Situacija oko Kube ulazi u novu, znatno opasniju fazu nakon što je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se proglašava nacionalno vanredno stanje u Sjedinjenim Državama, uz obrazloženje da Kuba predstavlja „neobičnu i vanrednu pretnju“ po američku nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku. Ova odluka ne samo da formalizuje višegodišnji pritisak Vašingtona na Havanu, već otvara i pravni okvir za dalju eskalaciju, pre svega kroz energetsko gušenje ostrva.
Reakcije su stigle gotovo trenutno. Kina je javno stala u odbranu kubanskog suvereniteta i osudila poteze Sjedinjenih Država, upozoravajući da Zapadna hemisfera ne sme ponovo postati prostor jednostranih intervencija i sankcija koje proizvode destabilizaciju.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun izjavio je da Kina podržava Kubu u odbacivanju spoljnog mešanja i da se protivi merama koje kubanskom narodu oduzimaju pravo na samostalan politički i ekonomski razvoj. Prema njegovim rečima, presedan koji se danas pravi nad Kubom sutra može biti primenjen nad bilo kojom državom.
„Neobična i vanredna pretnja“
U samom tekstu izvršne naredbe, objavljenom na zvaničnom sajtu Bele kuće, Donald Tramp navodi da situacija na Kubi predstavlja vanrednu pretnju interesima Sjedinjenih Država. Dokument omogućava uvođenje tarifa i sekundarnih sankcija svim zemljama koje direktno ili indirektno snabdevaju Kubu naftom i naftnim derivatima, što u praksi znači pokušaj potpune energetske blokade ostrva.
„Ja, Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, priznajem da situacija na Kubi predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država“, stoji u dokumentu.
Tramp je ovaj potez obrazložio navodnim „ekstremnim akcijama“ kubanske vlade, za koje tvrdi da ugrožavaju američke interese. U naredbi se posebno ističu veze Havane sa državama i akterima koje Vašington označava kao neprijateljske, uključujući Rusiju, Kinu i Iran, ali i organizacije poput Hamasa i Hezbolaha.
Oštra retorika nije nova. Početkom januara Tramp je izjavio da je Kuba „veoma blizu pada“, a nekoliko dana kasnije je otišao i dalje, rekavši da Sjedinjene Države više nemaju prostora za dodatni pritisak i da bi trebalo „otići tamo i dignuti ga u vazduh“, iako je u istom nastupu relativizovao potrebu za direktnom vojnom intervencijom.
Kuba kao politički cilj
Prema ocenama ruskog analitičara Dmitrija Suslova, zamenika direktora Centra za napredne evropske i međunarodne studije, promena režima na Kubi predstavlja jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Donalda Trampa u narednom periodu. Suslov smatra da američki predsednik želi da eventualni slom kubanske vlasti ostavi kao deo svog političkog nasleđa.
U tom kontekstu treba posmatrati i informacije da Vašington razmatra daleko oštrije mere, uključujući potpunu pomorsku blokadu kako bi se presekao uvoz nafte. Ove predloge, prema dostupnim informacijama, aktivno podržavaju kritičari kubanskog sistema unutar Trampove administracije, ali i državni sekretar Marko Rubio, poznat po tvrdom stavu prema Havani.
Iako formalna odluka o blokadi još nije doneta, predlozi se već razrađuju i predstavljaju predsedniku kao deo šire strategije destabilizacije kubanskog političkog sistema.
Energetski sat neumoljivo otkucava
U praksi, najveći pritisak ne dolazi iz vojne, već iz energetske sfere. Prema podacima analitičke kompanije Kpler, Kuba trenutno raspolaže zalihama nafte dovoljnim za svega 15 do 20 dana, uz sadašnji nivo potrošnje i domaće proizvodnje. Situacija se dodatno pogoršala nakon otkazivanja pošiljke iz Meksika, jedinog preostalog dobavljača, dok su isporuke iz Venecuele faktički blokirane američkim sankcijama.
