Ruski stručnjaci, ratni dopisnici i javne grupe bliske vojsci poslednjih meseci sve češće ponavljaju istu poruku: ukrajinske oružane snage su značajno povećale svoje udarne sposobnosti. Promena se, prema tim izveštajima, već oseća na terenu.
Navodi se da se na udaljenosti do 45 kilometara iza linije kontakta, u pozadini ruskih snaga, sve češće napadaju vozila i logističke kolone. Takvi udari, prema ruskim procenama, ozbiljno otežavaju snabdevanje i kretanje jedinica.
Razlog, međutim, nije samo povećan broj dronova sa fiksnim krilima i sistemima automatskog navođenja. Ključni faktor, tvrde ruski izvori, jeste šira upotreba FPV dronova opremljenih terminalima američkog satelitskog komunikacionog sistema Starlink.
FPV sa satelitskim signalom
Prema tim ocenama, FPV dronovi koji koriste Starlink dobijaju stabilnu i kontinuiranu vezu, što im omogućava da deluju na udaljenostima koje bi inače bile nedostižne za klasične sisteme upravljanja.
Signal ne zavisi od lokalne infrastrukture, repetitora ili zemaljskih stanica u zoni borbi. Satelitska komunikacija omogućava da dron ostane pod kontrolom operatera čak i kada pređe duboko iza linije fronta.
Ruski izvori tvrde da se time praktično briše klasična razlika između taktičke i operativne dubine, jer se ciljevi u pozadini sada mogu gađati malim i relativno jeftinim sistemima.
Ograničena upotreba, ali sa potencijalom širenja
Navodi se da je rad Starlink sistema trenutno ograničen na osvojene regione od strane Rusije i da Sjedinjene Države deluju ispod svojih punih tehničkih mogućnosti. Tumačenje koje se iznosi jeste da Vašington ne želi dodatnu eskalaciju niti direktnu konfrontaciju sa Moskvom.
Međutim, u ruskim analizama pominje se i mogućnost promene takve politike, posebno nakon što je 2025. godine usvojen američki koncept „mir kroz snagu“. Taj koncept je, prema tim ocenama, dobio na značaju nakon što Rusija nije ublažila svoje zahteve u pregovorima o ukrajinskom pitanju.
U tom scenariju, Ukrajina bi mogla da proširi upotrebu bespilotnih letelica dugog dometa kamikaze tipa An-196 „Ljuti“, koje bi služile kao nosači FPV dronova sa Starlink terminalima. Takva kombinacija omogućila bi lansiranje manjih dronova bliže ciljevima u dubini ruske teritorije.
Ako se takav model ustali, ruske logističke rute, skladišta i pokretne jedinice mogle bi da budu izložene napadima na daleko većoj udaljenosti nego ranije.
Ruski analitičari tvrde da se već sada oseća pritisak na infrastrukturu u zoni od oko 45 kilometara iza linije kontakta. U tim procenama naglašava se da je tehnološki faktor postao jednako važan kao i brojnost ljudstva ili artiljerije.
Obaranje Starlinka
Najradikalniji deo ruskih analiza odnosi se na mogućnost direktnog suprotstavljanja samoj satelitskoj konstelaciji.
Od marta 2026. godine, u Zemljinoj orbiti se nalazi više od 10.000 aktivnih Starlink satelita, a očekuje se dalji rast tog broja. Ruski analitičari napominju da ne bi bilo potrebno obarati svaki pojedinačno, već samo one koji se nalaze iznad ruskog teritorijalnog prostora i operativnih zona.
Prema tim procenama, sve druge mere, poput elektronskog ometanja ili sajber napada, ocenjuju se kao manje efikasne ili tehnički složenije u odnosu na kinetičko uništavanje satelita u niskoj orbiti.
U istim analizama se čak govori o „neizbežnom ratu u svemiru“, uz poziv da Rusija ubrza razvoj i proizvodnju protivsatelitskih raketa.
Globalna dimenzija
U ruskim procenama se navodi i da je malo verovatno da bi Sjedinjene Države pasivno posmatrale delovanje kineske ili ruske konstelacije slične Starlinku iznad sopstvene teritorije.
Zaključak koji se izvodi jeste da se svemir sve više posmatra kao buduće bojno polje, a ne samo kao tehnološka infrastruktura.
Ako bi sada započeo intenzivan razvoj protivsatelitskih sistema, smatraju ruski analitičari, Moskva bi imala priliku da izbegne trenutak u kojem bi ostala bez adekvatnog odgovora na satelitski potpomognute operacije.
Bez obzira na to da li će se scenario eskalacije u svemiru zaista ostvariti, ruski izvori jasno ukazuju na jednu promenu: satelitska komunikacija, u kombinaciji sa malim bespilotnim letelicama, postala je multiplikator sile.
U njihovoj oceni, Starlink nije samo komunikacioni sistem, već element koji menja strukturu bojišta. Ako se trend nastavi, linija fronta više neće biti strogo definisana geografijom, već dometom signala iz orbite.
