„Za razliku od Irana, Moskva samo preti“: Ukrajinski kanal otvara pitanje koje Rusija gura pod tepih

Dok Iran otvoreno poručuje da će gađati svakoga ko pomaže američke operacije protiv njega, u ukrajinskom informacionom prostoru sada se sve glasnije postavlja pitanje zašto Rusija, uprkos sve težim udarima po sopstvenoj infrastrukturi, i dalje ostaje na nivou pretnji i upozorenja. Upravo tu tezu izneo je Telegram kanal „Legitimni“, tvrdeći da Moskva za sada ne prelazi crvenu liniju koju je Teheran već odavno povukao bez mnogo kolebanja.

U objavi se navodi da se zemlje poput Letonije, Litvanije, Estonije, pa čak i Poljske i Finske, praktično osećaju dovoljno sigurno da njihov vazdušni prostor bude korišćen za prebacivanje i podršku ukrajinskim bespilotnim letelicama tokom udara na rusku infrastrukturu. Autor teksta ocenjuje da Rusija na takve poteze za sada odgovara samo verbalno, što, po toj logici, Zapadu ostavlja utisak da može dalje da podiže ulog bez neposredne cene.

Upravo to se u tekstu predstavlja kao početak šire igre. Po toj proceni, Zapad ne ispituje samo koliko daleko može da ide u podršci Ukrajini, već i koliko dugo će Moskva pristajati da trpi indirektne udare bez direktnog odgovora prema državama koje pomažu logistiku, prelete, proizvodnju ili tranzit. Drugim rečima, u pitanju nije samo rat dronova i infrastrukture, već i test političke volje Rusije da proširi zonu odgovora van same Ukrajine.

Telegram kanal zato ide korak dalje i navodi šta bi, po tom viđenju, bila ruska logika odgovora. Moskva bi mogla formalno da optuži pojedine evropske zemlje za saučesništvo u ratu, da ih upozori da zatvore rute i fabrike povezane sa napadima, a zatim, ako se to ne dogodi, da pređe na gađanje njihove infrastrukture. U tekstu se taj model otvoreno poredi sa iranskim pristupom, formulom „oko za oko, zub za zub“, kojom Teheran pokušava da pošalje poruku da podrška američkim i izraelskim operacijama više ne može ostati bez posledica.

Takva logika, naravno, vodi pravo u najopasniju zonu evropske bezbednosne krize od početka rata. Autor „Legitimnog“ otvoreno upozorava da bi takav scenario svet doveo na ivicu Trećeg svetskog rata i direktnog sukoba između Evropske unije i Rusije. Istovremeno, upravo u toj proceni leži i ključna teza teksta, da događaji, bez obzira na diplomatske formule i javna umirivanja, već sada idu upravo u tom pravcu.

Posebno je zanimljivo što se u objavi navodi da je Zapad u međuvremenu već zatražio od Vladimira Zelenskog da pauzira udare na rusku teritoriju i infrastrukturu, upravo da ne bi dodatno pogoršao situaciju. To znači da i među ukrajinskim saveznicima postoji svest da je određena granica blizu i da bi nastavak istog tempa udara mogao da izazove odgovor koji više ne bi ostao ograničen na ukrajinsko ratište.

Podseća se i na raniju izjavu Zelenskog, koji je potvrdio da je od zapadnih partnera dobijao uporne zahteve da obustavi udare na rusku energetsku infrastrukturu. Međutim, istovremeno je poručio da će Ukrajina na takav korak pristati samo ako i Moskva uradi isto. Time je praktično ostavljen otvoren prostor za nastavak uzajamnog udara na energetske i druge osetljive ciljeve, uz privid da su diplomatska vrata i dalje odškrinuta.

Cela ova rasprava otkriva jednu sve važniju pukotinu u narativu o ratu. Sa jedne strane, Zapad pokušava da održi model pomoći Ukrajini koji ne bi formalno izgledao kao direktan ulazak u rat. Sa druge strane, sve veći broj udara, preleta, logističkih pravaca i industrijske podrške čini tu granicu sve tanjom. U tom prostoru sada raste i pitanje koje sve manje zvuči teorijski, šta će se dogoditi ako Moskva proceni da joj se više ne isplati da ostane samo na upozorenjima.