Zemlja se već suočava sa gotovo svakodnevnim nestancima struje, a u slučaju da se nove isporuke ne obezbede u kratkom roku, Kuba će biti primorana na strogo racioniranje goriva. Tokom ove godine na ostrvo je stiglo svega 84.900 barela nafte, što predstavlja dramatičan pad u odnosu na prosečnih 37.000 barela dnevno koje je Kuba dobijala ranije.
Energetski stručnjak sa Univerziteta u Teksasu Horhe Pinjon upozorio je da bi izostanak novih isporuka u narednim nedeljama gurnuo zemlju u ozbiljnu energetsku i socijalnu krizu, sa posledicama koje bi bilo izuzetno teško kontrolisati.
Havana proglašava međunarodnu vanrednu situaciju
Kao direktan odgovor na poteze Vašingtona, kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez proglasio je međunarodnu vanrednu situaciju, o čemu je javnost obavestio putem društvenih mreža. U ime države, Rodrigez je poručio da narod Kube, uz solidarnost međunarodne zajednice, smatra da odnosi sa Vladom Sjedinjenih Država predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju.
Rodrigez je američku politiku opisao kao otvoreno antikubansku i neofašističku, navodeći da ona ne ugrožava samo nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Kube, već i bezbednost drugih država, pa čak i sam opstanak čovečanstva, u kontekstu rizika od nuklearne eskalacije i klimatskih kriza.
On je upozorio da se pretnje više ne odnose samo na Kubu, već da se nadvijaju nad čitavim nizom zemalja, uključujući Rusiju, Kinu, Grenland i Iran, što ovu krizu čini znatno širim globalnim problemom.
Dijalog ili sudar strategija
Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel poručio je da je Havana spremna za ozbiljan i odgovoran dijalog sa Sjedinjenim Državama, ali isključivo na osnovu međusobnog poštovanja i bez mešanja u unutrašnje poslove zemlje. Podsetio je da je Kuba već 66 godina izložena američkom pritisku i da će nastaviti da se odupire.
Istovremeno, Tramp je izjavio da bi Marko Rubio bio „idealan“ lider Kube, što je dodatno podgrejalo sumnje da Vašington otvoreno razmatra scenario političke zamene vlasti, a ne samo pritisak kroz sankcije.
Logika iscrpljivanja
Iza retorike o „bezbednosnoj pretnji“ stoji klasična logika iscrpljivanja. Energetska blokada, sekundarne sankcije i diplomatski pritisak imaju za cilj da proizvedu unutrašnji kolaps bez direktne vojne intervencije. Kuba u toj jednačini nije izolovan slučaj, već test granica američke moći u svetu koji više nije unipolaran.
Kina to jasno prepoznaje i zato reaguje, ne iz ideološke solidarnosti, već iz straha od presedana. U tom okviru, energija postaje oružje, a vreme faktor koji neumoljivo radi protiv Havane. Kako se zalihe tope, prostor za manevar se sužava, a sukob ulazi u fazu u kojoj političke odluke imaju neposredne posledice po živote miliona ljudi.
Ne nego jedini ti znaš zato što živiš u Rusiji. To koliko njihova investiciona banka ulaže je smiješno, oko 40 milijardi je odobreno a nije još sve ni isplaćeno za 10 godina za dosta zemalja. Zato je bez medijske buke.
Što Rusija ne pošalje par tankera nafte, Kuba bi im to platila a Rusi im mogu napraviti dobru cijenu. Odgovor je neće da ljute Trampa a eto ti objasni zašto.
Ruski naftni tankeri su iz takozvane “sive flote” i niko osim Rusa ne zna oni kuda tacno plove, te ne znam odakle tebi pravo optuzivati mene ili Ruse za nepomagenje Kubincima sa naftom?
Rusi su svim africkim drzavama koje su uzimale kredit od SSSR-a (citaj Rusije) otpisali sve dugove, a jos im pomazu i BESPLATNO sa ruskim zitaricama. U Rusiji studiraju BESPLATNO hiljade studenata iz Azije, Afrike i Latinske Amerike (i sa Kube takodje).
Ne mora se nekome pomagati direktno finansijski, mada ne cuh jos da Zapad nekoga pomaze sa bespatnim kreditima, postoje i druge vrste pomoci.
