Ukrajina na Krimu uništila lanser Bastion sa raketama Cirkon: pogođen lanser, oštećen drugi sistem

Ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR saopštila je da je tokom noćnih udara 24. marta na okupiranom Krimu pogođena kolona ruskih obalskih raketnih sistema Bastion, pri čemu je, prema tvrdnjama Kijeva, uništen jedan lanser, oštećen još jedan sistem, a eliminisane su i dve hipersonične rakete Cirkon.

Prema navodima GUR-a, ukrajinske snage su prethodno otkrile i pratile kretanje ruske kolone koja se navodno upućivala ka vatrenim položajima. U trenutku udara, kako tvrdi ukrajinska strana, pogođen je jedan lanser Bastion, dok je drugi pretrpeo oštećenja. U istom saopštenju navodi se i da je sedam ruskih vojnika poginulo ili ranjeno.

Kijev tvrdi da je pogođeni sistem korišćen za lansiranje raketa Cirkon protiv ciljeva u Ukrajini. Prema toj verziji događaja, dve rakete Cirkon nalazile su se u lanseru i uništene su zajedno sa delom tehnike. Ukrajinska obaveštajna služba posebno naglašava da je reč o skupom i važnom sistemu, čije uništenje direktno pogađa ruske udarne kapacitete na Krimu.

Sistem Bastion je prvobitno razvijen kao obalski raketni kompleks za gađanje površinskih brodova, pre svega pomoću raketa P-800 Oniks. Međutim, tokom vremena njegova uloga je proširena, pa se ovakvi sistemi sve češće dovode u vezu i sa napadima na kopnene ciljeve. Upravo zato je svaki udar na mobilne lansere ovog tipa operativno značajan, jer oni omogućavaju brzo premeštanje, kraće vreme pripreme za dejstvo i teže su za otkrivanje od stacionarnih položaja.

Tvrdnja da su na Bastion integrisane i rakete Cirkon pa čak bile u samom lanseru u trenutku udara dodatno Kijevu pojačava težinu ovog napada. Cirkon je hipersonična raketa koja se uglavnom vezuje za pomorske platforme, a njeno eventualno korišćenje sa kopnenih lansera značilo bi da Rusija širi mogućnosti raspoređivanja i smanjuje zavisnost od brodova kao jedinih nosača tog oružja. U praktičnom smislu, to bi Bastion pretvaralo iz obalskog raketnog sistema u mnogo fleksibilniju platformu za napade iz dubine Krima.

Ukrajinska strana naglašava i tajming operacije. Prema njihovim tvrdnjama, ruske snage su u prethodnim velikim udarima koristile Cirkone sa Krima, dok posle napada 24. marta u izveštajima ukrajinskog vazduhoplovstva više nije bilo prijavljenih lansiranja tih raketa. Zvaničnici to nisu direktno povezali kao dokaz, ali se u Kijevu očigledno sugeriše da je udar na kolonu Bastiona mogao da poremeti ili odloži naredne ruske raketne napade.

Za sada je ukrajinska verzija događaja jedina javno izneta u ovakom obliku. Ruska strana se, prema dostavljenim informacijama, nije ni oglašavala detaljno o ovom konkretnom incidentu. Ipak, već sama tvrdnja da je na Krimu pogođen mobilni lanser Bastion baš sa raketama Cirkon podiže značaj ovog udara daleko iznad uobičajene frontovske vesti, pošto se radi o jednom od sistema koji Rusiji daju mogućnost brzog i teško predvidivog raketnog dejstva iz crnomorske zone.

Ako se ukrajinske tvrdnje pokažu tačnim, to bi značilo da je Kijev uspeo da pogodi ne samo još jedan lanser na Krimu, već i jedan od elemenata ruskog raketnog lanca koji je poslednjih meseci imao sve veću ulogu u napadima na ukrajinsku teritoriju.

Podstimo, pre mnogo godina, Putin je najavio svetu šest „super oružja“ Rusije. Cirkon je jedno od šest tada najavljenih super oružja. Stručnjaci kažu da ovi projektili mogu potopiti nosač aviona i izbeći najsofisticiranije sisteme protivvazdušne odbrane.

Zbog svoje ogromne brzine, vazdušni pritisak ispred projektila stvara oblak plazme koji upija radio talase, čineći ga skoro nevidljivim za radarske sisteme. Veruje se da na hipersonične rakete poput Cirkona nijedna zemlja na svetu, još uvek, nema adekvatan odgovor.

”Cirkon” ili 3M22 je ruska hipersonična protivbrodska krstareća raketa sa nadzvučnim nabojnomlaznim motorom (scramjet) koju razvija Aksionarsko društvo ”Naučno-proizvodna korporacija mašinogradnje” (Акционерное общество ”Научно-производственное объединение машиностроения”) iz Perutova, Moskovska oblast. Raketa je deo borbenog kompleksa ”Cirkon” 3K22. Planirano je da zameni tešku protivbrodsku raketu PKR P-700 kompleksa raketnog oružja ”Granit” (Indeks 3M45, NATO kodifikacija SS-N-19 ”Shipwreck”).

Osnovna razlika ove od drugih ruskih i inostranih protivbrodskih raketa je znatno veća brzina leta. Šta više, Putin je izjavio da je ”Cirkon” sposoban da postigne brzinu ”oko 9 maha na udaljenosti većoj od 1000 km, da može da uništi pomorske i kopnene ciljeve, te da je predviđena za upotrebu sa već postojećih brodova i podmornica za raketne sisteme Kalibar”.

Cirkon je takođe i prva hipersonična raketa na svetu lansirana i sa broda i iz zaronjene podmornice. ”Buster”, prvi, pogonski stepen rakete na čvrsto gorivo ubrzava projektil do nadzvučne brzine. Nakon toga, nadzvučni nabojnomlazni motor (scramjet) na tečno gorivo (Decilin, Т-10, JP-10 mlazno gorivo, ugljovodonik po oštoj formuli C₁₀H₁₆), smešten u drugom stepenu, ubrzava raketu do hipersonične brzine.

Cirkon leti do cilja na visini od 30-40 km gde je otpor vazduha mali tako da se značajno povećava domet i brzina. Osnovna namena Cirkona je uništavanje neprijateljskih brodova različitih klasa (od fregata do nosača aviona), kao i kopnenih vojnih ciljeva u radijusu uništenja.

Brzinske karakteristike Cirkona (~10.200 km/h) čine ga nedostupnim za postojeće protivraketne odbrambene sisteme. Gotovo je nemoguće odbraniti se od takve rakete, kao i blagovremeno otkriti njeno lansiranje. ”Cirkon” se može lansirati iz univerzalnih brodskih lansera 3S14 (UKSK, Универсальный корабельный стрельбовый комплекс 3С14).