Vazduhoplovne snage Republike Kine, sa sedištem u Tajpeju, započele su najambiciozniji program modernizacije lokalno proizvedenih borbenih aviona u svojoj istoriji, sa ciljem da lovce F-CK Čing Kuo (Ching Kuo) dovedu na standard generacije „4+“ i time produže njihovu borbenu relevantnost u narednim decenijama. Centralni stub ovog programa predstavlja razvoj potpuno novog radara sa aktivnim elektronski skeniranim nizom, koji će za ovaj avion razvijati Kineska akademija nauka sa sedištem u Tajpeju.
Lovac Čing Kuo prvi put je poleteo 1989. godine, a u operativnu upotrebu uveden je 1992, što ga čini najstarijim tipom borbenog aviona koji trenutno aktivno služi u tajvanskom ratnom vazduhoplovstvu. Njegovi postojeći mehanički skenirani radari već godinama se smatraju ozbiljno zastarelim u poređenju sa savremenim kineskim senzorima. Prema navodima vojnih izvora, prototip novog AESA radara već je ušao u fazu testiranja, a njegov dizajn biće usko zasnovan na domaćem AESA sistemu koji je već integrisan na unapređeni trenažno-borbeni avion T-5 Brave Eagle.
AESA radar i tehnološki skok
Tajvanski vojni zvaničnici navode da je Kineska akademija nauka u poslednje dve godine ostvarila značajan napredak u oblasti AESA tehnologije, uključujući razvoj nekih od prvih radara na svetu koji koriste galijum nitrid, materijal koji omogućava veću energetsku efikasnost, veći domet i otpornost na elektronsko ometanje.
U isto vreme, Američko ratno vazduhoplovstvo tek uvodi svoj prvi borbeni radar sa galijum nitridom, AN/APG-85, namenjen modernizovanim varijantama lovca F-35, pri čemu se suočilo sa ozbiljnim kašnjenjima u razvoju. Analitičari istovremeno ukazuju da je Kina već implementirala slične tehnologije na lovcima J-20 i J-16, čime se dodatno povećava pritisak na Tajvan da modernizuje sopstvenu flotu.
Pored novog radara, program modernizacije Čing Kua predviđa i integraciju znatno naprednijeg naoružanja dugog dometa. Među planiranim sistemima nalaze se poboljšane varijante krstareće rakete Wan Jian, kao i nadzvučna protivbrodska raketa Xiong Feng. Detalji o unapređenju arsenala vazduh-vazduh još uvek nisu javno precizirani, ali se očekuje razvoj oružja koje bi omogućilo borbu van vizuelnog dometa u znatno zahtevnijem okruženju.
Ograničenja platforme i fokus na „4+ generaciju“
Razrađujući razloge za ovako ambiciozan program, istraživač Nacionalnog instituta za istraživanje odbrane Tajvana, Šu Sjaohuang, istakao je da je malo verovatno da će Ratno vazduhoplovstvo u narednih deset godina biti u mogućnosti da pređe na lovce pete generacije. Iz tog razloga, prema njegovim rečima, od presudne je važnosti maksimalno unaprediti postojeće platforme do standarda „4+“, kroz kombinaciju naprednijeg naoružanja, snažnijih senzora i poboljšanih sistema elektronskog ratovanja.
Poseban problem predstavlja ograničen kapacitet goriva aviona Čing Kuo. Vojni analitičar Ši Sjaovej naglašava da ovaj avion ima najkraći borbeni domet među svim lovcima četvrte generacije u svetu i da je ujedno najlakši dvomotorni lovac svoje klase. Zbog toga se kao ključni prioritet nameće razvoj sposobnosti dopunjavanja gorivom u vazduhu, bez koje bi modernizacija ostala nepotpuna.
