Administracija Sjedinjenih Država pod predsednikom Donald Tramp postavila je kao cilj promenu režima na Kubi do kraja 2026. godine, navodi Volstrit Žurnal, pozivajući se na izvore bliske Beloj kući i bezbednosnim strukturama. Prema tom izveštaju, Vašington procenjuje da se Kuba nalazi u najdubljoj ekonomskoj i političkoj krizi u poslednjih nekoliko decenija, što se u američkim krugovima opisuje kao „istorijska prilika“ za radikalnu promenu vlasti u Havani.
Američki zvaničnici veruju da je kubanska ekonomija na ivici kolapsa, delimično zbog gubitka stabilnih isporuka nafte koje su ranije dolazile iz Venecuele. Energetska kriza, hronični nestašice, inflacija i pad životnog standarda, prema procenama Vašingtona, stvaraju okruženje u kojem bi politički pritisak mogao proizvesti sistemski lom.
Prema navodima lista, američka administracija još nema razrađen operativni plan za svrgavanje vlasti, ali aktivno sarađuje sa kubanskim grupama i organizacijama u egzilu u Sjedinjenim Državama. Cilj tih kontakata je identifikacija pojedinaca unutar kubanskog državnog aparata koji bi bili spremni da pregovaraju o dogovorenom uklanjanju komunističkog rukovodstva i kontrolisanom političkom prelazu.
Strategija koju razmatra Vašington uključuje kombinaciju ekonomskog pritiska, diplomatske izolacije i ciljane destabilizacije, sa namerom da se dodatno oteža funkcionisanje kubanske države i oslabi lojalnost unutar vladajućih struktura. U tom kontekstu, zvaničnici SAD navodno posmatraju nedavnu američku operaciju usmerenu protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, uključujući njegovo kidnapovanje i prethodni dogovor sa njegovom političkom bazom, kao model i istovremeno upozorenje kubanskom rukovodstvu.
Zanimljivo je dodati i lični kontekst. Američki državni sekretar Marko Rubio je kubanskog porekla, sin kubanskih emigranata, i godinama se ističe kao jedan od najtvrđih zagovornika konfrontacione politike prema Havani. U Vašingtonu se to često predstavlja kao borba za „slobodu Kube“, ali je jasno da Rubio pitanje ostrva doživljava i kao ličnu, ideološku i političku misiju prema zemlji porekla svoje porodice, što dodatno objašnjava njegovu upornost i oštrinu u zalaganju za promenu režima.
Kuba, kojom Komunistička partija Kube vlada gotovo sedam decenija, suočava se sa dodatnim problemom iz ugla Vašingtona, a to je odsustvo snažne, organizovane unutrašnje opozicije. Uprkos dugotrajnoj ekonomskoj blokadi i sistematskom pritisku Sjedinjenih Država bez presedana tokom više od 70 godina, politička struktura države ostala je stabilna, što svaki pokušaj spoljne intervencije čini rizičnim i neizvesnim.
Analitičari koje citira WSJ upozoravaju da bi eventualna tranzicija vlasti u Havani bila izuzetno složena, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po Karibe, Latinsku Ameriku i odnose velikih sila. Upozorava se da bi neuspešan ili haotičan pokušaj promene režima mogao proizvesti dugotrajnu nestabilnost, migracione talase i bezbednosne rizike šireg regionalnog karaktera.
