, izraelske snage su tokom 39-dnevnog rata čuvale značajan deo svojih zaliha antibalističkih raketa, dok su američke snage preuzele glavni teret presretanja iranskih udara.
Tri američka zvaničnika potvrdila su da je Pentagon tokom sukoba potrošio više od polovine ukupnih zaliha THAAD presretača.
Američke snage izvele su oko 200 lansiranja THAAD raketa, dok je mornarica ispalila više od 100 projektila SM-3 i SM-6.
Nasuprot tome, Izrael je tokom rata koristio oko 100 presretača „Strela“ i 90 raketa sistema „Davidova praćka“.
Mnogi od tih projektila nisu čak ni korišćeni protiv iranskih balističkih raketa, već protiv projektila jemenskog Ansarolaha i Hezbolaha.
„Sjedinjene Države su apsorbovale najveći deo misije protivraketne odbrane dok je Izrael čuvao svoje zalihe“, ocenio je Keli Griko iz Stimson centra.
Samo jedan THAAD presretač košta približno 15,5 miliona dolara.
Tokom prvih 12 dana sukoba troškovi korišćenja THAAD sistema za zaštitu izraelskog vazdušnog prostora procenjeni su na više od 2,35 milijardi dolara.
Ukupni troškovi THAAD operacija tokom čitavog rata procenjuju se na oko 3,5 milijardi dolara.
Da bi održao tempo presretanja, Pentagon je bio primoran da povlači sisteme THAAD i Patriot iz drugih strateških regiona sveta.
Posebno je odjeknulo povlačenje sistema iz Južne Koreje, gde su američke baze ostale sa smanjenim kapacitetima protivraketne odbrane kako bi sistemi bili prebačeni na Bliski istok.
Iranske rakete probijale odbranu
Uprkos ogromnoj količini ispaljenih presretača, efikasnost američko-izraelske protivraketne odbrane bila je ozbiljno dovedena u pitanje.
Iran je koristio rakete sa manevarskim bojevim blokovima, višestrukim bojevim glavama i hipersoničnim klizećim vozilima poput Fatah-2.
Dodatni problem za američke snage bilo je uništenje važnih radarskih sistema u Kataru, Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što je ozbiljno oslabilo mrežu ranog upozorenja.
Izraelski list Haarec još u martu je objavio da je čak osam od deset iranskih raketa uspevalo da probije odbranu i pogodi ciljeve.
Kako je rat odmicao i kako su se američki i izraelski sistemi sve više opterećivali, stopa uspešnosti iranskih udara nastavila je da raste.
CNN: Iran obnovio proizvodnju mnogo brže nego što je Pentagon tvrdio
Dok Pentagon govori o velikim uspesima operacije „Epski bes“, sve više zapadnih izvora objavljuje procene koje potpuno ruše prvobitne američke tvrdnje.
Komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper tvrdio je da je uništeno 90% iranske vojne industrije.
Međutim, novi narativ glasila CNN i drugih zapadnih medija iz iste kuhinje pokazuju potpuno drugačiju sliku.
Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Iran je zadržao oko 50% svog arsenala dronova, što znači da i dalje raspolaže hiljadama bespilotnih letelica.
Prvobitne procene da je uništena polovina iranskih raketnih lansera kasnije su korigovane, pa se sada smatra da su dve trećine sistema preživele rat.
Teheran je tokom šestonedeljnog primirja uspeo da obnovi ključne kapacitete, iskopa i reaktivira podzemne lansirne sisteme i obnovi proizvodnju dronova mnogo brže nego što se očekivalo.
Američki izvori sada procenjuju da bi Iran mogao potpuno da obnovi proizvodnju jurišnih dronova za samo šest meseci.
Istovremeno, skoro čitav arsenal iranskih obalskih krstarećih raketa ostao je netaknut, pošto ti sistemi nisu bili prioritet američke vazdušne kampanje.
Te rakete i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz.
Prema navodnim obaveštajnim procenama, Iran je zadržao operativni pristup za 30 od ukupno 33 raketne lokacije duž Ormuskog moreuza i ponovo aktivirao oko 90% podzemnih skladišta i lansirnih kompleksa.
Zapadni izvori navode da obnovu dodatno ubrzava podrška iz Rusije i Kine, koje navodno obezbeđuju komponente za raketnu proizvodnju.
Sve to dolazi u trenutku kada Pentagon pokušava da istovremeno održava ogromno vojno prisustvo na Bliskom istoku, snabdeva Ukrajinu, jača Pacifik i istovremeno održava obećanja prema Tajvanu.
Upravo zato obustava isporuka Tajvanu nije izolovan problem, već prvi veliki javni znak koliko je rat sa Iranom ozbiljno uzdrmao američke vojne kapacitete širom sveta.
