Prema analizi objavljenoj u američkom magazinu 19FortyFive, Rusija danas raspolaže sa svega 27 do 30 operativnih nadzvučnih bombardera Tu-22M3. Autor teksta, Harison Kas, navodi da je od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine izgubljeno između 10 i 15 procenata ukupne flote ovog tipa.
Ključna tvrdnja glasi da se ovi gubici ne mogu nadoknaditi, jer je proizvodnja Tu-22M3 obustavljena još 1993. godine. Svaki izgubljeni primerak, prema toj analizi, predstavlja trajno smanjenje ruske sposobnosti dugodometnih udara.
Zašto je Tu-22M3 bitan
Tu-22M3, poznat u NATO pod oznakom „Backfire“, predstavlja nadzvučni bombarder sa promenljivom geometrijom krila. Operiše sa četvoročlanom posadom i dostiže brzine veće od 1,8 maha. Razvijen tokom Hladnog rata, prvobitno je zamišljen kao protivbrodski „ubica nosača“, ali je vremenom evoluirao u platformu za lansiranje krstarećih raketa sa distance.
Naoružan projektilima H-22 i modernizovanom verzijom H-32, Tu-22M3 danas pre svega služi kao nosač raketa dugog dometa. Njegova vrednost, kako navodi 19FortyFive, leži u isporuci projektila, a ne u preživljavanju u zoni zasićenoj protivvazdušnom odbranom.
Američka publikacija tvrdi da je Rusija izgubila Tu-22M3 na više načina. U aprilu 2024. jedan avion je, prema toj analizi, oboren modifikovanom raketom sistema S-200 sa udaljenosti od 300 kilometara. Ova verzija S-200, kako se navodi, navodno je dobila novi tragač koji omogućava samostalno praćenje cilja, čime je produžen domet i sposobnost dejstva duboko unutar ruskog vazdušnog prostora.
Pored toga, Tu-22M3 su uništavani i na zemlji, u napadima dronovima na ruske vazduhoplovne baze. U tekstu se pominju baze Solci-2, Olenja na Arktiku i Belaja u Sibiru. Prema navodima, Rusija je pretrpela i neborbene gubitke, usled kvarova i havarija povezanih sa starošću sistema i visokim operativnim tempom.
Autor zaključuje da se flota nalazi pod pritiskom tokom čitavog životnog ciklusa, u vazduhu, na zemlji i indirektno kroz iscrpljivanje resursa i održavanje.
„FrankenSAM“ i promena balansa
Posebnu pažnju 19FortyFive posvećuje modifikovanoj verziji sovjetskog sistema S-200, koji je prvobitno uveden šezdesetih godina. Ova modernizovana verzija, prema tekstu, navodno je dobila novu glavu za navođenje, čime je sistem dobio produženi domet i sposobnost da pogađa bombardere u dubini teritorije.
U analizi se tvrdi da je pretvaranje starog sistema u „strateško oružje“ otežalo operacije Tu-22M3, bilo da se nalaze iznad Ukrajine ili unutar ruskog vazdušnog prostora.
Tokom sukoba, taktika upotrebe Tu-22M3 je promenjena. Bombarderi više ne prilaze linijama fronta, već deluju sa udaljenih pozicija, lansirajući rakete duboko unutar ruske teritorije.
Ovaj pristup značajno povećava preživljavanje platforme, ali smanjuje fleksibilnost i efikasnost. U tekstu se navodi da Tu-22M3, kada se koristi isključivo za lansiranje sa distance, postaje manje dinamičan i operativno ograničeniji.
Problem nenadoknadivosti
Najozbiljnija tačka analize odnosi se na industrijske kapacitete. Proizvodnja Tu-22M3 obustavljena je 1993. godine. Iako je Rusija pokrenula program modernizacije, sa planom da nadogradi 30 aviona na standard Tu-22M3M, do sada su isporučena samo dva modernizovana primerka.
Jedan od ključnih problema je motor NK-25, koji se više ne proizvodi. Pokušaji obnavljanja proizvodnje ili zamene motora odvijaju se sporo, a delovi se u nekim slučajevima preuzimaju sa prizemljenih aviona. Svaki izgubljeni primerak, prema ovoj analizi, predstavlja trajni gubitak.
Tu-22M3 je projektovan u eri drugačijeg tehnološkog balansa. Nije „stealth“ platforma, ima veliki radarski odraz i leti po relativno predvidivim profilima. Na zemlji, avioni se često parkiraju na otvorenim stajankama, izloženi dronovima i projektilima.
Prema 19FortyFive, savremeno bojište 21. veka, zasićeno senzorima i jeftinim bespilotnim sistemima, predstavlja izazov za velike i skupe platforme.
Strateške implikacije
Smanjenje flote Tu-22M3, prema toj analizi, znači manje lansirnih platformi i smanjenu udarnu moć. To može dovesti do manjih i kraćih raketnih udara. Posebno se naglašava da Tu-22M3 čini značajan deo vazdušnog segmenta ruske nuklearne trijade, pa svako smanjenje flote ima i širi strateški kontekst.
U tekstu se ističe da je posebno zabrinjavajuće, iz ruske perspektive, to što su neki napadi izvršeni duboko unutar teritorije Rusije, što sugeriše da je sve manje lokacija zaista bezbedno.
Za NATO, autor zaključuje da ovaj trend pokazuje ranjivost ciljeva visokog značaja, čak i kada se nalaze duboko u unutrašnjosti zemlje.
Analiza 19FortyFive uklapa Tu-22M3 u širi obrazac, skupe platforme postaju ranjive na jeftine sisteme. Prema tom tumačenju, Ukrajina je uspevala da uspori ruske operacije korišćenjem relativno niskobudžetnih sredstava protiv visoko vrednih ciljeva.
Flota Tu-22M3 neće nestati preko noći, niti u bliskoj budućnosti. Međutim, prema američkoj proceni, ona se postepeno smanjuje i ulazi u fazu u kojoj svaka nova šteta ima dugoročne posledice.
Ostaje pitanje koliko su ove procene precizne i koliko se zasnivaju na tačnim podacima. Ipak, sama činjenica da se u zapadnim analizama otvoreno govori o „opadanju udarne moći“ ruske strateške avijacije pokazuje da je Tu-22M3 ponovo u centru pažnje, ne kao simbol hladnoratovske sile, već kao platforma čija se budućnost sve češće dovodi u pitanje.
Najzabavanije je sto im je to javila ukro obavestajna sluzba.
Neka i dalje misle na Zapadu da je ostalo samo 29, zato ce biti veoma neprijatno iznenadjeni kad ih u izgleda neminovnom ratu sa Rusijom prebroje u vazdusnom napadu sa taktickim N raketama cak vise od 50 funkcionalnih aviona.