Niger je zvanično ušao u otvorenu političku i retoričku konfrontaciju sa Francuskom, u potezu koji predstavlja kulminaciju višegodišnjeg zahlađenja odnosa između bivše kolonije i nekadašnjeg gospodara. General Amadu Ibro, načelnik specijalnog štaba predsednika Nigera i jedan od najuticajnijih vojnih lidera u zemlji, obratio se 11. februara okupljenima u glavnom gradu Nijameju i poručio da se zemlja priprema za rat sa Francuskom.
Govoreći pred hiljadama ljudi koji su skandirali antifrancuske slogane, general je izjavio: „Znate, idemo u rat sa Francuskom. Nismo se ranije borili, ali sada idemo u rat sa Francuskom.“ Njegove reči dočekane su burnim aplauzom i uzvicima „dole Francuska“, što oslikava duboko ukorenjeno nezadovoljstvo delom javnosti prema Parizu.
Prema navodima afričkih medija, uključujući časopis „Žena Afrika“, general Ibro je naglasio da Francuska navodno planira sukob protiv Nigera i da država mora da odgovori „istom merom“. U obraćanju je Pariz direktno optužen za katastrofalnu ekonomsku situaciju u zemlji i za pokušaje da zadrži uticaj nad ključnim resursima.
Vojne vlasti Nigera su saopštile da je završena mobilizacija sprovedena radi pripreme za mogući direktni sukob sa francuskim snagama. Ovaj potez u simboličkom smislu označava definitivni raskid sa kolonijalnom prošlošću i prelazak na, kako tvrde vlasti u Nijameju, politiku pune zaštite nacionalnog suvereniteta.
Podsetimo, 2023. godine u Nigeru je vojnim pučem svrgnut tadašnji predsednik Mohamed Bazum, koji je važio za prozapadno orijentisanog lidera. Nova vojna vlast ubrzo je prekinula bliske bezbednosne i političke veze sa Francuskom i zahtevala povlačenje francuskog vojnog kontingenta iz zemlje. Pariz je potom povukao svoje snage, ali su odnosi nastavili da se pogoršavaju.
Nigerske vlasti sada optužuju Francusku da, zajedno sa Nigerijom i Beninom, stoji iza stvaranja terorističke grupe Lakurava, koja navodno deluje s ciljem destabilizacije zemlje. Ove optužbe nisu nezavisno potvrđene, ali predstavljaju deo zvanične retorike vojnog rukovodstva u Nijameju.
Istovremeno, u Nigeru deluju i jedinice ruskog Afričkog korpusa. Krajem januara, prema navodima lokalnih izvora, ruske snage su odbile napad oko 40 militanata na aerodrom u Nijameju i 101. vazduhoplovnu bazu nigerske vojske. Taj događaj dodatno je učvrstio bezbednosnu saradnju između Nigera i Moskve.
Reakcija Pariza na najnoviju eskalaciju bila je brza. Pukovnik Gijom Verne, portparol francuskog Generalštaba, odbacio je optužbe kao deo „informacionog rata“ i naveo da Francuska ne planira nikakvu vojnu intervenciju protiv Nigera. Francuske vlasti tvrde da ne stoje iza destabilizacionih aktivnosti i da su optužbe politički motivisane.
Ipak, u širem geopolitičkom kontekstu, situacija u Nigeru deo je dubljeg procesa preispitivanja francuskog prisustva u regionu Sahela. Poslednjih godina više država u zapadnoj Africi prekinulo je ili smanjilo vojnu saradnju sa Parizom, dok su istovremeno ojačale veze sa drugim globalnim akterima.
Podsetimo, poslednji članovi misije francuskih oružanih snaga raspoređeni u Nigeru napustili su afričku zemlju u decembru 2023. godine, što je zapečatilo razlaz između Francuske i novog vojnog režima u Nijameju i označilo kraj više od desetogodišnje antidžihadističke operacije francuske vojske u Sahelu.
Povlačenje oko 1.500 francuskih vojnika i vazduhoplovaca iz Nigera, poslednjeg preostalog saveznika Francuske u Sahelu od kada su generali preuzeli vlast 26. jula 2023. godine, usledilo je nakon povlačenja francuskih oružanih snaga iz Malija i Burkine Faso.
Za deo međunarodnih analitičara, aktuelna kriza predstavlja nastavak transformacije globalnog poretka u kojem bivše kolonije nastoje da redefinišu svoje spoljnopolitičke i bezbednosne prioritete. Za druge, reč je o opasnoj eskalaciji retorike koja može destabilizovati ionako krhki region.
U svakom slučaju, obraćanje generala Ibroa i poruke iz Nijameja ukazuju da je politički raskid sa Francuskom prešao u fazu otvorenog sukobljavanja na simboličkom i bezbednosnom planu. Da li će retorika prerasti u stvarni vojni sukob ili će ostati deo unutrašnje i spoljnopolitičke strategije nove vlasti, ostaje otvoreno pitanje.