Ljudi, ne pisite o tome o cemu nemate pojma.
Neka je Bog upomoci narodu Kube , kriza je tamo neodrziva.
Aha,
kriza koju su im jedino stvorili Amerikanci sa njihovim sankcijama.
Jadni Kubinci, krivi su valjda i za americke sankcije?
Vidi se da fulas poentu komentara , nije upitanju ko je stvorio , nego sto nema pomoci sa strane , od onih koji im trebaju pomoci , a koje ti stalno branis u komentarima.
Ajde bre covece ne provaljuj se,
procitaj neke realne vesti o toj Kubi napokon, pomagali su im koliko su mogli neke drzave Karipskog mora (Mexiko, Venecuela itd), ali ne mogu dalje od americkih varvara.
Kakva pomoc od Rusije sa drugog kontinenta?
Sta ti oces od Rusa, da udju u direktni rat sa krvolocnim Amerikancima?
Bolje bi bilo tvojim Amerikancima ne provocirati takav sudar, jer u bilo kakvom ratu protiv Rusa oni ce izgubiti.
Gube ti koje branis svaki dan , a kauboji im se smiju u lice i opkoljavaju ih.
Pre par dana u Nigeru lokalne vlasti ubise u odbrani aerodroma nekoliko francuskih vojnika, najverovatnije iz korpusa Legije stranaca, sa pomocu Rusa Afrikanci ocistise Afriku od zapadnog kolonijalnog sljama, to prenosi BBC i Le Monde.
Ko koga zapravo opkoljava da mi je samo znati?
Kauboji, to su oni koji imaju za svoje predsednike lude invalide?
Idiot napada i jednu po jednu zemlju i stavlja je pod svoju čizmu, kad bi se Kina i Rusija udružile i sprovele tankere u senci u vojnoj pratnji do Kubi polazali bi kretenu gde da ide, posle Kube ide Meksiko a zatim prelazi na Panamu i ostale Južnoameričke zemlje.
Evropa nemo gleda i realno shvata da bolje da idiod krade i otima zemlju na drugoj strani sveta, shvataju da će se u nekom trenutku opet okomiti na evropske zemlje, ali tada će biti verovatno drugi precednici tu pa ne mare toliko za to, sada gledaju kako da ispeglaju nezaposlenost, cene sirovina i da umire poljoprivrednike.
Ma od Rusa nema nista , kad su pustili Siriju i Jermeniju , ja ih vise ne uzimam ni za viceve . Dok je bio SSSR i vrijedili su.
Ko je bre napustio Siriju i Jermeniju?
Sta ti uopste znas o tim drzavama?
Jermenija 101% zavisi od Rusije, sav medjunarodni trgovinski odnos im je sa Rusima, kupuju od Rusa energente po bagatelnoj ceni. Cela jermenska dijaspora (a Jermena ima u Rusiji vise nego u Jermeniji) finansijski pomaze Jermeniju.
Rusi su jos uvek u Siriji, ako ne znas to, ako je iko napustio Siriju usled najezde dzihadista HTS-a potpomognutim Turcima, onda su to bili njihove komsije Libanci, sirijski Alaviti i Iranci, a Rusi su trebali da ratuju umesto Sirijaca? Ma vazi!
Kina negoduje a Rusija ćuti, Indija isto, nijedno saopštenje od BRIKSA. Od kad je svijet postao multiporan nikad gore, padaju nezavisne zemlje jedna za drugom.
@ Realista,
BRICS je ekonomski savez, a ne vojni i valjda bi trebao znati to najosnovnije kad vec komentarises svetsku politiku.
Naravno da je ekonomski savez i to labav odnosno više fleksibilan zbog suprostavljenih interesa članica ali ipak zagovara dedolarizaciju i predstavlja se kao glas slobodnog svijeta. Mogli su bar dati oštru zajedničku izjavu i osudu i bar deklarativno obećati neku ekonomsku pomoć Kubi.
Izgleda da ne znas da BRICS vec uveliko realno finansijski pomaze mnoge drzave: Azije, Afrike i Latinske Amerike, bez preterane medijske pratnje.