Politička ograničenja i nasleđe izolacije
Nedostatak međunarodnog priznanja Tajvana i stanje trajnog političkog i vojnog sukoba sa Kinom ozbiljno su ograničili sposobnost Tajpeja da nabavlja najsavremenije borbene avione iz inostranstva. Višestruki pokušaji da se obezbedi kupovina lovaca pete generacije F-35 odbijeni su, pre svega zbog straha Vašingtona od eskalacije odnosa sa Pekingom, ali i potencijalne promene vlasti unutar samog Tajvana, gde se opozicija ne kotira toliko loše.
Sam Čing Kuo razvijen je kao direktna posledica američkog odbijanja da isporuči lovce F-16 tokom 1980-ih godina. Njegova prvobitno planirana proizvodnja od preko 300 aviona kasnije je smanjena na svega 131 primerak, nakon što su Sjedinjene Države tokom 1990-ih pristale da Tajvanu isporuče starije verzije F-16.
Iako Čing Kuo trenutno koristi američke motore F125-GA-100, brojni analitičari smatraju da će oni u budućnosti biti postepeno zamenjeni domaćim motorima sa većom efikasnošću goriva, u skladu sa dugoročnim ciljem tehnološke autonomije.
Iskustva prethodnih modernizacija
Program modernizacije Čing Kua nije bez presedana. Ministarstvo nacionalne odbrane Republike Kine ranije je planiralo ambicioznu nadogradnju lokalno proizvedenih lovaca treće generacije F-5E/F, koja je uključivala novu avioniku, radar i rakete za borbu van vizuelnog dometa. Taj program je stigao do napredne faze prototipa, ali je na kraju otkazan zbog visokih troškova.
Sa druge strane, između sredine 2010-ih i danas, čak 139 lovaca F-16A/B naručenih još 1990-ih modernizovano je na standard F-16V u okviru programa „Peace Phoenix Rising“, vrednog 4,5 milijardi dolara, u saradnji sa američkom kompanijom Lockheed Martin. Uprkos tome, obim i dubina planirane modernizacije Čing Kua nadmašuju sve prethodne projekte u istoriji tajvanskog odbrambenog sektora.
Šira vojna transformacija i raketna komponenta
Paralelno sa modernizacijom avijacije, Ministarstvo nacionalne odbrane Republike Kine osnovalo je Zajednički centar za koordinaciju vatrene moći, sa sedištem u kampu Boai u Tajpeju. Cilj centra je koordinacija asimetričnog raspoređivanja vatrene moći između različitih grana oružanih snaga, u kontekstu rastućih isporuka američkog naoružanja.
Prema lokalnim medijima, u radu centra učestvuje i strano osoblje, uključujući pripadnike Oružanih snaga SAD, a zajedničke pripremne aktivnosti navodno su već sprovedene. U decembru 2025. godine, Ministarstvo odbrane SAD odobrilo je prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od 11,1 milijardu dolara, uključujući isporuku 420 balističkih raketa ATACMS, koje će predstavljati jedno od ključnih sredstava pod kontrolom novog centra.
Pored ATACMS-a, Tajvan već raspolaže i domaćim krstarećim raketama dugog dometa Hsiung Feng IIE, Hsiung Falcon i Yun Feng, namenjenim udarima na ciljeve duboko unutar kineskog kopna. Ipak, vojni stručnjaci upozoravaju da će održivost ovog arsenala biti ozbiljno testirana zbog naprednih kineskih sposobnosti elektronskog ratovanja i protivvazdušne odbrane, kao i zbog relativno ograničene geografske dubine fronta.
U takvom strateškom okruženju, modernizacija lovaca Čing Kuo predstavlja pokušaj da se produži operativni vek postojeće flote dok se ne razvije novi domaći lovac, potencijalno zasnovan na platformi T-5 Brave Eagle ili čak laki lovac pete generacije. Bez obzira na konačan ishod, ovaj program jasno pokazuje da Tajvan više ne računa na brzu tehnološku zamenu iz inostranstva, već na postepenu, ali duboku transformaciju sopstvenih vazduhoplovnih i udarnih sposobnosti u uslovima sve izraženijeg strateškog pritiska.
