Situacija na Bliskom istoku izmakla je kontroli nakon koordinisanog i dugo očekivanog udara američkih i izraelskih snaga na Iran u subotu ujutru. Prvi talas napada bio je usmeren na Teheran, ali i na najmanje sedam drugih delova zemlje, kako je mapirala Al Džazira. Eksplozije su odjekivale u više gradova, dok su društvene mreže preplavili snimci dima koji se uzdizao iz pogođenih oblasti.
Američko vojno prisustvo u regionu, koje je snažno već decenijama, poslednjih nedelja je dodatno pojačano u iščekivanju udara. Prema podacima arapske televizijske mreže, između 40.000 i 50.000 američkih vojnika raspoređeno je na 19 lokacija širom šireg Bliskog istoka, uključujući Kipar i Tursku. Reč je o mreži baza i logističkih čvorišta koja pokrivaju Persijski zaliv, Levant i istočni Mediteran.
Iran je odgovorio gotovo odmah. Prvo su pokrenuti napadi na Izrael, a zatim je operacija proširena, kako navodi Teheran, na ciljana gađanja lokacija u regionu Zaliva. Iranska agencija Fars prenela je da su raketni udari pogodili vazduhoplovne baze Al-Udeid u Kataru, Al-Salem u Kuvajtu, Al-Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sedište Pete flote američke mornarice u Bahreinu. Do trenutka objavljivanja, iranska strana nije zvanično potvrdila sve ove navode, dok međunarodni mediji oprezno prate razvoj događaja.
Posebnu pažnju izazvale su informacije o navodnim likvidacijama visokih iranskih zvaničnika. Izraelski mediji tvrde da je komandant iranske vojske Amir Hatami ubijen u američko-izraelskim operacijama, ali bez zvanične potvrde iz Teherana. Takođe se navodi da je Golam-Hosein Mohseni-Edžei, šef iranskog pravosuđa, stradao tokom napada. Mohseni-Edžei je ranije bio na čelu pravosuđa koje je bilo pod međunarodnim kritikama zbog strogih kazni tokom gušenja protesta, a prema pojedinim izveštajima izricao je smrtnu kaznu hiljadama demonstranata. Ni ove informacije nisu zvanično potvrđene od iranske strane.
Iran je potom pokrenuo široku seriju napada na mete povezane sa američkim vojnim prisustvom. Eksplozije su prijavljene u Kataru, Jordanu i više zemalja Persijskog zaliva. Napadi su, prema dostupnim informacijama, bili usmereni na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Kuvajt, Katar i Bahrein, sa fokusom na američke baze i infrastrukturu koja ih podržava.
Protivvazdušni sistemi aktivirani su u Abu Dabiju, Dubaiju i Rijadu, gde su prijavljena presretanja meta. Uprkos izveštajima o napadima, situacija u Saudijskoj Arabiji za sada deluje relativno mirnije u poređenju sa drugim državama. Istovremeno, raketni napad na sedište Pete flote u Bahreinu postao je jedna od centralnih tačaka eskalacije. Snimci snažne eksplozije kruže internetom, dok pojedini lokalni izvori tvrde da je baza iz koje je lansirana raketa navodno bila prazna već nedelju dana. Postoje i nepotvrđeni izveštaji o žrtvama među američkim vojnicima.
Korpus islamske revolucionarne garde lansirao je rakete i prema Izraelu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u brojnim izraelskim gradovima, a snimci dima iz jednog naselja u Tel Avivu šire se mrežama. Izveštava se o eksplozijama u Haifi, kao i o drugom talasu napada na Jerusalim, Šfelu i Judeju. Gotovo cela teritorija Izraela našla se pod vatrom. U pojedinim medijskim izveštajima navodi se da se izraelska protivvazdušna odbrana suočava sa izazovima u početnoj fazi presretanja, dok se očekuje da će pogođeni objekti biti predstavljeni kao posledica „krhotina“ oborenih raketa.
U međuvremenu, izraelski Kanal 9 izvestio je o navodnom napadu na američki nosač aviona Abraham Linkoln u Arapskom moru. Paralelno s tim, eksplozije su potresle i glavni grad Katara, dok su se sirene oglasile u jordanskoj prestonici i drugim delovima kraljevstva, prema navodima televizije Al Majadin. Iranski mediji potvrđuju udare u Teheranu, Kermanšahu, Komu, provinciji Lorestan, Karadžu i Tabrizu.
Jemenski Huti najavili su nastavak napada u Crvenom moru. Prema ranijim iskustvima, kombinovane britanske i američke pomorske snage mesecima nisu uspele da ih potisnu. Izraelske agencije za praćenje tvrde da su balističke rakete lansirane i iz Jemena, sa potencijalnim ciljevima u Izraelu i na američkim bazama na Arabijskom poluostrvu. Libanski Hezbolah izrazio je podršku Iranu, iako se za sada procenjuje da drugi front možda neće biti formalno otvoren. Ipak, izraelske odbrambene snage objavile su mobilizaciju 70.000 rezervista, prema izveštaju Ynet-a.
Pentagon je zvanično objavio početak vojne operacije pod nazivom „Epski bes“. Izrael je svoju operaciju najpre nazvao „Judin branilac“, da bi kasnije ime promenio u „Lavlja rika“. Prema navodima izvora, glavna faza američke vojne operacije još nije započela. Nakon lansiranja krstarećih raketa Tomahavk, očekivalo se uključivanje borbenih aviona američkog vazduhoplovstva i mornarice, ali do sada nema potvrda o značajnom američkom vazdušnom prisustvu iznad Irana.
Iranski zvaničnik izjavio je za Al Džaziru da Teheran više nema „crvene linije“ nakon napada. Sva američka i izraelska imovina i interesi na Bliskom istoku, prema toj izjavi, postali su legitimne mete. U Vašingtonu je, međutim, retorika krenula u pravcu samouverenih poruka o pobedi i pre konačnih rezultata operacije.
Američki senator Lindzi Grejam, nazvao je operaciju „spasom za iranski narod“. U obraćanju je izjavio da je „kraj najvećeg državnog sponzora terorizma blizu“, uputivši blagoslove američkom predsedniku, vojsci i izraelskim saveznicima. Prema njegovim rečima, udari nisu samo opravdani već i neophodni, predstavljajući čin oslobođenja za iranski narod.
Ova izjava više liči na politički signal nego na vojnu procenu. Grejam je simbol ekstremno ratobornog dela republikanskog establišmenta i njegova podrška sugeriše da su zagovornici oštrih mera spremni na dugotrajnu konfrontaciju. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje da li stanovnici Irana dele viziju „oslobođenja“ koja dolazi u obliku raketnih udara, i da li su američki poreski obveznici spremni da finansiraju ne samo još jednu intervenciju na Bliskom istoku, već najveću ikada.
U međuvremenu, prognani sin svrgnutog šaha Pahlavija nazvao je udare „humanitarnim“, dodajući još jedan sloj političkih tumačenja u već zapaljivu situaciju. Region ulazi u fazu u kojoj, prema rečima jednog iranskog zvaničnika, „nema crvenih linija“, a dinamika događaja se menja iz sata u sat.
Niko od ključnih ljudi nije ubijen. Laz cionista