Godina 2026. ne oblikuje se kao još jedan ciklus isporuka za rusku odbrambenu industriju, već kao godina demonstracije strateške moći. Nakon zaključenja ugovora za 2025. godinu, vodeći ruski proizvođači oružja i vojne tehnike započeli su realizaciju novih programa sa jasnom porukom: Moskva ne ulaže samo u masovnu proizvodnju za svakodnevno iscrpljivanje, već paralelno razvija oružje dubine, dugoročnog odvraćanja i geostrateške dominacije.
Prema dostupnim informacijama, ruske oružane snage će tokom 2026. nastaviti da primaju proverena i već ratno korišćena sredstva poput tenkova T-90M, lovaca Su-34, jurišnih pušaka AK-12, dronova i artiljerijskih sistema. Međutim, istovremeno se očekuje ulazak u upotrebu sistema koji nisu projektovani za „sledeću bitku“, već za sledeću eru ratovanja. U pitanju su nuklearne podmornice nove namene, veliki površinski brodovi, strateška avijacija i potpuno novi programi koji redefinišu rusku vojnu doktrinu.
Prvi namenski nosač Posejdona
U novembru 2025. godine porinuta je nuklearna podmornica „Habarovsk“, prvi brod projekta 09851 projektovan od samog početka kao nosač podvodnih dronova Posejdon na nuklearni pogon. Upravo zbog te uloge „Habarovsk“ se već sada smatra jednim od najznačajnijih plovila ruske mornarice u posthladnoratovskoj eri.
Prema procenama, podmornica može da nosi do šest Posejdona, sistema dizajniranih za izazivanje neprihvatljivog razaranja priobalnih područja protivnika. Očekuje se da će tokom 2026. započeti pomorske probe, a u slučaju uspešnog završetka testiranja, „Habarovsk“ bi mogao da se priključi floti do kraja godine, dok se puno operativno raspoređivanje predviđa za 2027.
Jasen-M sa Cirkonom, hipersonična pretnja iz dubine
Nuklearna podmornica „Perm“, šesti brod projekta 885M Jasen-M, porinuta je u decembru 2025. godine i smatra se prvim standardnim nosačem hipersoničnih raketa Cirkon. Prema dostupnim podacima, „Perm“ može da nosi do 32 Cirkona sa procenjenim dometom od oko 1.000 kilometara i brzinama koje dostižu i do 9 maha, što njihovo presretanje čini izuzetno teškim za postojeće sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Izvori bliski ruskoj mornarici navode da se isporuka podmornice očekuje tokom 2026. godine, čime bi Rusija dobila operativnu platformu za masovno hipersonično odvraćanje sa mora.
Nova snaga iskrcavanja u Pacifiku
Površinska flota se istovremeno jača velikim desantnim brodom „Vladimir Andrejev“ projekta 11711M, porinutim u maju 2025. godine. Brod je namenjen Pacifičkoj floti i njegova isporuka se očekuje tokom 2026.
Brodovi ove klase mogu da prevoze do 300 vojnika ili 13 teških oklopnih vozila, kao i do pet helikoptera. Njihovo naoružanje uključuje sisteme bliske odbrane i artiljeriju AK-630M-2, što ih čini sposobnim za samostalno delovanje u visokorizičnim zonama.
Povratak „Admirala Nahimova“, simbol kontinuiteta moći
Jedan od najsimboličnijih događaja 2026. godine mogao bi biti povratak nuklearne krstarice „Admiral Nahimov“, koja se modernizuje još od 1999. godine. Brod je već završio prvu fazu pomorskih ispitivanja, a njegovo uvođenje u flotni sastav očekuje se u roku od godinu dana.
Modernizacija je „Nahimov“ transformisala u višenamensku udarnu platformu sa 80 univerzalnih lansera sistema 3S14, sposobnih da nose rakete Kalibar i Oniks, čime je njegov operativni profil radikalno promenjen u odnosu na sovjetsku konfiguraciju.
Su-75 „Šah-mat“, ruska opklada na novu generaciju avijacije
Jednomotorni lovac pete generacije Su-75, poznat kao „Šah-mat“, trebalo bi da obavi svoj prvi let početkom 2026. godine. Letelica je zamišljena kao lakši, jeftiniji i izvozni orijentisan lovac koji bi postepeno zamenio MiG-29 i delovao komplementarno sa Su-57.
Prema dostupnim informacijama, industrijska priprema za proizvodnju je već započeta, dok su izmene početnog dizajna napravljene na osnovu operativnih iskustava iz poslednjih godina savremenog ratovanja.
T-90M2 i iskustvo stvarnog fronta
Nezvanične informacije ukazuju na razvoj nove modifikacije glavnog borbenog tenka T-90, označene kao T-90M2. Ova verzija navodno donosi poboljšanu mobilnost, znatno veću brzinu kretanja unazad i unapređeno borbeno odeljenje sa velikim digitalnim displejima.
Proizvodnja probne serije mogla bi da započne tokom 2026. godine, kao direktan rezultat iskustava stečenih u realnim borbenim uslovima.
Krona-E, odgovor na masovnu pretnju dronovima
Posebno mesto u planovima za 2026. zauzima protivvazdušni sistem Krona-E, razvijen specijalno za suzbijanje bespilotnih letelica. Sistem je uspešno završio ispitivanja i očekuje se da uđe u serijsku proizvodnju tokom godine.
Krona-E koristi rakete Sosna-R i 9M333, raspolaže dvopojasnim radarom i može se rasporediti za svega deset minuta, što ga čini pogodnim za zaštitu kritične infrastrukture i mobilnih jedinica.
Godina strateškog preplitanja
Ako se svi ovi programi realizuju prema planu, 2026. godina bi mogla postati trenutak kada Rusija istovremeno uvodi oružje za masovno iscrpljivanje na frontu i sisteme globalnog odvraćanja. Takva kombinacija ne cilja samo trenutni sukob, već šalje poruku o dugoročnom strateškom opstanku i spremnosti za sukobe budućih decenija.
