Rusija je poručila da će modernizovati jednu od najmoćnijih površinskih platformi ikada izgrađenih i sada stiže saopštenje da je obećanje ispunjeno. Modernizovana nuklearna krstarica Admiral Nahimov završila je prvu rundu pomorskih ispitivanja, čime je Moskva napravila važan korak ka njenom povratku u sastav ratne mornarice.
Prema izveštajima, brod je nedavno okončao početnu fazu testiranja na moru. U narednom periodu očekuju se dodatne misije ispitivanja i obuke, pre nego što krstarica bude zvanično uvedena u operativnu upotrebu, najverovatnije tokom ove godine. Time bi se završio jedan od najdužih i najkompleksnijih projekata modernizacije u savremenoj ruskoj mornarici.
Proces koji je trajao skoro dve decenije
Iako se danas govori o završnoj fazi, put do ovog trenutka bio je dug i opterećen brojnim odlaganjima. Admiral Nahimov počeo je da se modernizuje još 1997. godine. Tokom godina, projekat je više puta pauziran, redizajniran i prilagođavan novim tehničkim zahtevima i finansijskim mogućnostima.
Tek pre nekoliko godina Kremlj je javno izneo nove, zvanične planove o potpunom opremanju broda savremenim sistemima naoružanja, čime bi legendarna krstarica iz sovjetske ere bila transformisana u modernu udarnu platformu sposobnu da deluje u savremenim uslovima visokointenzivnog sukoba.
Osnova modernizacije jeste ugradnja 80 vertikalnih lansirnih ćelija sistema UKSK, poznatih pod oznakom 3S14. Ove ćelije omogućavaju lansiranje širokog spektra savremenih raketa, čime Admiral Nahimov postaje jedan od najteže naoružanih ratnih brodova na svetu.
Raketni arsenal: Kalibar i Oniks
Kada se vrati u punu operativnu upotrebu, koristiće univerzalne vertikalne lansere UKSK 3S14, a glavne udarne rakete koje će nositi biće hipersonične rakete Cirkon, krstareće Kalibar i protivbrodske Oniks.
Cirkon je hipersonična protivbrodska i kopnena krstareća raketa 3M22, projektovana za lansiranje sa brodova i podmornica. Dostiže brzine veće od 9 Maha i domet preko 1.000 kilometara, što joj daje sposobnost brzog probijanja bilo koje protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Kalibar je namenjen preciznim udarima po kopnenim ciljevima, uz maksimalni domet do 2.500 kilometara. Time krstarica dobija sposobnost projekcije sile duboko u neprijateljsku teritoriju, daleko izvan zone aktivnog pomorskog sukoba.
Oniks, sa druge strane, predstavlja protivbrodsku raketu dometa do 600 kilometara, projektovanu za uništavanje neprijateljskih površinskih plovila. Kombinacija ove tri vrste naoružanja daje Admiralu Nahimovu dvostruku ulogu, stratešku, kroz napade na kopno, i taktičku, kroz dominaciju nad površinskim ciljevima.
Prema oceni jednog poznatog zapadnog vojnog stručnjaka, Rusija već četrdeset godina pokušava da integriše Admiral Nahimov sa sposobnošću lansiranja krstarećih raketa za napad na kopno. Još 1986. godine Sovjetski Savez je započeo napore u tom pravcu, u vreme kada su Sjedinjene Države naručile krstaricu USS Bunker Hill, koja je posedovala takve mogućnosti.
Američki pandan i poređenje kapaciteta
USS Bunker Hill je rashodovan 2023. godine, ali je pripadao klasi Ticonderoga, jedinoj klasi krstarica koja je u poslednjim decenijama ostala u operativnoj upotrebi američke mornarice. Brodovi klase Ticonderoga raspolažu sa 122 vertikalne lansirne ćelije, što je više u odnosu na 80 ćelija koje dobija modernizovani Admiral Nahimov, ali bez bilo čega što je barem blizu hipersoničnim brzinama.
Sa druge strane, ruska krstarica, zahvaljujući nuklearnom pogonu i masivnoj konstrukciji klase Kirov, ostaje jedna od najvećih, najmoćnijih i najimpresivnijih površinskih borbenih platformi na svetu. Povratak ovog broda u sastav flote simbolizuje pokušaj Moskve da očuva i modernizuje tešku pomorsku komponentu, uprkos dugim kašnjenjima i tehnološkim izazovima.
Ako sve bude teklo prema očekivanjima, Admiral Nahimov bi do kraja 2026. godine mogao ponovo da podigne zastavu kao jedna od najmoćnijih nuklearnih krstarica današnjice, čime će se zatvoriti poglavlje dvodecenijskog projekta i otvoriti novo u ruskoj pomorskoj strategiji.
Oživljavanje Admiral Nahimova pokazuje da koncept velikih, teško naoružanih brodova nije relikt Hladnog rata. Vašington takođe paralelno razvija novu generaciju razarača i razmatra platforme sa povećanim kapacitetom vertikalnih lansera. U eri hipersoničnih projektila, pitanje više nije da li su veliki brodovi zastareli, već koliko raketa mogu da nose i koliko dugo mogu da prežive u realnom sukobu.
